Zemlja u kojoj je minimalac 2.500 evra i gde živi 100.000 Srba

Share

Tweet

Share

Share

Email

Comments

Zamislite zemlju koja svetsku ekonomsku krizu nije ni osetila i koju je, dok su drugi pre desetak godina u trilijardama merili gubitke svojih nacionalnih ekonomija, ta katastrofa jednostavno – zaobišla.

Zemlju u kojoj nedeljna plata iznosi hiljadu i po dolara. U kojoj je mesečni minimalac 2.500 evra. U kojoj je javni dug na niskom nivou, koja neguje socijalnu državu, koja uspešno upravlja svojom imigracionim politikom.

U kojoj je nezaposlenost na istorijsko niskom nivou. U kojoj je efikasan zdravstveni sisitem uspeo iskorieniti zarazne bolesti poput rubeole. I koja je na korak od toga da prva u svetuzauvek u istoriju odnese još jedno oboljenje – raka grlića maternice, piše Slobodna Dalmacija.

Zamislite zemlju okupanu suncem najvećim delom godine, u kojoj se čak i u zimskim mesecima temperatura retko spušta ispod 10 stupnjeva Celzijevih. Zemlju čiji su gradovi kao stvoreni za razglednice i čija sela njihovi stanovnici ne napuštaju, nego se u njih novi doseljavaju.
Ne pričamo bajke. Takva zemlja postoji. Zove se Australija i u njoj živi oko 100.000 Srba.

Australija je danas 12. najjača ekonomija na svetu. Dvadeset i sedam godina nije imala recesiju – tri puta duže nego je to, pošlo za rukom jedno Nemačkoj. Australija i dalje po solidnim stopama – raste.

Nekoliko je razloga za ovako pozitivan rezultat Australija je bogata rudama, u prvom redu gvožđem i ugljom. Ima i velike zalihe plina, zlata, aluminija, nikla, dijamanata i opala. Koliko god joj evropsko i američko tržište bilo daleko, toliko joj je bilizo ono azijsko najdinamičnije na svetu.

U Kini, Indiji, jugoistočnoj i Južnoj Aziji živi polovina svetskog stanovništva. I ono ima svoje potrebe. Uz to, Australiji je blizu Kina, sa svojim najbrže rastućom svetskom privredom. A kako ono rapidno raste, raste iotražnja za onim što Australija ima viška.

U doba pre 27 godina, kada se na startu devedesetih suočila sa recesijom, tamošnja vlast se nije ustručavala sprovesti reforme. Deo tereta plaćanja troškova zdravstvenog osiguranja i penzija prebacila je na svoju srednju klasu. Rezultat? Australija se nije utopila u visokom javnom dugu, a udeo troškova za penzije danas iznosi polovinu onoga što za istu namenu prosečno plaćaju zemlje druge države OECD-a.

Australija je visoko razvijena demokrakija u kojoj se poštuje privatno vlasništvo i u kojoj se neguje vladavina prava. Korupcija i mito nisu ključni modus operandi u svetu politike i biznisa, a transparentnost je jedna od zaštitnih znakova tamošnje vlasti.
Uz to, nije se morala oružjem izboriti za nezavisnost, nije imala rat, nije imala diktatore ni vojne hunte na vlasti, niti je menjala društvene sisteme kao čarape.

Australija ima i jedan od najboljih obrazovnih sisitema u svetu. Što je u čitavoj priči o uspehu samo pripomoglo.

Naravno, život u Australiji ima i svoju drugu, manje bajkovitu stranu medalje. Ljudi koji su prešli šezdesetu i tamo teško dobijaju posao. Nezaposleni koji žive sa zaposlenim supružnikom, nemaju pravo na naknadu za nezaposlene.

IT sektor, građevina, poljoprivreda, stočarstvo i prehrambena industrija i dalje bieleže visoki rast, pa je i do poslova u tim sektorima lako doći.

 

Dijaspora.news/Blic