U Kninu sve manje mladih ljudi, postaje pust i sve podseća na apokalipsu: Trećina stanovnika za pet godina otišlo iz grada

Share

Tweet

Share

Share

Email

Comments

Baš kao što je vidljiva i pustoš na gradskoj pijaci na samom ulazu u Knin. Ovde je nekada bilo 60 hiljada ljudi, a danas u celoj Šibensko-kninskoj županiji živi oko sto hiljada ljudi.

Sve više hrvatskih medija svakodnevno piše o tome kako se sve više ljudi iseljava iz zemlje i odlaze u inostranstvo u potrazi za boljim životom.  Iza njih ostaju puste sela i opštine, kao i gradovi, na čijim prilazima je teško videte i domaću životinju, a kamoli čoveka. Jednom rečju, u Dalmaciji u poslednje vreme ostaje sve manje ljudi, pa je Šibenski.hr tu novonastalu situaciju opisao jednom rečju – apokalipsa.

Gradonačelnici tamošnjih mesta su potegnuli do Hrvatskog sabora i zavapili – pomozite nam! Ako ne učinimo nešto, bilo šta, iseliće nam se kompletna Zagora, u Irsku, Nemačku, Veliku Britaniju, u svet…

– Sećate se kada sam prošle godine pred lokalne izbore govorio da smo pred tačkom trajnog uvenuća. To je ona tačka kada biljci, bez obzira na to koliko joj dali brige i pažnje, vode i hrane, više ne možete pomoći, jer je ona krenula na put bez povratka? E, bojim se da smo sad u takvoj situaciji što se tiče cele Dalmatinske zagore.

To što se prošle godine naslućivalo, što je bilo vidljivo nama na terenu sada je postalo jasno svima, čak i statistici. Eto, u zadnjih pet godina Knin su napustile 4.403 osobe – to su zvanični podaci bez 2017. godine i to bez mortaliteta, odnosno razlike između broja novorođenih i onih koji su preminuli – tako da je stvarna brojka verovatno još dramatičnija.

Ali, i bez brojki vidite da nije dobro. Jer, kad gradska uprava raspiše konkurse, za radna mesta, za ne tako loša primanja i kada se na njih ne javi niko, to je znak da nije dobro. I da ako se nešto ne napravi – i to ne sutra, ne danas, nego juče – nećemo imati Dalmatinsku zagoru. Brojne opštine koje sada imamo su već sa prosekom godina svojih stanovnika prešle sedamdeset.

Odnosno, prosečan stanovnik je sedamdesetogodišnjak – kaže mirno i staloženo kninski gradonačelnik dr. Marko Jelić.

Prosečni stanovnik Knina je 2011. godine imao 39,6 godina. Grad je imao prilično mlado stanovništvo. Danas, sedam godine posle kninsko se stanovništvo više i nije tako mlado. Ono je, prema Jelićevom mišljenju – jer zvaničnih podataka nema – u proseku prešlo pedesetu.

– Otišli su nam oni koji su u proseku bili mlađi od 39,6 godina, a ostali oni koji su bili stariji. Knin po popisu stanovnika ima nešto više od 15.300 ljudi, ali realno stanje je bliže tome da grad danas ima desetak hiljada stanovnika. Možda čak i ispod toga. Jer, mi smo prošle godine, 2017. godine imali više od 300 sahrana, a rođeno je oko 140 beba. Dakle, i ta je razlika već eklatantno vidljiva – kaže kninski gradonačelnik.

Baš kao što je vidljiva i pustoš na gradskoj pijaci na samom ulazu u Knin. Ovde je nekada bilo 60 hiljada ljudi, a danas u celoj Šibensko-kninskoj županiji živi oko sto hiljada ljudi.

– Želeli smo da zaposlimo ljude koji bi radili projekte koji se finansiraju iz EU fondova, ali bi takve ljude ne možete naći za pet i po hiljada kuna, koliko im mi možemo ponuditi u Kninu. Ljudi koji se bave EU fondovima imaju ozbiljna primanja i mogu raditi bilo gde u Hrvatskoj, jer je potražnja za njima veća od ponuda. Teško nam je da nađemo i inženjera građevine. Plate u gradskoj i državnoj službi nisu stimulativne, a ozbiljne privrede nema, pa nam je čitav niz inženjera građevine, znam ljude i lično, otišao u Nemačku da radi.

I ne samo što vam jedan ode, nego vam povuče i porodicu za sobom. Nakon toga mu se javi prijatelj, on njemu pronađe prvi stan, posao… I tako oni sebi stvore novu društvenu nišu napolju, pa nemaju više ni potrebe da dolaze u Knin i ovaj kraj čak ni na odmor. Oni kad dolaze u Hrvatsku, oni eventualno dođu na more. Knin ih više uopšte ne zanima – kaže Jelić, čije reči prate brojna zatvorena vrata i prozori, papirom obloženi prazni izlozi duž glavne gradske ulice – Zvonimirova, Tuđmanova. Nisu retki ni natpisi – “Prodaje se”.

Tvrdi da je situacija u Kninu još i dobra, kakva je u ostatku Zagore. Jer, Knin je u pravom smislu grad – infrastrukturno i istorijski. To na celom ovom području krša, Like i Dalmatinske zagore, ima samo Knin i Gospić. Sinj, koji je veći grad od Knina, nema takvu infrastrukturu.

– Depopulacija nije problem koji možemo da rešimo mi u Kninu ili u Zagori, to je problem koji mora da rešava čitava Hrvatska, nacionalni projekat. Kako se recimo rešava nizak natalitet? Pronatalitetnim mjerama. Jedna od njih je, recimo, da žene sa više od troje dece dobiju penziju.

Nije natalitetna mera da ja povećam naknadu za novorođeno dete sa 135 na 400 evra. Mogu je povećati i na 2.700 evra, ali to svejedno ne rešava problem jer dete mora da ide u školu, da se obrazuje, roditelj mora da ima novac za vrtić u koje će dete ići, pristojna primanja da može da ga oblači itd.

Druga je stvar, nedostatak radne snage koju već sad osećamo. To se ne može rešiti natalitetom. Ili može, ali tek za 20 i 30 godina. Dotad, morate da dovedete ljude i da im date posao.

Sve sporo ide, ljudi odlaze, novi ne dolaze… A nama je u državi glavna tema, ne znam, leks Agrokor i Istanbulska konvencija. Eto, time se mi bavimo. Raspravljamo o tome da ne bi o nekim drugim stvarima koje su teže rešive. Jedni za, jedni protiv i svi su u pravu! – kaže Jelić za Šibenski.hr.

(dijaspora.news/telegraf.rs)