UBISTVO KOJE JE POTRESLO SFRJ: Masakr u fabrici slatkiša! Ovako je sve počelo…

Plastični penis

Odnose sa upravom kvarilo je i njegovo poštenje: uočavao je i prijavljivao zloupotrebe čelnika firme. Imovina preduzeća krala se naveliko. Kad je to prijavio generalnom direktoru, ovaj mu je rekao da su ga „primili kao inženjera, a ne kao političkog radnika“. Oni koje je prijavljivao prolazili su bez posledica. I ne samo to, počeli su da mu se svete. Stizala su mu preteća pisma, ostavljane vulgarne i uvredljive poruke. Proširili su glasine da je homoseksualac, na radijatoru su mu ostavljali plastični penis, a kada bi ga videli, pokazivali bi mu srednji prst jedne ruke, dok bi kažiprstom i palcem druge ruke pravili krug… Sve to je teško preživljavao, izgubio je san, počeo da se leči od visokog pritiska, u kući postao svadljiv. Činilo mu se da mu se ceo grad ruga.

Napustio je „Paraćinku“ i zaposlio se u „Koroni“ u Svetozarevu, današnjoj Jagodini, ali tamo nije ostao dugo. Ubeđen da ga rukovodstvo maltretira u dosluhu sa šefovima iz Paraćina, otvorio je privatnu firmu. Susedu je smetala buka njegove mašine, pa ga je prijavio i opštinska komisija mu je zapečatila firmu. Milojević je u svemu video prste rukovodilaca „Paraćinke“. Pio je lekove za smirenje.

Na dan ćerkine veridbe, 26. avgusta 1984, popio je ukupno četiri tablete. Kasnije je opisao svoje stanje: „Osećao sam da drhtim, vilica mi se potpuno ukočila, oči su mi igrale…“ Uz ručak, popio je i pola litra belog vina, a posle ručka, kad je njegov sin trebalo da odveze goste, iznervirao se što u autu nema goriva – i počeo da udara zeta.

Posramljen zbog skandala koji je izazvao, sakrio se na tavanu i tu ostao sve do večeri. Rešio je da se ubije. Uzeo je pištolj i odvezao se u grad. Noć je proveo u autu, budan, donevši odluku da se ubije u rodnom selu. Put do sela ga je vodio pored „Paraćinke“…

Ušao je u fabriku i stražarima rekao da se ne plaše pištolja jer njima neće ništa, a onda zaređao od kancelarije do kancelarije, dok nije ubio one za koje je verovao da su ga zlostavljali: Miroslava Mirkovića, v. d. pomoćnika direktora, Miodraga Jovanovića, kontrolora kvaliteta, Živojina Aleksića, šefa nabavke, Nenada Živkovića i Slobodana Simića, vozača koji se tu zatekao, dok je Miroslava Milanovića, referenta nabavke, teško ranio.

Preosetljiv

Veštaci su utvrdili da je „preosetljiv na omalovažavanje, pa je sklon da neutralne i čak prijateljske postupke proceni kao uvredljive, pa i neprijateljske“. Okružni sud u Svetozarevu osudio ga je na smrtnu kaznu, ali mu je Savezni sud kaznu zamenio sa 20 godina zatvora. Dok je čekao streljanje, tražio je da se lekarski ustanovi da nije homoseksualac.

Zbog odmora mu nije oduzet pištolj

Nakon što mu je zatvorena privatna radionica, paraćinski poreznici prijavili su Milojevića policiji zbog pretnji ubistvom i tražili da mu se oduzme oružje. Pošto je činovnik zadužen za ta pitanja bio na odmoru, pištolj je ostao u posedu budućeg ubice.

(Dijaspora.news/kurir.rs)