Kroz gorko i teško iskustvo prošao je mladi Banjalučanin koji je radio u ugostiteljstvu na crnogorskom primorju. Ovo je njegova priča….
Sezonski rad u inostranstvu često nije idealan, onako kako se predstavlja, a neretko je takav da ga se ljudi ne žele ni sećati.
Mnogi se odlučuju da odu da rade sezonski posao, a da se prethodno nisu raspitali o uslovima, o poslodavcu, legalnom odlasku u stranu zemlju i slično.
Ovaj mladić rešen da zaradi nešto preko leta i spreman na naporan rad uputio se na polustrvo Lustrice u Crnoj Gori da radi preko leta.
“Prvi utisak je bio loš kad sam video smeštaj u kojem sam trebao provesti leto. Kuća u kojoj je bilo smešteno osoblje letnog bara gde sam došao da radim izgledala je kao kuća strave i užasa. Kuća se nalazila na brdu, nekoliko kilometara hoda kroz šumu. Nakon 12 sati rada, potpuno iscrpljeni vraćali smo se u tu kuću da prespavamo, u smeštaj koji je neuredan toliko da normalna osoba tu ne bi držala ni životinje. Reč o zapuštenom mestu”, rekao je ovaj mladić u ispovesti za Buku.
Kaže da su ta poslu u tom baru već nakon nekoliko dana pet devojaka i jedan dečko dali otkaz i otišli su.
“Oni su na vreme to uradili. Gazda je već tad bio nekorektan, ali ja sam se nadao da nije sve tako crno. Nakon nekoliko dana otišlo je još dvoje ljudi sa posla. Tad nam je gazda zatražio pasoš pod izgovorom da će nas prijaviti. Kako je vreme prolazilo, primetio sam da je situacija sve lošija. Za svaku čašu koja bi nestala sa plaže odbijao bi 10 evra, ako ne bih stigao skloniti tanjir sa stola odbio bi mi 20 evra od plate”, priča ovaj mladić.
Dodaje da je tako prošao prvi mesec rada, a platu niko nije spominjao.
“Tad je još nekoliko radnika dalo otkaz, a upozoreni od šankera da ne daju pasoš uspeli su otići, naravno bez isplaćenog evra. Kad sam ja shvatio koliko je situacija ozbiljna i da neću dobiti ni evro za toliko naporan posao najavio sam otkaz. Tad me je gazda izružio i rekao mi da nađem sebi zamenu, pa tad da idem. Znao sam da ovo mesto ne mogu nikome preporučiti, jer kako da nekome uopšte preporučim kad uslovi nisu ni za mene dobri. To je bio ultimatum na koji naravno nisam pristao”, ističe ovaj mladić.
Kaže da mu je u međuvremenu iskrsla prilika za posao u inostranstvu, ali nije mogao doći do svog pasoša da aplicira termin za vizu.
“U tom momentu roditelji su se jako zabrinuli i nazvali su policiju, a interna preporuka je bila da pobegnem bez pasoša i prijavim da mi je ukraden. Nisam pristao na to, jer sam zaista vredno i naporno radio. Davao sam maksimum od sebe i najveće pazare sam iznosio i očekivao sam da ću, u najmanju ruku, bar deo plate da dobijem. Tražio sam svoj pasoš, ali gazda je odugovlačio, nije mi ga vraćao, da bih što duže ostao da radim. Dani su prolazili, a ja pasoš nisam dobijao”, kaže ovaj mladić.
Nakon mesec dana spakovao se, otišao do gaze i tražio je pasoš.
“Ni u jednom momentu nisu ponudili da mi daju platu za dva meseca napornog rada. Stopala su mi bila puna žuljeva, krvava. Nakon mog insistiranja gazda uvidevši da sam potpuno rešen da odem po svaku cenu izgalamio se na mene i rekao mi je: ‘mars đubre jedno, smrade jedan da te moje oči ne vide, pazi se da te ne sretnem negde, nećeš dobro proći’. Šokiran izrečenim, ni kriv ni dužan samo sam mu rekao hvala, iskreno, nisam smeo ništa da mu kažem”, priča ovaj mladić.
On kaže da je gazda hteo da radnike zadrži da mu rade potpuno besplatno, a reč o izuzetno napornom poslu.
“Seo sam na brodić, šokiran svime što mi se desilo, i sa par evra bakšiša u džepu, taman da platim prevoz i uzmem vodu za put. Majka mi je platila kartu, vratio sam se kući gladan, iscrpljen i bez zarađenog evra. Iste noći je pobeglo jos dvoje mojih radnih kolega koji su se vratili u Beograd, takođe bez novca”, kaže na kraju ispovesti ovaj mladić.
(Dijaspora.news/buka.com)
Recommended for you
You must be logged in to post a comment Login
Leave a Reply
Morate biti prijavljeni da biste objavili komentar.
Ova web stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.