U Srbiji nije mogao da se zaposli: Spakovao je kofere i sada je direktor u Googlu

Share

Tweet

Share

Share

Email

Comments

Aleksandar Čiglovski (40) je pre 12 godina stegao srce, spakovao kofere, pozdravio se sa porodicom i, suočen sa činjenicom da u Srbiji ne može da nađe normalan posao, preselio se na drugi kraj sveta – u Čile. On je danas direktor Google-a za Južnu Ameriku, a iako je više od decenije u Čileu, Srbija mu i dalje jako nedostaje. Međutim, za povratak nema šanse

Nije bilo potrebno da budeš genije da shvatiš da možeš da se probudiš za nekoliko godina i da nemaš ništa od života

– Kada sam završio fakultet nadao sam se da ću naći neki posao i početi neku novu etapu u svom životu. Međutim posle nekoliko godina traženja shvatio sam da gubim vreme. Firme se zatvaraju, nema zanimljivih projekata, niske plate, nema ponude posla, a potražnja je prevelika. Nije bilo potrebno da budeš genije da shvatiš da možeš da se probudiš za nekoliko godina i da nemaš ništa od života – priseća se Aleksandar, inače diplomirani mašinski inženjer.

Aleksandar je nekoliko godina pokušavao – radio je za niske plate, volontirao, pokušavao da stekne iskustvo i nađe posao od kog zapravo može da se živi. Ali, onda je shvatio da mu je jedina šansa odlazak iz zemlje, a prva opcija mu je, kao i velikom broju Srba, bila Australija. Međutim, novac je ponovo predstavljao problem.

– Kada neko zarađuje 200 evra i za ceo vizni proces treba da skupi između 15 i 20 hiljada evra, to je kao nemoguća misija. Tu se pojavila opcija preko jednog prijatelja da odem u Čile i evo još uvek sam tu – kaže Čiglovski za “24 sata“.

Promena

Prvi koraci ka uspehu u dalekoj zemlji nisu bili laki – iako je učio španski jezik, ubrzo je shvatio da Čileanci govore sasvim drugačije, pa mu je trebalo dosta vremena da nauči da se dobro sporazumeva. Posle prvog perioda adaptacije, upoznavanje kulture i običaja, Aleksandar je shvatio da mu predstoji žestoka borba.

– U početku taj vetar promena je jak, pogotovo kada postoji nada da nešto drugačije može da se desi u tvom žiivotu, ali s druge strane uvek postoji strah – šta ako ne uspem. Jednostavno, neuspeh nije bio opcija. U početku ne toliko, ali vremenom počinje da raste osećaj da ne živiš u svom svetu i da nećeš biti svoj na svome. Iako sam prihvaćen izuzetno lepo od strane Čileanaca i nikada nisam imao nikakav problem, nikada se ne gubi osećaj da si stranac. Osećaj da ti fali nešto je stalno prisutan, i sa godinama samo raste – iskren je naš sagovornik.

Put do direktora Google-a

Veliku pomoć našao je u jednom Hrvatu kojeg je tamo upoznao, Davoru Rafaeliju i njegovom sinu Igoru, koje naziva svojim čileanskim očevima. Sa njima je radio osam godina, a danas je u Google-u direktor operacija data centra za Južnu Ameriku. Oženio je prelepu Čileanku Dejzi Andreu Njankupan Čiglovski i sa njom ima dve ćerke, koje nose srpska imena – Katarina i Jelena. Ipak, ovaj uspešni i hrabri Srbin i danas poželi da može da se nađe sa svojim prijateljima u Beogradu.

– Uvek možes da se čuješ preko interneta, telefona, ali ne možeš nikad više da se skupiš sa svima, da odeš na Adu, da odeš na slavu, da budeš na svojoj slavi, da budeš na svadbama, rođendanima, rođenjima dece, krštenjima prijatelja i rodbine. Jednostavno, postaješ svake godine sve bleđa senka nečega što je moglo da izgleda drugačije, samo da si rođen u drugom vremenu i drugom društvu. Nedostaje mi Srbija, ali ne mogu da se vratim. Pričajući sa prijateljima vidim da se stvari nisu popravile, a ja sada imam porodicu o kojoj treba da razmišljam – kaže Aleksandar.

Teško je ali bih uradio isto

Sa velikim uspehom dolazi i puno obaveza, pa pored napornog radnog vremena od 9 sati, provodi dosta vremena i u prevozu, pa mu malo vremena ostaje za porodicu i ostale stvari koje bi voleo da radi. Kako kaže, na zapadu je tako – što više zarađuješ, to ti manje vremena ostaje, ali i da može da vrati vreme, ipak bi doneo istu odluku i tog dana, pre 12 godina, spakovao bi kofere i preselio se u Južnu Ameriku.

– Ja bih ponovo uradio isto što sam uradio i pre 12 godina, ali ne mogu da generalizujem savet svim mladim ljudima koji razmišljaju o tome danas. To je jako teška odluka. Razumno je lako doneti takvu odluku, ako pogledate situaciju u regionu, ali emotivno je teško. Ipak, svako treba da pokuša – savetuje Aleksandar.