Život u Japanu kroz oči jedne Beograđanke: Izvinjavaju se i kad nisu krivi, a jedna stvar mi je posebno smetala (FOTO) (VIDEO)

Share

Tweet

Share

Share

Email

Comments

Pored toga što su veoma ljubazni, Japanci su pokazali veliko interesovanje za Srbiju, naše običaje i kulturu, a, kako kaže naša sagovornica, pokazali su i veliko igračko umeće.

Amatersko kulturno-umetničko društvo “Ivo Lola Ribar” iz Beograda je u februaru i martu bilo na 40-dnevnoj turneji u Japanu, gde su posetili brojne gradove i uživali u japanskoj kulturi. “Lola” je održala 28 koncerata od Tokija  do najjužnijeg Hofua, a članovi ansambla vratili su se u Srbiju puni utisaka, oduševljeni ljubaznošću Japanaca, besprekornom čistoćom, ali i time koliko su godina ispred nas u svakom smislu.

Beograđanka Milica Milićević (22) bila je jedan od 32 igrača koji su više od mesec dana proveli u Zemlji izlazećeg sunca. Sa njima je bilo još osam članova orkestra. Japanci su ih dočekali raširenih ruku, a takvu srdačnost i velikodušnost nisu dobili nigde drugde.

– Bila sam oduševljena time koliko je sve drugačije nego kod nas, veliko i prostrano. Poseta Japanu je iskustvo koje se doživljava jednom u životu. U svakom mestu bili smo dočekani veoma srdačno – kaže na početku razgovora Milica Milićević.

Pored toga što su veoma ljubazni, Japanci su pokazali veliko interesovanje za Srbiju, naše običaje i kulturu, a, kako kaže naša sagovornica, pokazali su i veliko igračko umeće.

– Jedna grupa Japanaca nas je pratila sve vreme, a jedan čovek iz grupe je veoma brzo skidao naše korake. Na kraju turneje je znao da odigra cele koreografije, a ima 68 godina. Možete da zamislite koliko nas je prijatno iznenadio – ističe mlada Beograđanka.

Ona dodaje kako su generalno svi Japanci “neverovatno dobri igrači i brzo su skinuli sve korake”.

– Nekoliko puta smo imali zabave na kojima su oni svirali harmoniku i igrali kolo. Bili smo oduševljeni njihovim umećem i željom da nauče što više – priča naša sagovornica.

Tokom turneje u Japanu, članovi “Lole” bili su smešteni u domovima tokijskih porodica.

– Oni su posebno bili ljubazni sa nama. Razmenjivali smo utiske, pričali o našoj i njihovoj kulturi, a oni su se trudili da nam svaki trenutak kod njih bude prijatan – kaže Milica.

Prema njenim rečima, jedna od stvari koja im je “teže” pala jeste ta što su morali svuda da izuvaju cipele. Japanci imaju posebne papuče za svaku prostoriju, zato im je sve besprekorno čisto.

– Nekima je bilo teško da se naviknu da spavaju na tatamiju, odnosno asurama na podu. Meni je bilo prilično udobno, i kad god sam imala malo slobodnog vremena, čak i između nastupa, koristila sam priliku da prilegnem i odmorim. Pored toga što je bilo lepo i nezaboravno, bilo je i naporno, jer smo često bili na putu, pa smo spavali tek po nekoliko sati – objašnjava naša sagovornica.

Japanci, kako ona ističe, izgledaju vrlo mladoliko i nikada ne možeš da pogodiš ko koliko ima godina. Veoma su skromni, a njihova ljubaznost je znala i da ih iznervira.

– Prilikom pozdrava, oni se klanjaju, a ako nekog baš puno poštuju, naklon bukvalno ide do zemlje. Toliko su ljubazni, da je na kraju turneje to počelo da nam pomalo ide na živce. Izvinjavali su se za svaku stvar, pa čak i onda kada oni nisu krivi – priseća se sa osmehom Beograđanka.

Koliko vode računa o čistoći i higijeni, govori i podatak da je svaki javni toalet besprekorno uređen i čist.

– Svi znamo kako izgleda većina javnih toaleta kod nas i da ljudi ulaze unutra baš ako moraju. U Japanu ja ne bih izlazila iz toaleta. Uredni su, čisti, mirišljavi, skoro u svakom postoji poseban deo za šminkanje, a o  WC šoljama da ne govorim. To su “pametne” šolje, sa milion dugmića, daskama koje greju, muzikom, a kod onih najbolje opremljenih, postoji i opcija za pranje i podešavanje mlaza. Odmah mi je sinula ideja da tako nešto treba da se uvozi u Srbiju, mada mislim da mi nemamo para da takvu šolju priuštimo. Bila sam oduševljena i kupaonicama u kojima se satima možeš kupati, bazenima i spa centrima – otkiva nam ona.

Milica, koja je apsolventkinja Fakulteta organizacionih nauka, nikada neće zaboraviti posetu kafiću u kojem se nalaze sove.