Roditeljstvo jedna od najlepših ali i najtežih stvari na svetu. Sa dolaskom deteta život počinje u potpunosti da se menje, obaveza je više, odgovornost je veća, a vi se uvek pitate da li radim sve onako kako bi trebalo. Ova priča trebalo bi da vas uteši i da konačno shvatimo da jedna beba nije isto što i tri.
Potomstvo su čekali dugih pet godina i konačno vantelesnom oplodnjom u jednoj privatnoj novosadskoj klinici Kolarovi su saznali da im se neće ispuniti jedna želja, nego tri:
– U početku jeste bio šok, saznanje da ćete nositi trojke i briga oko održavanje trudnoće najviše su me mučili. Sve je prošlo u najboljem redu, bilo je bola, suza, strepnje,ali sada kad ih vidim , vredelo je svega – kaže nam ponosna mama Branka Kolarov iz Novog Sada.
Često se šali pa nam kaže-Sa jednim detetom mislim da bih stigla do Njujorka. Kada nas ljudi vide kako guramo dupla kolica, pa još jedna , verujem da ih za trenutak utešimo ukoliko su u brizi oko jedne bebe.
Mi ih imamo tri, više i nisu bebe, napunili smo 2.godine- počinje svoju priču za Telegraf porodica Kolarov. Uroš, Staša i Maša prve su rođene trojke 1. janura 2016. godine sa njima smo se družili nekoliko nedelja nakon rođenja, te smo odlučili da ponovo zavirimo u dom koji sada više liči na mini vrtić.
– Stvarno smo kao vrtić, suprug Miroslav i ja se često šalimo da bismo mogli da otvorimo privatni vrtić. Sad vidite da je za troje dece potreban prostor, za igru, druženje, spavanje i obrok. U početku je bilo dosta brige, sada je sve lakše. Naš dan počinje ranim buđenjem oko 7 sati uz šolju mleka, počeli smo da idemo i u vrtić pa nakon dolaska pripremamo ručak, igramo se, užinamo, spremamo večeru , kupanje i spavanje – priča Branka.
Kako uspavljuje tri deteta odjednom, pitali smo se? Već imamo neki svoj metod, obično nakon večere i kupanja nosimo ih u njihove krevetiće, ponekada ih jedno po jedno uzimamo i ljuljuškamo, otprilike znamo kad su “zreli” za spavanje, bude po malo i “kenjkanja” ali noć je za spavanje, svetlo se gasi i ubrzo se jedno po jedno uspava-pričaju nam Kolarovi.
U vaspitavanju Uroša , Maše i Staše najviše utiču roditelji, bake im pomažu, a sve je stvar dobre organizacije:
– Ne trudimo se da nešto uradimo po svaku cenu, tačno znamo kada , šta i kako možemo da uradimo. Ono što sam naučila iz sopstvenog iskustva jeste da decu ne treba forsirati , oni postave sve onako kako žele i onda kada su spremni za to. Mislim na deo kada počinju da sede, da staju na noge, da trče, da hvataju igračku. To je prirodan proces, ali naravno sa njima se mora raditi, usmeravati ih i podsticati, najbolje je uz igru jer tako lakše saznaju nove stvari – ističe mama Branka.
Dnevno troše 4 litre mleka, a mesečno na pelene 12.000 dinara
Stavka koja mnoge roditelje brine sa dolaskom deteta da li ćemo biti u ekonomskoj mogućnosti da ispratimo ceo tok odrastanja. Pelene, hrana, odeća, obuća, kasnije školovanje, da li je ikada dosta novca?
– Novca nikada dosta, nije teško sa troje dece, ali je teško odjednom. Hrana nam je najveća stavka. Trudimo se da u ishrani imamo sveže voće, povrće, meso proteine, a sve to košta. Za samo jedan dan potrošimo minimum oko 4 litre mleka, ukoliko se još i večera ili užina prave sa mlekom bude nekada i pet litara, na pelene mesečno nam odlazi oko 12.000 dinara, na kozmetiku 8.000 dinara, dnevno se presvlače po nekoliko puta. Ručak im se obično sastoji od mesa piletine, ćuretine, teletine, nekada nam za dan treba samo kilogram mesa, a isto toliko pojedemo i voća. Obično kupujemo sezonsko voće i povrće – pričaju Kolarovi.
Garderoba, odeća i obuća je takođe bitna stavka:
– Ove zime kupili smo tri skafandera, čizmice, patofnice,a složćete se sve je to skupo. Više nemamo pravo na roditeljski dodatak od kada su deca napunila dve godine. Borimo se koliko možemo, suprug je privatnik,ali kao što sam rekla, sve će se podneti samo da su nam deca živa i zdrava. Oni su nam najveći dar – zaključuju srećni roditelji.
(dijaspora.news/telegraf.rs/Dragana Ivanić)
You must be logged in to post a comment Login
Leave a Reply
Morate biti prijavljeni da biste objavili komentar.