Svetska zdravstvena organizacija SZO (World Health Organization – WHO) dodala je “poremećaj usled igranja video igrica” na svoju globalno priznatu listu zdravstvenih stanja i dijagnoza.
Od sada ćete, osim što vodite računa o svom telesnom i psihičkom zdravlju, povesti računa i o “gejmerskom zdravlju”. Sve one priče i “smaranja” od strane roditelja oko toga da će previše igrica štetiti vašem zdravlju od 2018. godine više nisu samo na nivou ideja, već su postale realnost.
Zbog čega su video igrice toliko zarazne?
Iako postoji dosta edukativnih video igrica one najčešće nisu dovoljno izazovne, a mladi najčešće traže izazove.
Višesatno igranje raznih video-igrica, ukoliko niste znali, može izazvati brojne zdravstvene, ali i psihičke probleme, a glavni razlog je zavisnost koju donosi ovaj vid zabave.
Šta je u stvari takozvani “igrački poremećaj” (Gaming disorder)?
Poremećaj je definisan u nacrtu 11. revizije Međunarodne klasifikacije bolesti pod brojem ICD-11 koji zapravo opisuje obrazac ponašanja onog koji igra igrice.
Naime, ova dijagnoza okarakterisana je kao slabljenje kontrole nad igrom, povećavajući prioritet igranje igara u odnosu na druge aktivnosti u meri u kojoj igrači imaju prednost nad drugim interesima i svakodnevnim aktivnostima, kao i nastavak ili eskalacija igara uprkos postojanju negativnih posledica – piše na zvaničnoj stranici WHO.
Nacrt bi trebalo da stupi na snagu 1. januara 2022. godine, a ranije je objavljen kako bi se zemljama dalo vreme da pripremaju i obučavaju osoblje za njegovo sprovođenje.
U priručniku će morati da se nađu kriterijumi prema kojima će se utvrđivati da li neko pati od ove vrste zavisnosti.
Postavlja se pitanje da li bi trebalo onda svi ljudi koji igraju igrice da budu zabrinuti zbog razvoja poremećaja usled prekomernog igranja video-igrica?
Prema uputstvu Svetske zdravstvene organizacije, za dijagnostifikovanje poremećaja igara, obrazac ponašanja mora biti dovoljno ozbiljan da dovede do značajnog oštećenja u ličnom, porodičnom, društvenom, obrazovnom, zanimanju ili drugim važnim oblastima funkcioniranja, a obično je potrebno 12 meseci da bi se praktično “navukli na igrice” .
Odluka o uključivanju ovog poremećaja zasnovana je na pregledima dostupnih dokaza i odražava konsenzus stručnjaka iz različitih disciplina i geografskih područja koji su bili uključeni u proces tehničkih konsultacija.
Inače, takozvani poremećaj usled igranja video igrica je gotovo identičan sa zdravstvenim stanjima karakterističnim za igre na sreću – kaže Snežana Alčaz, načelnik službe bolničkog lečenja Specijalne bolnice za bolesti zavisnosti.
Oba se nalaze u istoj kategoriji: Poremećaji zbog adiktivnog ponašanja. Kriterujumi za postavljanje dijagnoze prema 11. medjunarodnoj klasifikaciji bolesti su vrlo slični, sa time što se zavisnost od kocke deli na dve grupe: kockanje online i offline -dodaje ona.
Jedini podaci o lečenju zavisnika od video-igrica koje imamo su iz studije „Bihejvioralne zavisnosti u Srbiji”, koja je urađena na uzorku od 3.000 ispitanika u periodu od 2013. do 2015. godine. Prema ovoj studiji 1,8% stanovnika Srbije pokazuje zavisnost od video-igrica – tvrdi doktorka Alčaz.
– Ja sam poslednjih godina imala dvedesetak ovakvih pacijenata, i moram da kažem da se većina javila na lečenje tek kada su se javile ozbiljne posledice u vidu napuštanja škole, izolacije od porodice i vršnjaka, pa i neke fizičke posledice kao što je gojaznost – ističe ona.
U našoj zemlji ne postoje posebna odeljenja za lečenje ovakvih zavisnika, pa je lečenje dispanzersko, grupno ili individualno. Pošto se obično radi o mladim ljudima, u lečenje se uključuju članovi porodice.
– Preporuka je da se u potpunosti prestane sa igranjem, a da se napravi dobar dnevni raspored i pored obaveza uvedu aktivnosti koje su nekada bile omiljene, a napuštene su tokom razvoja zavisnost, ili neke nove, koje nisu vezane za internet. S obzirom na to da se obično javlja neka vrsta krize, koja je praćena anksiznošću, neraspoloženjem, impulsivnošću i nesanicom, u prema potrebi se primenjuje terapija lekovima. Obavezni deo lečenja je psihoedukacija, tj. upoznavanje sa poremećajem i njegovim posledicama, učenje kako da se prepozna i savlada potreba za igranjem. Ako postoje i drugi problemi koji su prethodili i doveli do razvoja zavisnosti od videoigrica, kao što su depresija, socijalna fobija, porodični problem i slično, paralelno se radi i na njihovom rešavanju – kaže doktorka Snežana Alčaz.
U Srbiji je i dalje važeća ICD-10, tj. Deseta međunarodna klasifikacija bolesti ili MKB-10. Ove poremećaje šifriraju se po važećoj klasifikaciji sa F 63.8, tj. Drugi poremećaji navika i impulsa.
Doktorka Alčaz upozorava da treba biti oprezan u postavljanju dijagnoza, da se ne bi svako dete koje voli da igra igrice proglasilo zavisnikom, tj. bolesnim i na taj način stigmatizovalo.
Ne treba da zaboravimo da video-igrice mogu da budu i korisne u poboljšanju vizuoprostornih sposobnosti, brzine reagovanja, razvoju kreativnosti i primeni različitih strategija. One su danas sastavni deo detinjstva, kao što su ranije bile neke druge igre. Roditelji treba da od početka deci ograniče vreme igranja, da prate sadržaj igica, kao i da razvijaju potrebu za drugim aktivnostima, naročito onim vezanih za provođenje vremena u prirodi i u grupi vršnjaka – zaključuje Snežana Alčaznačelnik službe bolničkog lečenja Specijalne bolnice za bolesti zavisnosti.
(dijaspora.news/espreso.rs)
Recommended for you
You must be logged in to post a comment Login
Leave a Reply
Morate biti prijavljeni da biste objavili komentar.
Ova web stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.