Život u Švajcarskoj NIJE kao iz bajke: Dragana nam je ispričala da su komšije zavidne, a njihova stroga pravila morate da poštujete (FOTO)

Share

Tweet

Share

Share

Email

Comments

Za ljude sa naših prostora Švajcarska je obećana zemlja zbog visokog standarda, dobrog i sigurnog života, država u kojoj nezaposlenost skoro da ne postoji. Tamo je sve besprekorno čisto i uređeno, kriminal i korupcija su im nepoznati, a svaki rad se ceni i poštuje. Ali ona ima i druge, manje lepe strane, koje znaju samo ljudi koji tamo žive.

Prosečna plata u ovoj zemlji je oko 4.000 švajcarskih franaka, odnosno oko 3.500 evra, a iznos zavisi od kantona do kantona. Ta cifra nama u Srbiji zvuči nestvarno i sigurni smo da bi se sa takvom platom ovde živelo bogovski.

Međutim, ta plata u ovoj zemlji nije dovoljna za život, kada se plate svi troškovi.

Prosečno domaćinstvo od dva člana za poreze, socijalno i zdravstveno osiguranje mesečno izdvaja oko 2.600 franaka. Na hranu, stanarinu, odeću i prevoz odlazi još 5.500 franaka.

Dragana Marković (45) iz okoline Svilajnca je u Švajcarsku otišla pre više od 20 godina. Pobegla je za boljim životom i našla ga je u gradiću Montre na Ženevskom jezeru, ali kako kaže, uz velike žrtve i odricanja.

– U početku je bilo baš teško, nikoga ne poznaješ, ne znaš jezik, ali sam verovala da ću uspeti. Radila sam poslove za minimalnu platu, a kada platiš sve račune, ne ostane ti ništa – ističe Dragana.

Stanovi u Švajcarskoj koštaju između 3.000 i 4.000 hiljade franaka, a ukoliko imate sreće da nađete smeštaj za 1.500 franaka, iz njega nikada nećete izaći.

Nezaposlenost u ovoj zemlji skoro da ne postoji, a i oni koji ne rade, dobijaju “mesečnu platu” od države i beneficije za iznajmljivanje stana.

U ovoj zemlji sve funckioniše kao švajcarski sat, ali se zato i sve plaća. Gradski prevoz je tačan, vozovi i autobusi stižu tačno u minut, ali zato vožnja vozom od jednog do drugog mesta, između kojih ima 3 stanice, košta 4 franka u jednom pravcu. Za autobuski prevoz do centra Montrea i nazad treba da izdvojite oko 5 franaka.

U Švajcarskoj postoje zakoni koje svi poštuju. Možda zato jer ako nešto prekršite, morate da platite kaznu i to ne malu. Na autoputu postoje brojni radari i ako prekoračite brzinu, na vašu adresu stiže kazna od nekoliko stotina franaka.

I Draganina porodica danas živi u Montreu, a kako kaže, viđaju se jednom nedeljno.

Ona dodaje da su ljudi otuđeni, zavisnost  i ljubomora su česte pojave, a komšije skoro i da ne pričaju.

– Nama, koji smo iz Srbije i navikli smo da su nam najbolji prijatelji upravo komšije, ova situacija izgleda veoma čudno. Ako slučajno voziš bolji auto ili živiš u većem stanu od komšije Švajcarca, dolaziš u situaciju da ti se uopšte i ne javljaju na ulici – ističe ona.

Ona kaže da se u Švajcarskoj poštuju sva pravila, ma koliko vam ona zvučala bizarno. Tako i komšija može da vam zabrani da koristite prečicu do svoje kuće, jer je ona u njegovom vlasništvu. Dešava se da taj putić ograde, stave kapiju i ključ samo zato jer je to njihovo vlasništvo. Ako to ignorišete i nastavite da koristite prečicu, očekujte obaveštenje iz opštine, upozorenje, a na kraju i kaznu.

– U selima nemate pravo da prođete nekom ulicom do svog doma ukoliko u njoj ne živite. Zbog toga, na primer, morate kolima da kružite kako biste stigli do svog doma, iako do njega vodi i kraći put. Sve je ovde regulisano i za svaki prekršaj postoji kazna. A kazne nisu male, zbog čega ljudi i poštuju sve – dodaje sagovornica.

U Švajcarskoj je sve regulisano i sve funkcioniše savršeno. U 12 sati svi odlaze na pauzu za ručak. Međutim, iako je standard visok, jedna cela plata izdvaja se za račune i komunalije. A opštine redovno uvode nova pravila, koja vam dodatno izmame novac.

Tako su uvedeni posebni džakovi za smeće za svaku opštinu u kantonu, koji se razlikuju po bojama. Ako ste iz jednog dela i vaši džakovi su, na primer, beli, ne možete da bacite smeće u deo grada gde su džakovi zeleni.

– Za deset džakova treba da izdvojite 30 franaka, što uopšte nije malo. Mi dnevno izbacimo i po nekoliko kesa smeća, a troškovi samo rastu – objašnjava Dragana.

Ljudima sa Balkana čudno je što u svom dvorištu ne smeju da posade drvo ili postave pomoćnu kućicu gde oni hoće. Komšije oko i iza vas imaju “pravo na pogled”, pa tako iz opštine dobijete uputstvo koja mesta su pogodna, a koja ne. Možete da probate i da se dogovorite sa komšijama, ali to u većini slučajeva ne bude uspešno. Na kraju završite na suđenju sa nekom starijom gospođom jer vam nije dopustila da posadite jelu pored ograde koja razdvaja vaše kuće.

Još jedan veliki problem jeste skupa hrana. Oni koji žive blizu granica sa Nemačkom, Italijom ili Francuskom, osnovne namirnice za život nabavljaju tamo. U švajcarskim prodavnicama uglavnom se prate akcije i kupuje hrana koja je na popustu.

Prema njenim rečima, kriza je počela da se oseća i u ovoj zemlji. Ukoliko već imate posao, vi ste “na konju”, ali ako tek treba da se zaposlite, to danas ide malo teže. Naime, otvorene granice su u zemlju dovele ljude iz Portugala, Španije i drugih zemalja, pa se oseća nedostatak posla i veliki broj radne snage. Oni pristaju da rade i za mnogo manje para, što najviše pogađa Švajcarce.

Međutim, i pored svih ovih loših strana, oni koji tamo odu, u Srbiju se vrate tek kada odu u penziju. Neki čak ni tada.

(dijaspora.news/telegraf.rs)