ZORICA IZ SEMEDRAŽA RADI OD JUTRA DO VEČERI I NIKADA NE BI MENJALA SELO ZA GRAD: Teško je, ali sam sama sebi gazda! Ustajem u pola 6, prvo odem u štalu, a tek tada kreće pravi posao…evo šta kaže o ZARADI! (FOTO)

Share

Tweet

Share

Share

Email

Comments

Zorica Marković nosilac je poljoprivrednog gazdinstva i njeno domaćinstvo je jedino u gornjomilanovačkom selu Semedraž kome je primarna proizvodnja mleka, stoga radni dan ove vredne žene traje duže od uobičajenog radnog vremena.

“Ustajem u pola šest, prvo idem u štalu, imam 14 krava i šest junica, namirim stoku, ovce, kokoške, svinje i ispraćam moje ukućane, na posao i u školu. Pripremam ručak i svakodnevno sam kod kuće jer stočarstvo, odnosno proizvodnja mleka, zahteva svakodnevno angažovanje”, kaže Zorica za Agropres.

Iako je većina meštana odustala od stočarstva i proizvodnje mleka, Zorica tvrdi da poljoprivredna proizvodnja može biti profitabilna, jer je nedostatak radne snage nadomestila mehanizacija, a proizvodnju mleka usavršila najsavremenija oprema.

“Imamo mlekovod, direktno mleko ide u laktofriz, veliko je olakšanje u odnosu na ranije dok je muža bila ručna. Dnevna proizvodnja mleka je oko 250 litara, otkupna cena je 34 dinara po litru, plus premija sedam dinara. Cena mleka u odnosu na litar nafte najveći je razlog što su u okruženju svi odustali od proizvodnje mleka. Pre deset godina, cena mu je bila kao i danas 34 dinara, a nafte 54. Danas sa cenom nafte od 170 dinara i ovom otkupnom cenom mleka teško da mogu da se pokriju troškovi”, navodi Zorica.

Markovići za potrebe ishrane stoke, 20 krava, 24 ovaca i svinja, obrađuju 30 hektara zemlje i imaju sopstvenu mešaonu u kojoj proizvode koncentrat za svu stoku. Nedostatak radne snage nadomešćuju mehanizacijom bez koje danas, kako tvrde, nema poljoprivrede.

“Od mehanizacije imamo skoro sve, četiri traktora, dva kombajna, kamion, priključke i fali nam berač za kukuruz, a i to ćemo kupiti u skorije vreme kako bi ga krunili direktno sa njive. Za sada, uspevamo da se održimo, zahvaljujući subvencijama jer one su nam čista zarada, po grlu, po litru mleka, kao i kod ovaca. Ako nisu umatičena grla, nema svrhe baviti se stočarstvom”, ističe Zoričin suprug Miroslav za Agropres.

Poljoprivredno gazdinstvo Marković vodi se na Zoricu, a zbog čega je tako, objašnjava upravo Miroslav.

“Jeste retka pojava da se domaćinstvo vodi na ženu, konkretno u mom domaćinstvu, supruga je stub kuće i njeno radno vreme je od jutra do večeri. Ona održava ne samo porodicu već kompletno domaćinstvo, i njena je prvenstveno zasluga za sve što smo postigli”, rekao je Miroslav za Agropres.

Zorica je ceo život živela na selu i tvrdi da ga nikada ne bi menjala za bilo koji grad u Srbiji.

“Ja sam sama sebi gazda, mogu da ustanem kada ja hoću, da odmorim kada poželim, završim svoje obaveze uvek na vreme, bez jurnjave i bez stresova. Nemam gazdu, ne zavisim od tuđeg raspoloženja i vodim se time da ako si vredan, na selu možeš da budeš domaćin, pogotovu u današnje vreme kada vam je dostupna mehanizacija”, kaže Zorica.

(dijaspora.news/tanjug)