VUČIĆEVI BATINAŠI SU ME PRESRELI, DRŽAVA ME UHODI I ŠPIJUNIRA! Jeziva ispovest Radovana Nenadića! (FOTO)

Share

Tweet

Share

Share

Email

Comments

Zbog otvorenog “priznanja” policijskih službenika da Nenadića prate i uhode, porazgovarili smo s njim, a on je za Espreso.rs objasnio sa čime se suočavao tada i šta se dešava danas. Takođe, Nenadić je pričao o stanju državi, vlasti i načinu na koji danas sve funkcioniše

Na Fejsbuku je nedavno objavljen post koji je izazvao veliku pažnju građana. Naime, Radovan Nenadić koji je u objavi objasnio šta mu se dogodilo bio je je sudski pripravnik koji je dobio otkaz bez ikakvog objašnjena, a sve to jer se protivio partijskom pravosuđu. Svakojake afere potresaju pravosuđe, a ovo je bila jedna od njih.

Radovan Nenadić, na svom Fejsbuk profilu napisao je da su mu na glavnoj autobuskoj stanici dvojica službenika u civilu sa legitimacijama policije tražili ličnu kartu. On mi je dao dokument, na šta su oni ponovili njegovo ime i prezime i jasno mu stavili do znanja da ga prate od kada je izašao iz autobusa.

Afera je izbila nakon što je sudski pripravnik u Višem sudu Radovan Nenadić na društvenim mrežama kritikovao postupak sudije i nazvao ga nedostojnim funkcije. Dva dana kasnije predsednik Višeg suda u Beogradu raskinuo je sa Nenadićem ugovor o obavljanju pripavničkog staža u tom sudu i to bez obrazloženja.

Zbog maltene otvorenog “priznanja” policijskih službenika da Nenadića prate i uhode, porazgovarili smo sa njim, a on nam je objasnio sa čime se suočavao tada i šta se dešava danas. Takođe, Nenadić je za Espreso.rs pričao o stanju državi, vlasti i načinu na koji danas sve funkcioniše.

– Svoju pravničku karijeru sam započeo kao pripravnik u prestoničkom Višem sudu. Vrlo brzo u praksi uvideo sam sve grozote partijskog pravosuđa koje besprekorno izvršava naloge izvršne vlasti. U sudu se odista oseća strah sudija, uvek su u panici da li će biti izloženi progonu ako ih vlast targetira kao nepodobne. Čast izuzecima, setimo se kako je sada bivši sudija Vladimir Vučinić bio progonjen od predsednika suda Stepanovića pod komandom Vučića i Selakovića, jer se, postupajući u predmetu protiv Miškovića, oglušio o naredbu sa vrha. On je pokazao stručnost ali posebno napominjem da je pokazao nezavisnost u radu. O tome sam javno govorio, i znam da je moja podrška Vučiniću zasmetala onima koji su i mene oterali iz suda – priča Nenadić i dodaje:

– Kada sam u julu 2015. godine obavestio javonst da je sudija svoju odluku koju je doneo u postupku rehabilitacije Karađorđevića, odneo njemu kao rođendanski poklon na prijem u Belom dvoru, i takvo ponašanje sudije nazvao nedostojnim, počeli su pritisci na mene. Epilog toga je odluka predsednika suda Aleksandra Stepanovića da samnom raskine ugovor bez ikakvog obrazloženja. To što sam bio hvaljen za kvalitet rada od sudija u čijim sam većima radio više ništa nije značilo. Tada je započeo pravi progon jer sam kao častan pravnik koji želi vladavinu prava a ne podržava pravno nasilje odlučio da pišem o korupciji u pravosuđu – objašnjava Nenadić za Espreso.

Naglašava da je pisao o politizaciji krivičnog postupka protiv Miškovića jer je kako kaže, Vučić sve veće siromaštvo za koje je on nedvosmisleno odgovoran minimalizovao pričama o lažnoj borbi protiv organizovanog kriminala.

– Oni vladaju nasiljem i zavođenjem straha. Uplašen čovek ne oseća koliko je gladan i obespravljen jer razmišlja da li će ostati živ. Nisam ćutao ni na sramnu odluku Ustavnog suda kojom je ozakonjena pljačka penzija, i ne mogu ni danas da razumem te sudije koje su zapravo prepisale Vučićeve citate iintegrisali ih u tako značajnu odluku – objašnjava naš sagovornik.

Dodaje i da je potpuno jasno da radite ispravnu stvar kada ste pod nekom prismotrom.

– Ne možete se osećati lagodno jer znate da nasilnici ne biraju sredstva, a sa vrha ih kontrolišu oni koji su devedesetih učestvovali u političkim likvidacijama protivnika i novinara. Dobijao sam preteće sms poruke sa pozivom na revolveraški dvoboj od bivšeg Selakovićevog pomoćnika Milisava Čogurića, koji je stric sutkinje Apelacionog suda Maje Čogurić. Te preteće poruke su bile posledica mojih tekstova o dinastiji Čogurić koja decenijama mešetari u srpskom pravosuđu. Kao deo javnosti na suđenju sam video da sudija Maja Čogurić ima blagonaklon stav prema Nikoli Petroviću kao tužiocu, a na sve načine diskredituje i vređa novinare Popovića i Brkića koji su bili tuženi od Vučićevog kuma. Zar je trebalo da ćutim i kažem u redu je da se novinari progone i da se političkim presudama sprečavaju da rade svoj posao? Ne, ja to ne želim jer nisam pravnik samo za sebe, već pravnik u jednom rđavom sistemu koji nam zabranjuje da se držimo zakona – priča Radovan i dodaje:

– To mora da se promeni što pre. U suprotnom će mafijaška hobotnica još više narasti produžiti, svoje pipke. Imam pravo da ne pristajem na takvo faktičko stanje. Mnogi su mi aplaudirali a to samo pokazuje da su ljudi u Srbiji iznenađeni kada neko opšti interes stavlja kao cilj svog delovanja a ne ličnu korist. Opasno je što borba za ispravne vrednosti za posledicu ima metu koju vam razne službe crtaju.

Nenadić nam priča da je podnosio sam krivične prijave za ugrožavanje sigurnosti i da tužilaštvo nije postupalo ni po jednoj.

Progon prema Nenadiću se intenzivirao kada je uputio pismo Republičkoj javnoj tužiteljki Zagorki Dolovac sa kritikom da je odgovorna jer nije iskoristila sva pravna sredstva koja joj po zakonu stoje na raspolaganju, a u procesu kontrole tužilaštva koje je vodilo istragu u vezi pada helikoptera.

Svi znamo da je epilog tog slučaja bilo sedmoro mrtvih, a da odgovorni za naređenje da helikopter leti u nebezbednim uslovima nisu sankcionisani, već su i unapređeni.

Nenadić navodi da je uplašen, jer smo kao društvo pokazali odsustvo hrabrosti i empatije.

Pominje takođe fantome iz Savamale i dodaje da oni nisu kažnjeni, i da čak i malo dete koje ne gleda Pink zna ko je odlučio da se ruši noću i ko je sprečio policiju da obavlja svoj posao dok su svedoci vezivani lancima, a jedan od nih je i preminuo.

– I onda sam ja državni neprijatelj ako zahtevam da se zakonito sprovede postupak u kom bi se utvrdile činjenice o slučaju Savamala ili padu helikoptera. Siguran sam da je sve to kumulativno uticalo da u septembru prošle godine budem priveden u SBPOK po nalogu tužioca, te da mi se oduzme laptop. Činjenica da je moju slobodu izražavanja koja je zajamčena Ustavom ali i Evropskom konvencijom o ljudskim pravima tužilac kvalifikovao tako da sumnja da sam izvršio teško krivično delo nasilno rušenje ustavnog uređenja, nesumnjivo predstavlja ozbiljnu pretnju meni ali i svima koji se usude da svoju građansku čast i hrabrost demonstriraju ukazivanjem na korupciju u glavnom centru moći, a to je Vlada Republike Srbije uz zaštitu koju dobijaju u pravosuđu – priča naš sagovornik.

On dodaje da “nijedna vlast od početka 21. veka nije pokazala ovoliku količinu brutalnosti i bahaćenja i da se radi o bratsko – kumovskoj družini koja sve nas drži kao taoce i uzima iz naših džepova i od naših usta”.

– Mi smo za njih objekti koji oni koriste za primenu sile ili zastrašivanja. Ne bih rekao da se radi o pripadnicima policije, imam utisak da su u pitanju privatni batinaši koji se na nezakonit način služe raznim legitimacijama. Tu privilegiju partijskim vojnicima je obezbedio Vučić, to su isti oni koji su na dan inauguracije napadali novinare dok je policija mirno stajala i skretala pogled. Vlast neretko suspenduje Ustav – objašnjava Radovan Nenadić.

On navodi da ako se u obzir uzme gaženje ljudskih prava, pretnje novinarima, cenzura slobodne reči, praćenje i progon političkih oponenata, politička suđenja bez dokaza, lažne vesti o lepom životu u Srbiji koja zapravo sve više podseća na logor u kojem će samo oni preživeti, a mi živeti dok oni to dozvole, izmišljene informerske državne udare, da on nema više dilemu da se kao društvo nalazimo u petogodišnjem mraku autoritarnog režima.

– Niko od nas ne može da kaže da se ne plaši neizvesnosti jer smo svesni da Srbijom danas vladaju oni koji su kopali masovne grobnice devedesetih, u čije vreme su se šverceri i ratni profiteri bogatili a ministri tokom NATO intervencije dobijali državne stanove. Ali taj strah ne sme da nas potpuno parališei i pobedi. Živimo u državi bezakonja i pravnog vandalizma u kojoj je vlast brutalna i anticivilizacijska. Posao koji smo davno započeli nismo dovršili. Zbog toga nas danas plaše, izgladnjuju, hapse i prebijaju. Te lance i stege ropstva moramo da otklonimo ako želimo slobodu da osvojimo. Da jednog dana pobedi lustracija, biće dovoljno da živimo pristojno.

(Dijaspora.news/espreso.rs)