Srbija je možda jedina zemlja na svetu u kojoj jedan anesteziolog, neurohirurg ili pedijatar traže posao preko biroa za zapošljavanje, iako je za njihovo školovanje država uložila nekoliko stotina hiljada evra.
I sada smo u paradoksalnu situaciju, u kojoj nam svake godine nedostaje sve više obrazovanog kadra, a nasuprot tome čak 2.600 doktora medicine traži posao.
Kako je “Blic” ranije upoređivao statističke podatke iz 2015, 2010. i 2005. godine, tačno se vidi da specijalista imamo manje, nego sada.
Uočava se da se broj nekih specijalnosti smanjuje od 2010. godine, i to baš onih za koje je u inostranstvu velika potražnja. Anesteziologa, međutim, ima više nego prethodnih 10 godina, ali samo zato što je ta specijalnost uvek bila deficitarna i u poslednjem periodu je sve više odobravaju mladim lekarima.
Takođe, u prethodnih desetak godina, specijalizacije se nisu odobravale u velikom broju, zbog čega smo došli u situaciju da imamo manjak. Ipak, za brigu je podatak da imamo sve manje ginekologa, dečijih hirurga, imunologa, neurohirurga, oftamologa, lekara opšte medicine, ortopeda, pedijatara, plastičnih hirurga, urologa, infektologa.
Specijalisti na birou
| Specijaliste opšte medicine | 7 |
| Radiolozi | 2 |
| Ginekolozi | 7 |
| Oftamolozi | 3 |
| Anesteziolog | 1 |
| Neurohirurg | 1 |
| Opšti hirurzi | 3 |
| Imunolozi | 2 |
| Opšta medicina | 42 |
| Pulmolog | 1 |
| Endokrinolog | 1 |
| Specijalisti interne medicine | 12 |
| Neurolozi | 3 |
| Pedijatri | 4 |
| Ortopedi | 2 |
Upravo lekari sa tim specijalnostima su i evidentirani na birou za nezaposlene.
Tako, na primer, 12 specijalista interne medicine u proseku čeka na posao 28 meseci. Isto toliko čeka i četiri pedijatara, koji u imaju oko 48 godina. Na birou za nezaposlene je i tri opšta hirurga već 17 meseci. Imamo i jednog šezdesetogodišnjeg anesteziologa, koji se na biro prijavio pre dva meseca.
Srbija može da se pohvali da im i jednog nezaposlenog neurohirurga, koji već 66 meseci čeka zaposlenje.
Kadar koji nam takođe nedostaje su i ginekolozi, kojih na birou ima čak sedmoro. Srednjih su godina i već 47 meseci nemaju posao.
Imamo i jednog mladog tridesetogodišnjeg endokrinologa koji već pet meseci čeka da ga pozove neka bolnica. Na spisku bez posla su i neuropsihijatar, tri neurologa i isto toliko psihijatara.
Iako već godinama mučimo muku sa manjkom radiologa, dopustili smo da čak dvojica njih bude tri meseca na birou, kao i dva ortopeda srednjih godinama, koji posao traže više od tri godine.
Kada je u pitanju srednje obrazovani kadara, u najvećem broju slučajeva radi se o mladim ljudima. Tako na primer, na birou je i 2.033 medicnskih sestara, koje više od 36 meseci čekaju na posao. U proseku imaju 29 godina. I pedijatrijske sestre, njih 906, u proseku imaju 33 godine i posao čekaju već 33 meseca. Fizioterapeuta ima 425 prijavljenih, čekaju 40 meseci, a u proseku su stari 35 godina.
Čak sedam specijalista opšte medicine više od dve godine je nezaposleno, i to šest žena koje imaju oko 51 godinu.
Za prof. dr Petra Bulata, prodekana za nastavu Medicinskog fakulteta najveći problem je što je 2.600 doktora medicine na birou. To su sve mladi ljudi, do 30 godina starosti, koji su u roku završili fakultet.
– Pitanje je koliki je realan broj njih zaista nezaposleno. Verujem da im onih koji se bave potpuno drugim poslom, a neki od njih su otišli i u inostranstvo – kaže prof. dr Bulat.
Ipak, ostaje nada da će neko od ovih lekara možda dobiti stalno zaposlenje na konkursu koji je trenutno u toku. Kako je ministar zdravlja najavio, do Nove godine biće zaposleno oko 500 zdravstvenih radnika. Trenutno je u toku konkrus za njih 234, od kojih će posao dobiti 129 lekara, najviše anesteziologa, radiologa, pedijatara i svih onih specijalnosti koje nedostaju.
Blic/Sonja Todorović
Recommended for you
You must be logged in to post a comment Login
Leave a Reply
Morate biti prijavljeni da biste objavili komentar.
Ova web stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.