UPISI SU U TOKU: Za diplomce ovog fakulteta ima posla i PRE NEGO ŠTO ZAVRŠE, a najviše ih traže u DVE EVROPSKE ZEMLJE

Share

Tweet

Share

Share

Email

Comments

Nekad je Mašinski fakultet važio za jedan od najtežih ali i najperspektivnijih. Onda se raspala privreda, a mašinski inženjeri su ostajali bez posla. Kako, za koga i sa kakvom perspektivom se danas školuju mladi ljudi na ovom fakultetu?

Stvari su se promenile, i to nabolje, pa sada za mašince ima posla čak i pre nego što završe master studije, tvrdi prof. dr Radivoje Mitrović, dekan Mašinskog fakulteta, i to objašnjava fazom nove industrijalizacije naše zemlje koja je otvorila potrebu za ovim kadrovima. Tome je doprinela i radikalna promena načina nastave u skladu sa vremenom i potrebama savremene industrije.

Prof. dr Radivoje Mitrović: Budući vek je vek inženjera i ostalih profesija i mi smo toga svesni
– Radi se na platformi industrije 4.0. Stiču se vrhunska teorijska znanja, redefinisana sa dodatkom praktičnih okompetencija i tzv. mekih veština – ovo prvo podrazumeva vrhunske laboratorije, vežbe i izradu projektnih zadataka već tokom osnovnih, a posebno master studija, poboljšan način izlaganja i odbrane projekata, mnogo bolje znanje nemačkog i engleskog jezika, a imamo 21 studijski program na master studijima. Budući vek je vek inženjera i ostalih profesija i mi smo toga svesni – kaže dekan Mitrović.

Autonomna vožnja

Znanju za taj budući vek studente uči i profesor Dragan Aleksendrić na Katedri za motorna vozila, gde trenutno rade na razvoju autonomnog vozila na električni pogon:

– Razvoj inteligentnih sistema na vozilu koji će dovesti do stvaranja uslova kada će sudar automobila biti nemoguć postao je prioritet u automobilskoj industriji. Na Mašinskom fakultetu u Beogradu, u okviru Laboratorije za bezbednost motornih i priključnih vozila, intenzivno se radi na razvoju električnog autonomnog vozila koje će imati inteligentne karakteristike. Danas postoje različiti nivoi autonomnosti vozila, od nivoa 0 (sadašnja prosečna vozila) do nivoa 5, koji predstavlja potpuno autonomno vozilo, gde osim definisanje konačne destinacije, čovek/putnik neće imati nikakva druga zaduženja tokom vožnje niti će moći da interveniše tokom rada vozila. Vrednost ove vrste tržišta se do 2025. godine procenjuje na sto milijardi evra. U tome je do sada dosegnut nivo 3, a mi smo sa svojim znanjima negde dva plus – kaže prof. Aleksendrić.

Unutar fakulteta je kao u nekom velikom mravinjaku. Neki studenti su u najsavremenijim IT učionicama koje su opremljene najbržim internetom u Srbiji – odavde je uspostavljana veza sa teleskopom na Tenerifama. U prilici su da vide i deo slavne istorije svog fakulteta kroz izložbu o čuvenom profesoru Mihailu – Miki Borisavljeviću, konstruktoru i čoveku koji je organizovao prve automobilske trke oko Kalemgdana u našoj zemlji. Neki su u amfiteatrima, drugi prave pauzu u klubu, treći po laboratorijama realizuju konkretne projekte. Diploma ovog fakulteta otvara mnoga vrata u Evropi i svetu i nisu potrebne dodatne akreditacije. Primera radi, nemačka komisija za akreditaciju u potpunosti priznaje diplome osnovnih i master studija ovog fakulteta, dok je Katedra za brodogradnju akreditovana od strane britanskog kraljevskog udruženja za brodogradnju, tako da je diploma master studija istovremeno i licenca za rad u ovoj oblasti u Velikoj Britaniji.
Nemačka kompanija ulaže u studente
Za takav tretman su zaslužni upravo i studenti sa ove katedre koji su sa svojim mentorima učestvovali na mnogim svetskim takmičenjima iz struke, a na poslednjem takmičenju u Sen Tropeu u kategoriji plovila za transport teškog tereta bili su najbolji, dok su u konkurenciji lakog tereta bili četvrti u konkurenciji timova iz 28 država.

U centru za mehatronske sisteme, sve što vidimo razvijeno je ovde, tri različita 3D štampača napravljeni su kao master rad studenata. Nailazimo na robotske komponente koje se ovde “opamećuju”, to jest konstruiše im se veštačka inteligencija u skladu sa poslovima koji će sutra obavljati u konkretnoj proizvodnji. CNC mašina za plazma i plameno sečenje kompletno je razvijena u laboratorijama ovog fakulteta. Kao primer da smo nekad bili ukorak sa svetom u svetu robotike stoji sa strane robot proizveden u “Ivi Loli Ribaru” osamdesetih godina, koji je stajao rame uz rame sa svetskim dostignućima u ovoj oblasti. Algoritmi koji su ga pokretali napravljeni su na Mašincu.

U jednom od hodnika stoji šasija od “audija” na kojoj je primenjen koncept “lake gradnje”, gde se kombinuju aluminijum i plastika sa kompozitnim materijalima, prvenstveno onim od karbonskih vlakana.

Dr Milan Kalajdžić, mentor tima za plovila na brodogradnji, pokazuje nam prototipove brodova za laki ( “Sava”) i teški teret (“Dunav”) sa kojima su se takmičili u Sen Tropeu.

– Ove godine se spremamo za takmičenje na Ženevskom jezeru sa novim modelima – kaže dr Kalajdžić.

Konstruišu i letelice

Evo nas u Katedri za vazduhoplovstvo, na kojoj studentski tim “Beoavia”, gde gostuju i kolege sa drugih fakulteta, radi na projektu “Aurora”.
Tim “Aurora” sa svojom letelicom
– To je i deo takmičenja “Airbus Sloshing Rocket”, gde dizajniramo i konstruišemo letelicu po specijalnom zadatku “Erbasa” i sklopićemo je na takmičenju u Grčkoj na koje smo se plasirali kao jedan od pet timova koji su prošli – kaže Dušan Babić, koordinator ovog projekta, dok vođa tima Mladen Kličković, student treće godine, kaže kako se otvara mnogo mogućnosti za rad u struci u Srbiji i da je u poslednjih deset godina na Katedri za vazduhoplovstvo prošle godine upisan rekordan broj studenata – 42.

Slično misli i Luka Filipović, student prve godine:

– Znam za primamljive ponude za rad u inostranstvu, ali smo svedoci da se i naša industrija polako oporavlja i ja tu vidim svoju šansu. Ne možemo svi da odemo.

Ipak, jedan od njih će morati put belog sveta. Đorđe Trampa iz Lazarevca svoju budućnost vidi u svemirskoj industriji i vrlo je ozbiljan u toj svojoj nameri. Kaže da ovde može završiti osnovne studije uz pomoć profesora koji poseduju znanja iz te oblasti, a posle će morati tamo gde ima svemirske industrije.

Inače, kadrovi sa ovog fakulteta mogu se naći na svim kontinentima, svi su vrlo uspešni. Budemo li im i ovde dali šansu, ima nade i za nas.

Nedelja visokih znanja

Na Mašinskom fakultetu će sutra početi Međunarodna nedelja visokih tehnoloških znanja posvećena industriji 4.0, koja će trajati do 6. juna. Na njoj će učestvovati više od pedeset međunarodnih (SAD, Evropa i Japan) i domaćih eksperata, naučnika i istraživača koji će analizirati aspekte nove industrijalizacije. Na Konferenciji će biti usvojena Digitalna platforma za industriju 4.0 za Srbiju, čime će Srbija postati 38. zemlja u svetu koja ima nacionalni program za ovu industriju.

Formula 1 sa Mašinca

Rad na projektu trkačkog automobila
Ono po čemu je Mašinski fakultet najpoznatiji jeste njihov projekat trkačkog vozila koji već osam godina realizuju u saradnji sa kolegama sa još sedam fakulteta u okviru studentskog tima “Tenfore drumska strela”. Od 2010, od kada tim postoji, napravili su sedam bolida i učestvovali na 17 takmičenja Formula Student u kojima učestvuje više od 600 univerzitetskih timova iz celog sveta. Studenti imaju zadatak da projektuju i izrade prototip trkačkog autobila za neprofesionalni autokros i trke ubrzanja. “Drumska strela” je prvi put ušla među 10 najboljih timova u Evropi 2013. godine, da bi 2015. osvojili četvrto mesto u trci izdržljivosti u Češkoj, u sezoni 2017. zauzeli su peto mesto u statičkim disciplinama u Italiji, da bi prošle godine postigla velike uspehe u dinamičkim disciplinama. Prošle godine je napravljeno sedmo po redu trkačko vozilo koje je najmoderniji prototip trkačkog automobila po ugledu na Formulu 1. Članovi tima su uložili više od 50 000 radnih sati i stvorili do sada najbrži model koji do 100 km na sat ubrzava za samo četiri sekunde i na njegovom kreiranju radilo je oko 50 studenata, a ove godine se privodi kraju proizvodnja novog unapređenog bolida čija se premijera očekuje.

dijaspora.news/blic.rs