VEČNA ISTINA IZ PERA SRPSKOG NOBELOVCA: Zaraziti nekog čekanjem, to je najsigurniji način vladanja nad njim!

Share

Tweet

Share

Share

Email

Comments

Srpski nobelovac, Ivo Andrić rođen je 9. oktobra 1892. godine u mestu Dolu, pored Travnika u Bosni i Hercegovini, a umro je 13. marta 1975. godine u Beogradu.

Skoro niko ne zna da je iz pera Ive Andrića izašlo i mnogo pesama: “Jedan Novembar” napisao je davne 1918. godine

Andrić je bio i ponavljač sedmog razreda sarajevske Gimnazije, mason, diplomata, predsednik tajne đačke protivaustrijske organizacije Hrvatska napredna omladina, ali i član Stojadinovićeve Jugoslovenske radikalne zajednice, ambasador Jugoslavije kod Adolfa Hitlera, ali i predsednik Saveza književnika Jugoslavije nakon Drugog svetskog rata i član Komunističke partije.

Evo šta je ovaj srpski velikan zapisao o čekanju.

– Zaraziti nekog čekanjem, to je najsigurniji način vladanja nad njim, to znači učiniti ga nepokretnim i bezopasnim potpuno i zauvek, i ta obmana čekanja tvrđa je od svakog zatvora i jača od najjačih bukagija, jer se, sa mnogo sreće i veštine, iz zatvora može pobeći i okova se može čovek osloboditi, ali te obmane(!) – nikad ni doveka.

I tako, prihvativši prećutno uslove života koje vam vaš neprijatelj postavlja, živite kako on hoće;

Upravo, i ne živite nego strpljivo čekate, sve dok se sav vaš život, zajedno sa svim onim što ste očekivali, ne pretvori u strpljenje i beskrajno čekanje, što znači da ste prihvatili rajinski način života, a to je isto što i put dobrovoljne propasti za sebe i svoje potomstvo.

Da ne bi morali da vas sami ubijaju, zarazili su vas tim čekanjem koje vas održava u životu i polagano ubija.

Uvenućete i nestati kao što su uvenuli i nestali toliki preci i narodi u Osmanskom Carstvu, pre vas na isti ili sličan način.
Nisu ni primetili da su sa puta istinskog života neosetno prebačeni na mrtvi kolosjek čekanja bez kraja i cilja. Ne osećaju to svoje čekanje kao teret ni kao poniženje, jer su se i sami pretvorili u čekanje.

Sve što jeste i što znate, umete i možete, stavljeno je u službu toga čekanja bez kraja i bez ikakvog izgleda na ostvarenje. Jednima vek prođe u mučnom i uzaludnom čekanju, a drugi dobiju i bez najmanjeg čekanja sve što žele i čemu se nadaju – napisao je Andrić.