Duhovnost

Vernici danas proslavljaju jednu od NAJREĐIH KRSNIH SLAVA u Srbiji! Zato obavezno izgovorite čudotvornu molitvu

By admin

Posted on 12/09/2017

Sveti Aleksandar Nevski bio je sin kneza Jaroslava, a od malena bio je srcem okrenut k Bogu. Bio je pravdoljubiv, žalostivan, istinski pobožan, prezirao je sujetu sveta

Srpska pravoslavna crkva i vernici danas slave svetog Aleksandra Nevskog, odnosno prenos njegovih moštiju.

Sveti Aleksandar Nevski bio je sin kneza Jaroslava, a od malena bio je srcem okrenut k Bogu. Bio je pravdoljubiv, žalostivan, istinski pobožan, prezirao je sujetu sveta. Od rane mladosti zavoleo je Hrista, uvek bio željan svete mudrosti svetih Otaca, a najviše je voleo da noći provodi u molitvi.

1236. godine postao je novogorodski knez, a pobedio je Švede na reci Nevi i zato je prozvan Nevski. Silnim ga je činila vera u Božju pomoć i vojnicima je pre bitku govorio: “Bog je ne u sili nego u pravdi”. Jednom prilikom javili su se svetitelji Boris i Gljeb jednom njegovom vojvodi i obećali svoju pomoć velikom knezu.

Nakon što je postao veliki Vladimirski knez, Aleksandar se mnogo trudio na podizanju i uređenju Ruske zemlje, koja je u to vreme patila od tatarskog nasilja. Nije bio samo zaštitnik i čuvar Pravoslavlja nego i neustrašivi ispovednik svete pravoslavne vere. U Zlatnoj Ordi tatarskoj nije hteo da se pokloni idolima niti da prođe kroz oganj. Tom prilikom rekao kanu Batiju: “Tebi ću se pokloniti, jer te Bog počastvova carstvom, a tvari, idolima, neću se pokloniti. Hrišćanin sam, i ne klanjam se tvari; klanjam se Bogu, Jednome u Trojici slavljenome koji je stvorio nebo i zemlju; Njemu služim i Njega počitujem”.

Zbog njegove mudrosti, hrabrosti, telesne snage i krasote uvažavao ga i tatarski kan. Zidao je mnoge crkve i činio bezbrojna dela milostinje.

Dvadeset sedam godina knezovao je trošeći celo svoje biće u hristočežnjivim podvizima i trudovima. Najzad, osećajući da mu se približava odlazak iz ovoga sveta, on je primio monaštvo i monaško ime Aleksije, pričestio se svetim Tajnama, i upokojio se blaženo 14. novembra 1263. godine, u svojoj 43. godini.

Sahranjen je u manastiru Roždestva Presvete Bogorodice, u Vladimiru. Pri sahrani, kada je mitropolit hteo da mu stavi u ruku oproštajnu gramatu, on je sam, kao živ, otvorio ruku i uzeo gramatu.

1381. godine mošti svetog kneza su otkrivene i položene u sabornoj crkvi manastira.

1724. godine po naređenju cara Petra Velikog, česne mošti svetoga kneza su prenete u Petrograd, u Aleksandro-Nevsku lavru, gde počivaju i sada.

Na današnji dan valja izgovoriti ove reči za zdravlje porodice i najbližih.

Nebesnih vojinstav arhistratiže, molim tja prisno mi nedostojniji, da tvojimi molitvami ogradiši nas krovom krilu neveščestvenija tvojeja slavi, sohranjujušče ni, pripadajuščija prilježno i vopijuščija, ot bjed izbavi ni, jako činonačalnik višnjih sil.

(Dijaspora.news/telegraf.rs)