– Obavljao sam razne poslove kod ljudi za hranu, nisam želeo novac. Sekao sam drva, pravio parket, drobio plastiku i pomagao u građevinskim poslovima. Snalazio sam se koliko sam mogao – kaže Mirek.
Hrvatski Crveni krst ove godine obeležava 140. godišnjicu, a tim povodom odlučili su da javnosti prikažu 140 priča o ljudskim sudbinama sa kojima su se susretali tokom svog rada. Prva od tih priča govori o Mireku Vrbančiću (44) iz okoline Siska, koji više od 20 godina živi sam bez ikakvih primanja.
Mirek iz Grede kod Siska živi u trošnoj kući, bez struje i vode. Kuća kojoj preti potpuno urušavanje ima dve prostorije, u jednoj boravi, a druga mu služi kao ostava za drva.
– Obavljao sam razne poslove kod ljudi za hranu, nisam želeo novac. Sekao sam drva, pravio parket, drobio plastiku i pomagao u građevinskim poslovima. Snalazio sam se koliko sam mogao – kaže Mirek, a prenosi HCK.
Uprkos nemaštini, nikada nije bio zabeležen u sistemu, jer nije znao gde može da se prijavi za neophodnu pomoć i ostvarenje svojih prava. Njegov slučaj tek nedavno je prijavljen Crvenom krstu.
Zaposleni u sisačkom Crvenom krstu brzo su reagovali i obišli Mireka. Odveli su ga u Centar za socijalnu pomoć, gde se konačno prijavio i ostvario pravo na garantovanu minimalnu nadoknadu, a dobio je i jednokratnu pomoć od oko 270 evra,od čega mu je kupljena peć na drva.
Mirek je sada korisnik pomoći Crvenog krsta. Redovno mu se dostavljaju hrana, sredstva za higijenu i odeća, a u saradnji sa Gradom Siskom pokrenuto je i rešavanje njegovog stambenog pitanja, jer u trošnoj kući više nema uslova za život.
O tome koliko mu sve to znači, najbolje govori činjenica da po prvi put u životu ima novac kojim sada sam može da kupi hranu i da pritom, ne zavisi od obavljanja teških fizičkih poslova.
– Drva imam, hrane imam i živ sam – navodi Mirek naglašavajući da su mu već te tri male stvari dovoljne za sreću.
Najviše se obradovao novoj peći koja ga čuva od niskih temperatura i na kojoj, sada svakodnevno kuva.
– Novu peć sam montirao, zlatna je i odlično greje. Deo drva sam dobio, a deo kupio. Računi mi ne stižu i nikada ih nisam plaćao, a 100 evra socijalne pomoći trošim jedino na hranu – zadovoljno ističe Mirek.
Svestan je da mora nešto da preduzme po pitanju kuće, ali ne želi da odlazi odatle ukoliko ne mora.
Kako kaže, tu mu je dom i da bi, kad bi mu dovezli kontejner, isti bi postavio pored kuće i u njega ubacio krevet, peć i sto, jer mu je to sasvim dovoljno.
(diajspora.news/telegraf.rs)
You must be logged in to post a comment Login
Leave a Reply
Morate biti prijavljeni da biste objavili komentar.