“Sve mi nedostaje!”, kratak je i jasan komentar mnogih čitalaca “Blica” na naše pitanje “Šta vam najviše nedostaje iz vremena stare Jugoslavije”.
Sećanja i nostalgija za starom Jugom živi i danas. I to ne samo kod starijih generacija, koji taj period povezuju i sa vremenom kada su bili mladi, pa je samim tim i sve bilo bolje i lepše.
Osećali smo se sigurno
Upravo je to – osećaj lične bezbednsti i sigurnosti, ono što građanima Srbije danas najviše nedostaje iz perioda Ex YU, pokazala je anketa “Blica” u kojoj učestvovalo gotovo 10.000 ljudi (tako smatra njih 21 odsto).
Koliko je osećaj lične bezbednosti u Jugoslaviji bio važan, a kasnije nestao “zahvaljujući” ratovima i porastu kriminala, govori i komentar jednog od čitalaca na našem sajtu koji se potpisao kao “Dani”.
On kaže da mu “najviše nedostaje sloboda koju smo imali, a sada mora čovek da trenira borilački sport, jer ne zna šta ga čeka na ulici. Nasilje je katastrofa. Tito što nam je dao, to ne može da se vrati više ko god da dolazi ovde na vlast”.
Jedna reči – more!
Da je sećanje na Jugoslaviju kombinacija realnog stanja tadašnje države u kojoj se bolje živelo, ali i nostalgije koja podseća na mladost, slobodu, manje stresa i opušteniji život, govori i to što je na drugom mestu u našoj anketi o tome šta nam nedostaje iz SFRJ – more, a za njega se izjasnilo 12 odsto ispitanika.
“Plakaću zauvek za tim vremenima”
O tome svedoči i komentar čitateljke koja se potpisuje sa “Ponte Rosse” i koja kaže: “Nedostaju mi moji prijatelji, a imala sam ih puno svih nacija, družili se, voleli, poštovali, pomagali se međusobno. Nismo bili opterećeni time ko je koje vere. Pamtiću do kraja života to prelepo vreme i diskoteke u Portorožu, Kopru, Ribarske noći u Izoli. I plakaću dok sam živa za tim vremenima. Sve je bilo lepše, bili smo poštovani u celom svetu, bili smo sigurni u svakom pogledu. Noćivali smo vani, a sada niko nije siguran ni u kući svojoj na veliku žalost”.
Ugled i standard
Treće i četvrto mesto po onome što građnima najviše nedostaje su život u velikoj zemlji uglednoj u svetu (11 odsto) i standard (10 odsto).
Tako “Kiza” kaže: “Jugoslavija je bila 25. ekonomija sveta u to vreme. Ja sam imao platu oko 2.300 maraka kao mašinski inženjer. Još čuvam platnu listu iz tog vremena. Nije bila idealna, ali za ove danas banana republike bila je Eldorado”.
Njegovo svedočenje potvrđuje i čitalac sa korisničkim imenom “Miloš”, koji je napisao da su “plate realno bile oko deset puta veće”.
Zaboravljena srednja klasa
“Nije bilo potrebno da se radi u inostranstvu i sve je funkcionisalo. Bilo je inflacija, denominacija, ali je standard u proseku bio dobar. Srednja klasa je bila najbrojnija i razvoj je bio zagarantovan. Uz sve to, dug prema inostranstvu bio je blizu potpunog izmirenja 1989. godine. Da smo nastavili prethodnih 26 godina zajedno, živeli bi sličnim standardom kao sto žive Austrijanci ili Italijani”.
Gde je nestao fudbal
Zanimljivo je i to da je od 16 ponuđenih odogovora, na petom mestu (šest odsto glasova naših čitalaca) po onome što im najviše nedostaje – jaka fudbalska liga. I to ispred vere u sigurnu budućnost, sigurne plate, povoljnih kredita, šopinga u Trstu ili Josipa Broza Tita.
Jugoslavija je, dok je postojala, bila spoj različitosti. One su mogle da budu tumačene kao bogatstvo jedne zemlje, ali i kao prokletstvo koje je na kraju dovelo do raspada i krvavog rata.
Upravo te suprotnosti vide se i u komentarima čitalaca.
Čemu toliko oduševljenje
Tako, pored onih koji se rado sećaju bivše “Juge”, ima i onih čije je mišljenje dijametralno suprotno. Tako “vrabac” kaže: “Ne nedostaje mi ama baš ništa. Ne želim da je se sećam ni da je pominjem. Jugoslavija je beznadežan projekat kojim su Srbi bezrazložno oduševljeni, a svi ostali su ga smatrali nužnim zlom”.
“Lola” o životu u Jugoslaviji i “povoljnim kreditima” takođe nema dobro mišljenje: A sad je nama mlađima, od 35 do 40 godina došlo na naplatu”.
“Nostalgičar” ironično navodi: “Nedostaje nam sela bez kupatila, kuće bez telefona, putevi bez asfalta. Nestašica šećera, kafe, goriva. Voženja kola par-nepar. Plate koje pominjete su bile dovoljne ovde za osnovni život. Za tu platu na zapadu si mogao da živiš eventualno sedam dana. Jedino što je tad bio socijalni mir i sigurnije. Inače planska privreda i tri zaposlena na jedno radno mesto nije moglo dugo da se održi. Nego tad su matorci bili mladi pa sad pričaju o tim vremenima”.
Recommended for you
You must be logged in to post a comment Login
Leave a Reply
Morate biti prijavljeni da biste objavili komentar.
Ova web stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.