Oboljevanje i umiranje od virusa zapadnog Nila očekuje se do početka oktobra, zbog čega je važno zaštititi se od uboda komaraca, koji prenose ovu bolest, upozoravaju stručnjaci.
Dvoje pacijenata obolelih od virusa Zapadnog Nila oporavljaju se na Klinici za infektivne i tropske bolesti Kliničkog centra Srbije, i njihovo stanje je stabilno. Reč je o starijim osobama, koje imaju više od 60 godina, a ako oporavak bude tekao po planu, postoji mogućnost da već u ponedeljak budu puštene na kućno lečenje.
Na osnovu podataka koje ima Institut za javno zdravlje “Milan Jovanović Batut”, na teritoriji Srbije u ovoj sezoni registrovano je sedam slučaja oboljevanja od groznice Zapadnog Nila, dok je jedna 84-godišnja žena, koja je imala i dodatne hronične bolesti, preminula od posledica virusa. Za sada se zna da je šestoro ljudi prijavljeno da je obolelo u Beogradu, a jedna osoba u Kolubarskom okrugu.
Prof. dr Zoran Radovanović, epidemiolog, naglašava da sezona obolevanja od ovog virusa nije prošla i da se može očekivati još obolelih i preminulih do kraja septembra ili početka oktobra.
– Inkubacija traje dva do šest dana, a nekad i duže. Ali bitno je da više nema vremena da se virus zahukta. U Srbiji, od 2012. kada je nabavljena neophodna oprema za to, možemo da proverimo da li pacijent ima virus. Od tada do danas, epidemijske godine su bile 2013. i 2018. Na sreću, ova godina će proći bez epidemije ovog oboljenja – rekao je dr Radovanović.
Prvi slučaj oboljevanja od smrtonosne groznice, koju prenose komarci, u Srbiji je ove godine registrovan 3. avgusta, a do 22. avgusta u zemljama Evropske unije registrovano je čak 117 obolelih. Groznica zapadnog Nila jeste sezonsko oboljenje, koje je najviše zastupljeno u periodu najveće aktivnosti komaraca.
Prema dosadašnjim iskustvima, prvi oboleli se registruju uglavnom u drugoj polovini jula, a najveći broj obolelih se prijavljuje tokom avgusta. U “Batutu” podsećaju da većina ljudi, čak 80 odsto inficiranih virusom zapadnog Nila, nema nikakve simptome i znake, da kod manjeg procenta zaraženih, približno 20 odsto, simptomi podsećaju na oboljenje slično gripu, dok manje od jedan odsto dobije aseptični meningitis ili encefalitis, koji zahteva hospitalizaciju.
Virusno oboljenje prenosi se ubodom zaraženog komarca, a glavni prenosilac je “culex pipiens”, vrsta koja je odomaćena kod nas. Glavni rezervoar su različite vrste ptica, u kojima se virus održava, dok je čovek slučajni, takozvani slepi domaćin.
Simptomi
Simptomi su glavobolja, ukočen vrat, dezorijentisanost, koma, tremori, konvulzije, slabost mišića i paraliza. Nakon preležanih infekcija može doći do razvoja dugotrajnih posledica kao što su umor, gubitak pamćenja, teškoće prilikom hodanja, mišićna slabost i depresija. Smrtnost je veća kod starijih osoba, naročito onih iznad 75 godina.
Da bi se smanjio rizik od zaraze stručnjaci preporučuju upotrebu repelenata, nošenje odeće dugih rukava i nogavica svetlih boja, kao i izbegavanje boravka na otvorenom u periodu najintenzivnije aktivnosti komaraca – u sumrak i zoru.
Trebalo bi koristiti zaštitne mreže na prozorima, vratima i oko kreveta, i boraviti u klimatizovanim prostorijama. Najmanje jednom nedeljno trebalo bi isprazniti vodu iz saksija za cveće, posuda za hranu i vvodu za kućne ljubimvce, iz kanti, buradi i limenki.
Dijaspora.news/(Kurir.rs/Politika)
You must be logged in to post a comment Login
Leave a Reply
Morate biti prijavljeni da biste objavili komentar.