UBICA JE I DALJE MEĐU NAMA: Maloj Milici je pre 8 godina prišao MUŠKARAC SA KAPULJAČOM NA GLAVI…

Share

Tweet

Share

Share

Email

Comments

Milicu je 7. oktobra 2010. godine u 21.15 sati, nadomak kućnog praga u subotičkom naselju Zorka, s leđa napao muškarac sa kapuljačom i prerezao joj vrat. Počinilac ovog svirepog ubistva nije pronađen ni, evo već, osmu godinu koliko Milice više nema na ovom svetu.

Šta se tačno dogodilo tog kobnog 7. oktobra, ostaje nepoznanica, a mračna staza uz prugu i dalje krije tajnu Miličinog ubistva. Priča onih koji su te noći videli Milicu, prepričavana je mnogo puta, pa i danas mnogi znaju verziju po kojoj je Milici te kobne noći prišao muškarac sa kapuljačom koji ju je navodno zagrlio, a nedugo nakon toga pronađeno je njeno beživotno telo.

Meštani ovog subotičkog naselja ogorčeni su činjenicom da ubica još nije uhvaćen. Svakodnevno žive sa strahom da on još uvek živi među njima, te kako bi zločin možda mogao da bude ponovljen. Neki misle da se ubica najverovatnije negde sklonio.

2017. godine beogradski mediji pisali su kako policijska istraga počinje ispočetka, što je potvrdila i majka ubijene devojčice Svetlana Simendić!  Žena, koja godinama uzaludno pokušava da sazna ko je 7. oktobra 2010. godine prerezao vrat njenoj ćerki jedinici, kaže da ju je policija tada obavestila da poseduje DNK ubice.

Podsetimo, Svetlana Simendić vraćala se 7. oktorbra 2010. uveče iz druge smene u svoju kuću u subotičkom naselju Zorka. Put jednim delom vodi uz prugu, kroz šumarak, i nije osvetljen. Kad je već bila nadomak kuće, uz stazu je primetila snopove svetla iz baterijskih lampi i policijske automobile. Samo je ubrzala korak i produzila put.

Kod kuće je zatekla svoje roditelje, ali ne i šesnaestogodišnju ćerku Milicu. Devojčica prethodnih nedelju dana zbog prehlade nije išla u školu, i Slavica je bila ljuta što je sada izašla. Pozvala ju je telefonom, zatim poslala i SMS, ali odgovora nije bilo. Besna, u pidžami, ogrnuta, izašla je na put pred kuću da je sačeka i očita joj bukvicu. Ali, umesto ćerke, naišao je policajac da joj kaže da je Milica mrtva i da je ubijena tamo gde je Svetlana primetila policijska svetla!

Tog 7. oktobra uveče, ubica je devojčici najverovatnije prišao sa leđa, a ona ga zbog slušalica MP3 plejera u ušima, nije čula. Velikim sečivom naneo joj ubode u grudni koš i gotovo sasvim prerezao vrat. U momentu napada devojčica se borila sa ubicom, o čemu svedoče i rane na prstima leve ruke – kažiprst joj je bio odsečen, a na još dva prsta imala je posekotine.

U noći posle ubistva, policija je na informativni razgovor privela tridesetak muškaraca koji su na neki način pripadali krugu u kojem se Milica kretala ali su odmah oslobođeni, osim mladića sa kojim se zabavljala, i njegovog brata blizanca. Posle ispitivanja na poligrafu, i oni su oslobođeni.

I Miličin dečko i njena baka, u istrazi su izjavili da im je ubijena devojka nekoliko dana pred smrt ispričala da je pred nju iz velikog crnog automobila sa zatamnjenim staklima izašao stariji muškarac i da joj je rekao da je prati, da zna gde živi, koji auto vozi njen dečko i da mora biti njegova.

Po prvi put, osam godina nakon ubistva Milice Barašin, gotovo niko je nije spominjao, niko nije pisao o njoj… Kao da je ovo tek jedan zastareo slučaj, a ne svirepo ubistvo i okončanje jednog mladog i nedužnog života.

Milica je mogla još dugo da se smeje, ali to više nikada neće moći da učini. Zato ne smemo da zaboravimo i neprestano trebamo da podsećamo da njen ubica još nije pronađen i da njena majka, Svetlana Simendić idalje živi u neprebolu i teškim mukama bez svoje ćerke jedinice.

(dijaspora.news/espreso.rs)