Kroz predsedničku kampanju prošetao se potpuno nekonvencionalnom retorikom, previše direktnom za bilo kog političara, naročito američkog. Ipak, to je upalilo bolje nego što je iko mislio, i sada se sprema za selidbu u Belu kuću. I kada su svi pomislili da je predizborna predstava završena (jer tako to ide kod većine političara), Donald Tramp je na iznenađenje svih nastavio sa svojim, kako kritičari kažu, “kaubojskim stilom politike”.
Najvežiji primer koji pak pokazuje da diplomatija nije isto što i predizborni miting, pokazuje Trampov razgovor sa predsednicom Tajvana Tsai Ing-ven. Novi predsednik SAD tako je bez imalo diplomatskog osećaja udario u jedno od najosetljivijih mesta azijske politike: odnos Kine i Tajvana.
Obe strane tvrde da predstavljaju celu Kinu – za koju smatraju da uključuje teritoriju onog drugog. Ovi sukobljeni stavovi izazvali su krizu u tom delu sveta, koja je nekoliko puta pretila da eskalira u rat. Neslaganje datira iz 1927, kada je u Republici Kini izbio građanski rat. Epilog rata bio je pobeda komunista Mao Cedonga i poraz nacionalističke vlade Kine 1949.
Ipak, nacionalisti su pobegli na Tajvan, koji je bio pod kontrolom njihovih vojnika. U međuvremenu su borbe prestale, ali su dve strane i dalje polagale pravo na celu Kinu. I tako je prošlo skoro 100 godina, a građanski rat nikada nije zvanično završen. Zvanično ime Tajvana je Republika Kina, dok se Kina sa sedištem u Pekingu naziva Narodna Republika Kina.
U međuvremenu, sukob “dve Kine” postao je stvar hladnoratovske igre. SSSR je momentalno priznao Peking kao jedinu legitimnu kinesku vladu, dok su SAD priznavale nacionaliste na Tajvanu. Vlada Tajvana čak je zauzimala stolicu u Ujedinjenim nacijama, i to u ime cele Kine!
Onda su došle sedamdesete, a svet je polako počeo da prihvata realnost podeljene Kine. U međuvremenu su se uloge u UN zamenile, pa je Peking preuzeo stolicu od Tajvana 1971. Naredne godine predsednik SAD Ričard Nikson putuje u Peking, a osam godina kasnije SAD menjaju politiku i dižu ruke od Tajvana. Slično su postupile i mnoge druge zemlje. Od te 1979. nijedan američki predsednik nije razgovarao sa predsednikom Tajvana – sve do prošlog petka. Slučajjno ili ne, tek nekoliko sati posle Trampovog nesmotrenog poteza u Pekingu su se sastali predsednik Kine Si Đinping i ikona američke diplomatije Henri Kisindžer.
Tople reči za predsednika Filipina
Poziv predsednici Tajvana usledio je nakon srdačnog razgovora sa Rodrigom Duterteom, predsednikom Filipina koji je zbog svoje gvozdene politike u borbi protiv droge na meti američkih medija, koji ga otvoreno nazivaju diktatorom. Tramp je Duterteu poželeo uspeh u borbi protiv narko-dilera i pozvao ga da poseti Belu kuću, a Duterte mu je uzvratio pozivom da poseti Filipine.
Duterte je svojom rigoroznom kampanju protiv narko bandi, u kojoj je ubijeno više od 4.000 osumnjičenih narkodilera, izazvao zabrinutost i osude zvaničnika Stejt departmenta, EU, UN i nevladinih organizacija za ljudska prava.
Filipinski predsednik je takođe više puta kritikovao i odlazećeg američkog predsednika Baraka Obamu, nazvavši ga “ku***nim sinom” i donekle se distancirao od SAD, tradicionalnog saveznika svoje zemlje, približivši se Kini i Rusiji. I više nego dovoljno da ga američka javnost proglasi “opasnim diktatorom”.
“Sjajan tip iz Pakistana”
Pre prijateljskog ćaskanja sa Duterteom i Ing-ven, Donald Tramp je lepe reči razmenio sa premijerom Pakistana Navazom Šarifom.
– Vi ste sjajan momak. Ono što radite je izvanredno i svakodnevno vidljivo. Radujem se skorom sastanku. Dok razgovaram s vama premijeru, imam osećaj da razgovaram sa osobom koju dugo poznajem – rekao je Tramp Šarifu koji ga je pozvao i čestitao na pobedi.
Tramp je naveo da je Pakistan izvanredna zemlja sa mnogim mogućnostima i da su Pakistanci jedan od najinteligentnijih naroda i ponudio pomoć u rešavanju problema te zemlje. On je dodao da bi voleo da poseti Pakistan, “fantastičnu zemlju sa fantastičnim ljudima”.
Ipak, Tramp nije oduvek imao lepe reči za Pakistan. Koliko 2012. govorio je:
– Da budemo načisto: Pakistan nije naš prijatelj. Dajemo im milijarde i milijarde dolara i šta smo dobili? Izdaju i nepoštovanje – govorio je republikanac.
Tramp hteo da gradi hotel na Tajvanu?
Nedeljama pre kontroverznog razgovora Donalda Trampa s tajvanskom predsednicom Tsai Ing-ven, jedna biznismenka za koju se tvrdilo da je povezana s Trampovom organizacijom je navodno izrazila interes za investiranje u luksuzne hotele u blizini aerodroma na tom ostrvu.
Gradonačelnik Taojuana, Čeng Ven-can je u saopštenju koje je postavljeno na veb stranici grada naveo da je predstavnik Trampove organizacije posetio grad. U izjavi se navodi da je u pitanju bila kratka poseta, piše Indipendent.
Iako je Trampova organizacija demantovala da je planirala bilo kakve projekte na Tajvanu, zvaničnik je rekao za “Gardijan” da je ta biznismenka povezana s milijarderovom korporacijom i da je želela da predloži mogući investicioni projekta za budućnost.
Zvaničnik je dodao da je bilo izvesno da je nameravala da dovede Trampovu korporaciiju koja bi na Tajvanu izgradila hotel.
Sve više narastaju strahovi zbog mogućeg sukoba interesa kada je u pitanju Tramp – s jedne stranu su njegovi poslovni interesi u različim državama, a s druge američka spoljna politika.
SAD su sa Tajvanom zadržale bliske nezvanične veze i podršku kada je u pitanju odbrana. Telefonski poziv je bio najočigledniji primer Trampovog kršenja diplomatskih konvencija. On je, otkad je izabran 8. novembra, u više navrata razgovarao sa svetskim liderima bez poštovanja smernica koje uobičajeno daje Stejt dipartment koji se stara za američku diplomatiju.
S druge strane, možda Donald Tramp zaista ispunjava svoja izborna obećanja i pokušava da bude prijatelj sa svima. To bi svakako bila sjajna vest za svet u kome živimo, ali se definitivno ne dopada američkoj javnosti i diplomatama koji su decenijama imali potpuno drugačiji stav od onoga koji trenutno zauzima predsednik SAD.
Recommended for you
You must be logged in to post a comment Login
Leave a Reply
Morate biti prijavljeni da biste objavili komentar.
Ova web stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.