Inja Stanić je još kao studentkinja otišla u SAD, a ostala je tamo zbog zbog rata u bivšoj Jugoslaviji. Posle svih ovih godina, ona je danas predsednica Međunarodne muzičke škole u predgrađu Vašingtona, sa 1.500 učenika i profesorima iz celog sveta. Roditelji đaka u Vašingtonu su njenu školu nekoliko puta proglasili najboljom muzičkom školom za celu poroodicu, a raspon godina njenih učenika je od predškolskog uzrasta do penzionera.
Životna priča Inje Stanić je priča o ostvarenom “američkom snu”. Evo kako su tekle njene prve godine nakon dolaska u Ameriku:
“Došla sam u Ameriku 1989. godine nakon završene muzičke škole Kosta Manjlović u Zemunu, počela da studiram klavir na univerzitetu Merilend gde sam imala stipendiju kao korepetiror pevača. Posle sam primljena na magistraturu na Amerikan univerzitetu u Vašingtonu a posle svih tih studija počela sam ja da predajem”, priča za Glas Amerike.
Predavala je na Američkom univerzitetu, snimila dva albuma i objavljivala radove o uticaju folklora na srpske i balkanske kompozitore. Usledili su časovi biznisa i marketinga, i uz pomoć male ušteđevine i kreditnih kartica – nova faza. Ostvarila je svoju želju, otvorila je Međunarodnu muzičku školu.
“Uvek sam želela da otvorim muzičku školu, jer sam htela da ujedinim sve ideje i pedagogije koje sam ja imala iz izvanrednih škola u Beogradu i Zemunu a takođe i pedagogiju američkih i ruskih profesora koje sam ovde imala. Želela sam da stvorim školu koja nije samo za najbolje učenike, već za svu decu koja žele da uče muziku, jer muzika oplemenjuje i bez obzira da li su profesionalni muzičari divno je da imaju muziku kao deo života”, kaže Stanić.
Profesor klavira Metju Palumbo radi u Međunarodnoj muzičkoj školi četiri godine i ovako opisuje Inju i njen pedagoški rad:
“Ono što me je privuklo ovoj školi su Injina strast i snažna želja da pruži najbolje moguće časove deci svih uzrasta i svih nivoa”.
Profesore privlači i medjunarodni aspekt, oličen u samom imenu škole.
“Imamo nastavnike iz svih delova sveta, na primer iz Koreje, Rusije, mnogi su išli u školu u Teksasu ili Džulijard, ja sam studirao na Institutu Pibodi. Imam učenike koji potiču iz Irana, Rusije, Kine, najrazličitijih zemalja.”
Direktorka predškolskog programa, Kera Stjuart sarađuje sa Injom već 12 godina, i ima samo reči hvale za nju:
“Ona je veliki inovator i pionir u muzici a posebno kod mlađih uzrasta. Razvili smo ovaj program na jedan divan način. Na mojim časovima decu upoznajemo sa muzikom u ranom detinjstvu, istražujemo instrumente, ritam, muzičke termine, kroz zabavu, ples i pesme i oni nisu ni svesni da tako uče. Inja je podržavala moje ideje, kao šef ona dozvoljava mnogo kreativnosti, dozvoljava da se razvijate i eksperimentišete.”
Profesorka violine Sofi Lau, ističe da je za nju posebno zadovoljstvo to što učenici imaju priliku da nastupaju na najpoznatijim binama:
“Jedna od stvari koje najviše volim, kao profesor, je što moji učenici imaju priliku da sviraju na mestima kao što su Karnegi Hol i Kenedi Centar. To je nešto bez premca, što bih volela da sam mogla da doživim u njihovim godinama. Kada ste izvodjač, ništa ne može da se poredi sa izlaskom na scenu, osetiti elektricitet iza bine, i veoma je uzbudljivo da vidite svoje đake kako to doživljavaju prvi put”.
Dajana Od i radi u školi i uzima časove violine. Njoj se dopada što škola uvažava mišljenje svojih učenika:
“Ako želite da svirate pop pesmu, možete da naučite to, ako želite klasičnu, i to, šta god da želite – imamo profesore za svaki stil.”
I u poslovnom smislu, Dajana uči mnogo od svoje direktorke, što otvoreno i kaže:
“Inja je sjajna u biznisu, zna šta radi i ja obraćam puno pažnje na to šta radi da unapredim svoje poslovne veštine u budućnosti. Mnogo mi je pomogla u smislu komunikacije sa porodicama.”
Inja Stanić smatra da uspešnog šefa, bilo da je u pitanju muškarac ili žena, odlikuju slični kvaliteti.
“Ja mislim da je najvažnije da osoba koja vodi program ili drugu organizaciju ima strast i želju za dobrim kvalitetom i da sluša jednostavno svoj kraj I svoje učenike i profesore jer od njih se dobije puno ideja šta oni žele I kako žele da naprave dobar program i koju muziku da sviraju. Često učenici žele da sviraju možda neke popularne pesme koje nisu klasika ili nisu po pravilnom putu predavanja ali oni uživaju u tome i to ih čini srećnim”.
Škola Inje Stanić stalno se razvija, a trenutno radi na dve lokacije u okolini Vašingtona.
dijaspora.news/B92,glas Amerike
Recommended for you
You must be logged in to post a comment Login
Leave a Reply
Morate biti prijavljeni da biste objavili komentar.
Ova web stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.