Vesna objasnila kako se živi na njivi: Ovo je prava istina o životu na selu i tome koliko imamo novca mesečno!

Share

Tweet

Share

Share

Email

Comments

Nismo se izborili za akcije već samo za 200 evra po godini staža, koje zakon određuje kao otpremninu, ali…

Redakcija portala Telegraf.rs je poslala poziv čitaocima da se jave sa svojim životnim ispovestima, kako bi “olakšali svoju dušu” i kako bi, baš kao na forumima, u komentarima na objavljenoj ispovesti mogli da vide šta drugi ljudi misle o njihovom izboru i da razmenjuju mišljenja. Naš cilj je da zaštitimo vaš identitet ukoliko ne želite da ga iznosite pred svima. Šaljite nam svoje ispovesti na [email protected]

Ovo je ispovest Vesne (56):

Dobar dan,

Imam 56 godina a muž 66 i nijedno od nas nije u penziji niti radi. Živimo na periferiji Beograda u jednom selu. U okviru kuće u kojoj živimo iznajmljujemo poslovni prostor za 24.000 dinara i to nam je jedini prihod.

Kuća nije legalizovana niti podeljena posle smrti moje majke jer u katastru faktički ni ne postoji. Za sređivanje papira i legalizaciju lokala je potreban novac koji mi nemamo. Ja sam sa 18 godina poćela da radim, a muž sa 20.

Radila sam 12 godina u jednoj velikoj firmi u Beogradu koja je imala mnogo nekretnina, hotela i sve je prodato, ali sve i danas radi samo je vlasnik promenjen..

Nismo se izborili za akcije već samo za 200 evra po godini staža, koje zakon određuje kao otpremninu, ali taj novac čekam već 10 godina.

Odlukom Ustavnog suda država je trebala da nam isplati otpremnine, ali Ministarstvo finansija ne da.Nikada ni ja ni muž nismo dobili stan!

Ja nemam dovoljno radnog staža niti vidim mogućnost da negde radim jer sam bolesna. Lečim se od 1986. i predavala sam dokumenta za invalidsku penziju, ali su me odbili jer nisam 100 posto nesposobna za rad.

Moj muž je 7 godina radio u državnoj firmi, a 20 godina radio privatno i redovno plaćao porez. Kada je trebalo da ide u penziju koja iznosi 15.000 dinara sa punih 65 godina, ispostavilo se da se tada nije u okviru poreza plaćao penzijski staž, a mi to nismo tada znali.

Potrebno je da retroaktivno plati oko 2.400 evra da bi mogao da dobije penziju. To bi nam bio jedini siguran prihod, bar jedna penzija u kući od koje bismo mogli da platimo račune i ne razmišljamo hoće li lokal biti pod zakupom ili ne.

Hoće li mi izvršitelji uzeti i ovo što imam zbog neplaćenih raćuna? Zasad plaćamo račune.

Pokušavao je da radi kao vozač jer ima sve kategorije, privatnici rado primaju penzionere zbog beneficija koje im daje država, ali tu je takođe problem jer on nije penzioner on je nezaposlen. Mislio je da stekne uslov za kredit pa da uplati sebi staž koji mu nedostaje.

Imamo dve odrasle ćerke, jedna je udata, ali ne radi, a druga je razvedena i sa jednim detetom živi kod nas i radi povremeno, ali i izdržava dete koje ide u srednju školu tako da se ne možemo osloniti na njenu pomoć. Kad radi, ona daje u kuću 5.000 dinara.

Nismo gladni, nemamo zemlju, ali gajimo živinu.

Kada bi mi država dala otpremninu koju mi duguje, mogla bih mužu uplatiti tu sumu da dobije penziju, ovako se osećamo nesigurno.

Strahujem da će zakupac odustati od lokala, da ce država uvesti porez za najam prostorija, da neću imati novac da legalizujem kuću i lokal koju smo jedva napravili na majcinom placu. Najavili su ogromne sume za legalizaciju lokala.

Srdačan pozdrav,

Vesna

(Dijaspora.news/telegraf.rs)