“Više ni ne pitaju da li će se mama vratiti kući”: Olga je prošle godine ubijena ispred Centra za socijalni rad, a patnja njeno troje dece sve je veća

Share

Tweet

Share

Share

Email

Comments

“Deca su dobro, dvojica su sad završila sa školom, najmlađi ide u vrtić, ali određene posledice ostaju”, uz uzdah počinje priču Ljiljana Antić, majka Olge Lovrić, koju je suprug ubio ispred Centra za socijalni rad, naočigled njihove dece.

Kobnog 5. jula 2017. godine, Milan Lovrić krvnički je ubio suprugu Olgu udarcima kamenom u glavu ispred Centra za socijalni rad na Novom Beogradu – i sve to naočigled njihove dece, M. L. (4), A. L. (10) i O. L. (12), koja su za to vreme sedela u automobilu. Nekoliko sati kasnije, Milan je i sebi okončao život, a deca ostala bez oba roditelja. Od tog dana brigu o mališanima hrabro je preuzela baka Ljiljana Antić (84), sa kojom žive na Novom Beogradu.

Tako baka, koja je prošle godine izgubila ćerku jedinicu, već godinu dana čuva i uspavljuje njenu decu, ide na roditeljske sastanke i radi domaće zadatke, odgovara na njihova pitanja, a dvojicu unuka vodi i kod psihologa.

– Oni su svega svesni i sve znaju, iako u kući ne komentarišemo, čak i ne pričamo o tome, to se vidi po njihovim izjavama i stavovima. Oni za roditelje skoro i da ne pitaju, osim najmlađeg, koji stalno spominje mamu – priča ona.

Deca roditelje ne pominju čak ni za rođendane i praznike, ne pitaju da li će se mama vratiti kući. Njihov zaštitnik i oslonac sada je baka. Ipak, ona još uvek nije i zakonski staratelj trojice dečaka.

– U januaru sam obaveštena da sam dobila starateljstvo, ali ono još uvek nije pravosnažno i od tada nemam nove informacije. Znam samo da je Milanova sestra uložila žalbu, a načula sam i da je ona odbijena. Međutim, Centar se ne oglašava povodom starateljstva, ne znam zbog čega to tako dugo traje – ističe baka.

Tako će, zbog administracije, deca i ovo leto provesti u Beogradu.

– Dok je Centar za socijalni rad zakonski staratelj, oni imaju sva zvanična prava. Koliko god da mislim da bi deci sada prijalo da sa nekim rođakom provedu vikend van Beograda i malo osete raspust, Centar to ne dozvoljava – objašnjava ona.

Kako kaže, tek sada, nakon skoro godinu dana, vidi se ko je uz Olgu i decu bio iz interesa, a ko sa iskrenim namerama.

– Lista ljudi koji nas obilaze i koji pitaju za njih spala je na par Olginih prijatelja, nekoliko rođaka, a od velike pomoći su i dvojica mojih prijatelja koji nas savetuju i pomažu oko pravnih pitanja i nedoumica. Sa Milanove strane nema nikoga, deca dobijaju deo penzije njegove majke, ali ona i Milanova sestra više ne zovu – priča ona.

Sumirajući prethodnih godinu dana, Ljiljana Antić ističe da sve ide presporo.

– Još nije rešeno ni pitanje starateljstva ni ostavinska rasprava, cela priča oko auto-škole tek počinje. U nadi da ćemo imati podršku države nakon svega što se desilo, pisala sam nadležnima još prošle godine i dobila poneki odgovor, ali ništa se nije promenilo. Nadam se da će bar sada reagovati, da se što pre reši pitanje starateljstva, da se ubrza proces oko auto-škole, kad već mnoge stvari pre toga nisu mogle da budu rešene na vreme – ističe Ljiljana.

U Gradskom centru za socijalni rad kažu da se zaštita dece odvija “u skladu sa procenom njihovih potreba i planom”.

OTELI DECI AUTO-ŠKOLU NJIHOVE MAJKE

Zbog svega toga, baka je još više odlučna i istrajna deci omogući da vrate auto-školu koja je bila u vlasništvu njihovih pokojnih roditelja.

Olga je samostalno otvorila auto školu kako bi na vreme obezbedila svoju decu, ali je Milan na sve načine pokušavao da je preotme. Prema rečima njene majke, nakon nekoliko meseci pretnji, presretanja, pa čak i demonstiranja pred decom da će joj prerezati vrat, Olga je, plašeći se za svoju i bezbednost dece, na kraju poklekla: tri i po meseca pre ubistva, ona je auto-školu prebacila čoveku kojeg je Milan odabrao. Ubrzo nakon tragedije, on je Ljiljani, kako kaže, jasno dao do znanja da “o auto-školi nemaju šta da razgovaraju”.

– On je potom Centru za socijalni rad nudio da isplaćuje mesečnu nadoknadu deci, zašto bi to radio ako je on zaista vlasnik, nego da bi oprao savest? To je nudio i i meni, da mi daje koliko on odredi. Takođe, on je odmah nakon tragedije zaposlio Milanovu sestru, ženu koja ne dolazi na posao i koja svesno od svojih bratanaca uzima poreze, doprinose i platu – priča u neverici Ljiljana.

Kako kaže, oni su na sve načine pokušavali da spreče Ljiljanu da preda žalbu za auto-školu, ali je uspela da u ime dece pokrene celu proceduru kako bi se škola vratila pravim vlasnicima.

– Škola, sa svim automobilima i motorima je po tom ugovoru prodata za pet hiljada dinara. Da li bi iko sve to svesno dao za taj novac? Moja Olga je tada bila pod takvom torturom, da bi mu sve prepisala da joj je tražio, samo da njoj ostanu deca. Smatram da je apsurdno što uopšte moramo da dokazujemo da to pripada deci – zaključuje baka.

TORTURA ZAVRŠENA UBISTVOM

Beograđanka Olga Lovrić je deset godina proživljavala pravu torturu od strane supruga Milana Lovrića, koji ju je na kraju i ubio.

– Već posle šest meseci braka, u koji su stupili 2007. godine, on je počeo da je psihički i fizički maltretira, a tek kada je od povreda završila u Urgentnom centru, prvi put su zavedeni u Centru za socijalni rad.

– Međutim, on se na tome nije zaustavio, a pretukao je i njihovog najstarijeg sina, zbog čega je osuđen na dve godine robije i pušten u aprilu 2017, zbog primerenog vladanja.

– Od tada, Olga je čak sedam puta podnela policiji prijavu protiv njega, ali je on uprkos zabrani prilaska dolazio na vrata njihovog stana i pretio im.

I pored brojnih poziva upomoć, molbi koje je upućivala nadležnim službama i ministarstvima, Milan je petog jula prošle godine krvnički ubio Olgu udarcima kamenom u glavu.

(dijaspora.news/telegraf.rs)