Valentina je iz Surdilice stigla do vrhova Anda u Južnoj Americi: Na tom putu je jela meso od lame i jedva preživela (FOTO)

Share

Tweet

Share

Share

Email

Comments

Ovu pustolovinu Valentina će pamtiti do kraja života.

– Od trenutka kada sam preletela Atlantik i nakon 15 sati leta sletela u glavni grad Perua, moj život je poprimio sasvim drugu dimenziju – kaže Valentina Zareva, diplomirana menadžerka iz Surdilice, koja je posle najviših vrhova Evrope, Azije i Afrike, nedavno osvojila i neke od najviših planinski vrh u Južnoj Americi na Andima.

Ekspedicija planinara iz Srbije i Bosne, u kojoj je bila i Zareva kao članica Planinarskog društva “Strešer”, sletela je u Limu, glavni grad Perua, koji je sa jedne strane okrenut Pacifiku, a sa druge, iza sebe ima oštre vrhove Anda pod snegom.

– Sutradan smo već krenuli put Huaraza, grada koji se nalazi na 3.052 metara nadmorske visine, odakle smo odlazili do planiranih lokaliteta sa kojih smo išli na aklimatizacione uspone. U Peruu sam se popela na jedinstvenu na svetu planinu boje duge – Vinikunku 5.080, a svoj penjački pohod završila sam osvojivši vrh Piko Austria 5.350 koji pripada planinskom vencu Anda – Kordiljera Real u Boliviji – priča Zareva.

Toliki usponi su bili rizični za Valentinin organizam, disanje joj je bilo jako otežano jer je tri dana pre polaska bila na ozbiljnoj medicinskoj terapiji zbog jakog bronhitisa koji je pretio da pređe u upalu pluća.

– Ruke su mi bile još u modricama od silnih uboda od infuzija, gutala sam lekove i vitamine kako bih koliko-toliko ojačala imunitet i ozdravila pre realnog vremena za oporavak.

Neke deonice su mi bile jako zamorne jer me iritirao kašalj, a prateća malaksalost uporno mi je “krala” snagu na svakom narednom usponu. Malo sam se više poigrala sa svojim zdravljem i prava je sreća da se sve dobro završilo – dodaje Zareva.

Usledio je odlazak na Kusko, koji se nalazi na planinama Anda, na 3.416 ima oko 360.000 stanovnika. Kao bivša prestonica Inka u njemu se mogu naći spomenici iz tog vremena i kasnije španske kolonizacije.

Mnogi objekti ovde su uništeni u zemljotresu koji se dogodio 1950, ali se pokazalo da su zidovi građevina iz vremena Inka dobro podneli zemljotres za razliku od kasnijih španskih građevina.

– Inke su jako niske rastom, zdepaste, imaju crno-crvenkasti ten, obučeni su ležerno, po nekoj sopstvenoj modi, koja se kod nas nosila možda pre 50 godina. Žene uvek na svojim glavama nose duboke šešire, na nogama nose vunene helanke, a preko njih suknje do kolena. Obično su obučene u džempere ili nose ogrtače u kojima stavljaju svoju malenu decu i tako ih nose na leđima. Mahom svi hodaju bosi u u sandalama, papučama i toliko je sve to na njima jednostavno – prenosi Zareva.

Od gradova u Južnoj Americi planinari iz Evrope su obišli i La Paz – glavni grad Bolivije, koji se nalazi na 3. 700 i spada među gradove sa najvišom nadmorskom visinom na svetu.

– Kuće su napravljenje od blokova, nemalterisane, zbijene jedna uz drugu sa ravnim limenim krovovima. Dokle vam pogled doseže sve je načičkano kućama – okolna brda, ravnica, sve, apsolutno sve. Postoji žičara sa više linija koju najčešće koriste oni koji žive daleko od centra grada ili turisti. To je najbrže i ujedno najjeftinije prevozno sredstvo, a vožnja u dva pravca je oko dva dolara. Hrana nam nije bila baš ukusna, jedino mi se dopao kukuruz koji je za razliku od našeg mnogo krupniji i ukusniji, meso od lame je žilavije od naše teletine, dok su lubenice i plod od kaktusa prava poslastica.

Pije se “Inka Cola”, žuto piće, sladunjavog i mučnog ukusa poput našeg klakera. Dan koji ću svakako zapamtiti je uspon na planinu Vinikunku, 5.080 tzv. Planinu boje duge – jedinstvenu u svetu koja je pod zaštitom Nacionalnog parka Vinikunka. Tog istog dana pre i posle uspona gostovali smo u jednoj Inka porodici gde su nam domaćini spremili doručak i ručak – priča Zareva.

Usledila je i poseta čuvenom misterioznom, izgubljenom gradu Maču Pikču.

– Nijedna fotografija, ni video zapis na svetu ne mogu dočarati mističnost, lepotu, savršenstvo, mir, duhovnost, kao kad vam sav taj spoj klizi kroz zenice. I sve mi se nanizalo, u glavi, srcu, plućima, prava pometnja emocija od pitanja do šturih odgovora, od divljenja do neverice, od ushićenja do bola. Jedna vanvremenska dimenzija, kada je čak i ćutanje ponekad suvišno, ali ćutala sam i brisala suze pred lepotom – završava svoju priču o poseti Južnoj Americi Valentina Zareva.

Valentina je proglašena za sportistu godine u Surdulici za 2017. godinu, a na republičkom nivou ima rang nacionalnog sportiste za 2016/2017 godinu.