Zakon o nestalim bebama, koji bi na osnovu preporuke Veća Evrope trebalo uskoro da usvoji Skupština Srbije, nestrpljivo se čeka i među najmanje stotinu porodica u Bosni i Hercegovini.
Stravični podaci o sudbini nestale dece, uglavnom beba, ispovesti majki, porodica, skoro svakodnevno se objavljuju na veb-stranici Kradjabeba.org. Među pričama s nesrećnim krajem su i one iz BiH.
Evropski sud u Strazburu naveo je 2014. godine da imaju zabeleženo tek 600 slučajeva nestalih beba, ali Udruženje roditelja ističe da je ukradeno oko 10.000 dece koja su prodavana po ceni od 15.000 do 45.000 evra.
Kada je reč o BiH, na stranici Kradjabeba.org svake godine zabeleženo je po nekoliko svedočanstava roditelja i rodbine koji su prijavili nestanak beba. Zanimljivo je da je uglavnom reč o bebama koje su rođene u Tuzli i Zenici.
O tome već godinama svedoči bračni par Dragica i Goran Plauc, koji tvrde da su njihovi blizanci, rođeni 5. avgusta 1993. godine na Ginekološko-akušerskoj klinici tuzlanskog UKC, verovatno ukradeni.
U UKC-u Tuzla svojevremeno su analizirali dokumentaciju te saopštili da su bebe umrle zbog nezrelosti pluća kod prevremeno rođenih novorođenčadi, a majka otpuštena iz bolnice nakon normalno obavljenog porođaja.
Zenica se, takođe, često spominje, a mediji su 1972. godine objavili zanimljivu priču.
“Adaptacioni centar iz Danske obratio se Centru za socijalni rad i Skupštini grada Zenice za usvajanje 150 jugoslovenske dece“, navedeno je u jednoj priči.
Avaz je objavio i vapaj Nevenke Marušić, koja živi u vojvođanskom mestu Irig, a koja traga za sinom. Ona je optužila bolnicu u Zenici da su joj pre 31 godine, nakon porođaja, ukrali sina, blizanca njenog drugog deteta.
“Porodila sam se 29. jula 1983. godine u zeničkoj bolnici. Na svet sam donela blizance, Dejana i Predraga. Bila sam podvrgnuta carskom rezu, pa sam nakon operacije ležala u šok-sobi i bila u dosta teškom stanju. Jedva sam preživela kada su mi rekli da je jedna beba umrla“, ispričala je Marušićeva za Avaz.
Kaže da u bolnici nisu hteli usliše njenu i molbu supruga da vide telo deteta.
“Mužu su rekli da uplati na šalteru za troškove sahrane, ali telo deteta niko mu nije pokazao, iako je insistirao“, rekla je Marušićeva.
Nikad nije saznala gde je beba sahranjena.
Upravo se Zenica i Tuzla spominju kao centri bosanskohercegovačke “beba mafije“, ali niko se od nadležnih time nije bavio.
Otkako zna za sebe, za bratom blizancem traga i mladi inženjer rudarstva iz Banovića Muris Demirović. Njih dvojica su 22. maja 1991. rođena pre vremena na tuzlanskoj klinici te hitno prebačena u Beograd, na Institut za zaštitu majke i deteta. Muris je nakon izvesnog vremena vraćen roditeljima, a brat navodno podlegao.
Roditelji i porodice iz Udruženja uvereni su da su njihova deca živa te da su danas u Švedskoj, Danskoj, Norveškoj, Francuskoj.
O nestalim bebama u BiH skoro da se i ne govori, bez obzira na brojne tvrdnje roditelja da je njihova beba “ukradena“ i kasnije preprodana. Bosna i Hercegovina nema jedinstvenu bazu podataka te ni evropski telefonski broj za nestalu decu – 116000.
(dijaspora.news/avaz.ba)
Recommended for you
You must be logged in to post a comment Login
Leave a Reply
Morate biti prijavljeni da biste objavili komentar.
Ova web stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.