Zanatlije nedostaju u celoj Evropi, a evo koliko u Srbiji mogu da zarade

Share

Tweet

Share

Share

Email

Comments

Skoro sve evropske države muku muče sa nedostatakom kvalifikovane radne snage.
Razvijene ekonomije deficit radne snage nastoje da nadoknade većim platama od onih koje kvalifikovani kadrovi, a mahom je reč o zanatlijama, imaju u matičnim državama.

No, pokazalo se da sada ni to što su nudile nije dovoljno da sačuvaju kvalifikovane radnike koji im trebaju, pa su prethodnih meseci Bugarska, Hrvatska, Rumunija, Poljska, Mađarska, Slovenija i neke druge države povećale dnevnice i to između 20 i 40 odsto od one koja je bila prošle godine, piše Dnevnik, a prenosi B92.
Kako su plate u Srbiji u odnosu na druge evropske države u velikom zaostatku, naši kvalifikovani radnici odlaze tamo gde mogu više da zarade iako i u Srbiji lako mogu da nađu posao. Otuda se sve češće čuje da u narednom periodu u Srbiji neće imati ko da vozi autobuse i kamione, da zida i gradi već naručene građevinske radove ili da lepi pločice u kupatilu. Sindikati u Srbiji tvrde da je pravi „lek“ za ovu boljku znatno povećanje plata, a poslodavci odgovaraju da to sada ne mogu da ispune.

Tako Nebojša Atanacković iz Unije poslodavaca Srbije kategorično tvrdi da veće plate mogu biti tek kada privreda i država počnu da ostvaruju pet do šest odsto rasta BDP-a . Ipak i on priznaje da i sada za određena zanimanja koja su deficitarna poslodavaci daju veće plate jer su na to primorani kako bi nastavili da rade.

“Sada imamo situaciju da pojedine struke dobijaju veće plate, a oni koji su u administraciji i nisu “tražen” ostaće na niskim platama. Biće velika diferencijacija na pojedinim radnim mestima u okviru iste firme”, rekao je Atanacković.

Saradnik bečkog Instituta za ekonomske nauke ekonomista Vladimir Gligorov nije optimista ni kada je reč o većem povećanju plata u Srbiji niti o mogućnosti zaustavljanja odliva radnika iz naše države. Po njemu Srbija još uvek ima visoku stopu nezaposlenosti i relativno nisku stopu zaposlenosti, a pored toga posebno se teško zapošljavaju mladi i oni koji su ostali bez posla.

Plata je posebno važna za kvalifikovane, mada i među njima ima struka za koje nema tražnje kod kuće, jer je srpska privreda nerazvijena i zaostala smatra Gligorov.

” Zato nema prostora na tržištu rada za značajan rast plata, a kojim bi se mogli zadržati radnici u Srbiji. U Mađarskoj ili Rumuniji stanje na tržištu rada je bolje,ai više je investicija, tako da plate rastu naprosto zbog ponude i tražnje”.

Da ponuda i tržnja zaista mogu dovesti do većih plata odnosno dnevnica i u Srbiji ovog proleća potvrđuju građevinci i poljoprivrednici. Naime, građevinska i poljoprivredna sezona je počela, a poslodavci muku muče da pronađu radnike, pa su morali dnevnice za najtraženije radnike da znatno povećaju u odnosu na prošlogodišnju sezonu. Potpredsednik Građevinske komore Srbije Goran Rodić ističe da nedostaju svi građevinski profili i dodaje da su cene majstora u Srbiji drastično skočile, piše Dnevnik.

“Plate opšte nisu male u građevini, ali nemamo radnika. Svi kvalifikovani radnici otišli su u Evropu. Ostajemo bez radne snage, gde će najveći problem da bude održavanje sistema, neće imati ko da nam održava vodovod, ni puteve, ni mostove. Mi nemamo ni farbara, ni tesara, jednostvno, to više niko neće da radi. Gladni smo dobrih majstora i to što neki misle da će neko da dođe da radi sa strane kod nas, to se neće desiti”, objasnio je Rodić.

Po njegovim rečima plate majstora na gradilištu sada su veoma primamljive i sve su preko hiljadu evra, a ima i onih koje su preko 2.000 evra za specifične građevinske zanate. Ukoliko je to tačno , onda pojedini građevinski radnici imaju među najvišim platama u Srbiji, mada kada se iskazuje prosečna mesečna zarada za građevinarstvo ona je onda čak ispod republičke prosečne plate. Kako dobar deo građevinskih radnika zapravo radi „na crno“ njihovu pravu zaradu znaju jedino oni i njihove gazde. Tako se, prema rečima poslodavaca, danas armiraču plaća 60 evra dnevno, tesaru od 50 do 60, zidaru i električaru 50, fizičkim radnicima između 25 i 35 evra dnevno.

Parketari zarađujuod 12 do 24 evra po kvadratnom metru, keramičari i stolari od 12 do 16 evra po kvadratu, a moleri od 5 do 8 evra po kvadratnom metru. Iako deluje da, recimo armirač, za mesec dana može da zaradi 1.800 evra, pod uslovom da mu je dnevnica zaista 60, kvalifikovanih armirača na srpskom tržištu rada nema , jer oni koji su se za to osposobili odlaze u neku od evropskih država da rade za duplo veću platu. U isto vreme malo je fakultetski obrazovanih kadrova, a da ne pominjemo dobre lekare ili IT stručnjake, koji zarađuju platu jednog armirača u Srbiji.

Problem sa deficitarnim zanimanjima tek je na početku i trenutno se leči većim platama i dnevnicama , ali godine koje dolaze „izbaciće“ u prvi plan upravo potrebu obrazovanja mladih za neke od danas najtraženijih zanimanja. Jer, pored nedostatka građevinskih radnika, već sada našem tržištu rada nedostaju kuvari, vozači, automehaničari, frizeri , pa čak iako su to zanimanja koja su u odnosu na druga solidno plaćena.

 

Dijaspora.news/B92,Dnevnik