Zašto Srbi ne žele da doniraju organe i imaju mračne ideje? Mladen je ispričao kako su njemu spasili život i razbio sve zablude

Share

Tweet

Share

Share

Email

Comments

Najveći strahovi postoje od trgovine organima.

Dok nas same ne snađe problem, često ne razmišljamo o njemu isto kao čovek koji je već na mukama. Na vest o Predlogu zakona o presađivanju ljudskih organa, kojim bi svaki građanin Srbije bio potencijalni davalac organa, ukoliko se tome izričito usprotivi on ili njegova porodica, neke od negativnih reakcija bile su sledeće:

– Rado ću im dati sve, samo po regularnoj ceni koja je na tržištu. Da se neko bogati na mojim organima, a ja trpeo celi život i gladan i umoran i željan…

–  Ne, što bih? Kad dođe vreme zar ga treba preskakati? Sve ima svoj tok u životu, tj. “krug”. Taj što dobije organ, danas-sutra može doneti više štete nego koristi, nikad se ne zna.

– Osećam se kao prodavnica rezervnih delova.

– Zamislite situaciju: date krv na neku analizu u bilo kojoj medicinskoj ustanovi; uzorak vaše krvi odlazi ilegalno ili legalno do zainteresovane strane koja ustanovi da joj treba baš vaša jetra ili srce; anonimni operativci vas nalaze na kućnoj adresi i zaplene vaš organ ili vi nastradate i sistem zapleni vaš organ za potrebe zainteresovane strane. Podmazuju se novcem, uticajem i “humanošću”, a vi ste bez organa i mrtvi. Pitanje: ko bi po tom zakonu kontrolisao državne organe i medicinske ustanove da ne zloupotrebe podatke o DNK građana i sprečavao zloupotrebe?

–  Rado bi donirala organe, ali postoje enormno bogati ljudi. Ako se im treba bilo koji donor, a sazna se da ste vi donor, šta je jedan mali životić naspram njihovog bogatstva.

– Ko garantuje da je stvarno umro čovek? Toliko je slučajeva proglase ga mrtvim, a sutra oživi.

IZ UGLA OSOBE KOJA JE DOBILA NOVI ORGAN

Da su svi u Srbiji negativnog stava prema transplataciji, Mladen Todić (39) iz Požarevca danas ne bi imao novu jetru. Ne bi mogao da provodi vreme sa porodicom, da radi… Da živi. Sa udruženjem “Zajedno za novi život” organizuje tribine i pokušava da edukuje ljude i razbije predrasude koje se ponavljaju u narodu.

– Bio sam na listi dve i po godine. Pet puta sam pozivan kao potencijalni primalac. Iz petog sam bio dobar kandidat, ispunjeni su  svi medicinski parametri, oktobra 2016. godine. Ljudi koji ne dožive neke stvari ne razumeju, da li i mogu kao što sam ja doživeo transplantaciju i moja najbliža okolina. Treba da se radi na podizanju svesti. Nedovoljno se govori, a zastupljen je veoma negativan stav. Kada bi čuli iskustva pacijenata na listama čekanja i njihovih porodica, verovatno bi bilo drugačije – počinje priču Mladen.

Na priče i strahove da bi moglo da dođe do trgovine informacija o donorima i time budu ugroženi njihovi životi, on objašnjava da je sistem dobro uređen i njihovi podaci su bezbedni.

– Ja ne znam ko je moj donor. Anonimnost mu je zagarantovana – opisuje u najkraćem kroz svoj primer.

Kako dodaje, u novom zakonu stavljen je akcenat na to da porodica odlučuje, a i sama osoba se izjašnjava tokom života, na primer testamentom.

–  Samo predrasude koče porodice da u najtežem trenutku daju saglasnost. Misle da će telo biti osakaćeno. Što se tiče trgovine organima, “žute kuće”, o tome se samo priča, ali niko ne može da da primer – kaže Mladen.

On apeluje na sve da ne čekaju da nesreća zakuca na njihova vrata da bi postali svesni o postojanju ovog problema. Siguran je i da bi postojala veća empatija ukoliko bi se čule priče porodica koje nemaju sna jer čekaju da neko od njihovih najdražih dobije novi organ.

– Treba biti human. Ukoliko se nekom, ne daj Bože, desi da medicina više ne može da mu pomogne, njegovi organi mogu da produže i spasu i najmanje tri ili četiri života. U našoj zemlji u odnosu na broj potpisnika je oko pet donora na milion stanovnika, a da bi se liste čekanja hitnih slučajeva očistile, potrebno je da ih bude duplo više.

IZ UGLA LEKARA

– Doniranje organa je veliki znak milosrđa ljudi jednih prema drugima. Ja sam zadivljen kada ljudi pristanu da neko njihov najbliži bude donor.  To je velika i hrabra odluka koja omogućava nekom drugom da dalje normalno nastavi sa životom i bude i radno sposoban – ističe doktor Branislav Oluić, transplantacioni hirurg UC Kliničkog centra Srbije, član tima za transplantaciju jetre.

Brige koje su naveli oni u nedoumici i uvereni protivnici transplantacije on  je svojim objašnjenjem odagnao.

–  Donori su moždano mrtve osobe, što je ireverzibilni proces i oni ne mogu ponovo da profunkcionišu. To se utvrđuje raznim procedurama. Obično moždana smrt nastupa kod trauma, povreda glave, krvarenja u mozgu i kada se dokaže onda možemo da pričamo donoru, nikada o živom i zdravom čoveku. Merodavnim dijagnostičkim procedurama se ustanovljuje. Kada EEG pokaže ravnu liniju, ne laže – ističe dr Oluić.

Kao primere na koje bi Srbija treba da se ugleda i već teži izdvaja Španiju i Hrvatsku. Njihovi modeli pokazali su se učinkovitim, gde je apsolutno transparentan sistem sa pretpostavljenom saglasnosti, svaki građanin je potencijalni donor, osim ako se u toku života ne izjasni suprotno tome.

–  Postoje tačne procedure potvrđivanja  smrti, a novim zakonom detaljno su određene. Nakon pripreme pacijenta koji prolazi raznorazne procedure, on izlazi pred konzilijum lekara, a onda biva upisan na listu, na osnovu određenih skorova. Za transplataciju usled ciroze jetre bira se pacijent sa najvišim MELD skorom. Gledamo prvo životno ugrožene – objašnjava doktor Oluić.

– Treba što više razgovarati o spašavanju života. Razumem da određene kulture i religije imaju svoje tabue, ali ovaj sistem je human i pomaže ljudima koji su bolesni. Vraćaju se svojim porodicama i poslu – zaključuje doktor Oluić, i navodi da recepijenata jetre trenutno ima nešto više od 40, a svakog meseca se ta lista pacijenata za potrencijalnu povećava, jer je donorski sistem još u povoju. Kada se osposobi, optimistične su njegove prognoze: “Biće to vetar u leđa.”

5 VELIKIH, A JEDNOSTAVNIH “ZA” DONIRANJE ORGANA

1. Human gest, kojim se spasava se i do pet života. Vraćaju se osmesi na lica čitavim porodicama

2. Organi se uzimaju samo u slučaju sigurne moždane smrti

3. Negativan stav uglavnom je zasnovan na zabludama

4. Podaci donora su zaštićeni

5. Prioritet transplaniranih pacijenata se utvrđuje na osnovu tačno utvrđene procedure i parametara. Najugroženiji pacijenti imaju prednost

(dijaspora.news/telegraf.rs)