TRAGEDIJA RADNIKA U AFRICI Marku spremali svadbu, Dragoljub hteo da vidi svet

Share

Tweet

Share

Share

Email

Comments

Porodica Vasić iz Malog Zvornika i Mitići iz Bujanovca u šoku posle velike nesreće u rudniku boksita u Gvineji. Dvojicu radnika ugušio pokvareni agregat. Jedan kolega izbegao tragediju jer je otišao u drugu sobu.

Trojica naših ljudi su spavala u istoj sobi u vili koja služi za smeštaj zaposlenih u rudniku. Tokom noći jedan od njih se probudio jer ga je bolela glava. Mislio je da je to zbog klima-uređaja koji je bio upaljen. Ustao je i prešao u drugu sobu. Kada je ujutru ustao video je da nema njegovih kolega-cimera. Vratio se da ih probudi. Oni su, međutim, već bili mrtvi, najverovatnije od trovanja ugljen-monoksidom

Celu situaciju dodatno komplikuje činjenica da u ovoj zemlji počinje ramazan, sveti mesec za vernike muslimanske veroispovesti, pa sve službe rade otežano i sporije. Tela naših radnika su poslata u tamošnji institut za patologiju.

– Mora da se ispoštuje i komplikovana zdravstvena procedura, jer zbog zarazne bolesti ebole važe posebna medicinska i bezbednosna pravila – kaže Jevtović.

– Zato smo iz Srbije morali da pošaljemo sanduke. Očekujem da će do kraja sledeće nedelje njihova tela biti poslata u zemlju.

Prvi nalazi uviđaja kažu da su se Vasić i Mitić otrovali ugljen-monoksidom i da su se ugušili u snu. Obdukcija tek treba da se uradi. Tada će se znati i šta se tačno dogodilo. Srbija u ovoj afričkoj zemlji nema ambasadora, već počasnog konzula. Zato se sve diplomatske aktivnosti obavljaju iz naše ambasade u Alžiru. Zasada je nepoznato kako je do nesreće došlo. Pominje se neispravni agregat, pomoću koga se cela kuća napajala strujom.

– Policija je detaljno obavila uviđaj i očekujemo zvanično obaveštenje – ističe Jevtović.

Vasić i Mitić bili su angažovani u rudniku u mestu Kamsaru. Prvi je u Gvineji bio od marta, a drugi je stigao tri dana pre tragedije, krajem prošle nedelje.

Posle vesti o tragediji, porodica Vasić ne može da dođe sebi. Kako kažu, Marko je bio pun ljubavi ne samo za svoje najbliže, već i za sve ljude koje je poznavao.

– Od komšija, do ribolovaca i lovaca, čiji je bio član, od Srba do muslimana. Sve je voleo. Postio je sve postove, obavezno sredom i petkom, molio se Bogu, za sebe i sve nas, i kad je ustajao, i kad je legao. Osećao je, uvek, šta koga muči i nesebično je pomagao – tim rečima su nas u svom domu, u selu Radalju, kod Malog Zvornika, između Gučeva i Drine, dočekali Markovi roditelji, Snežana i Dragan.

Napominju da je trebalo da se vrati kući za devet dana i da su spremali svadbu. Imao je devojku iz Lazarevca…

– U ponedeljak sam išla u poštu da platim struju i telefon, ali sam jedva otišla i vratila se. Osećala sam strahovit umor i nervozu, kao da sam znala da će to biti najcrnji dan u mom životu – priča Snežana Vasić, koja je čekala sina, pored ostalog, i da proslave njen pedeseti rođendan.

– Sinovi Mirko i Miroslav su me čekali ispred kuće.Bili su nekako crni u licu i videla sam da nešto nije u redu. Pitala sam ih, uz osmeh, zašto su im potonule lađe. “Marko je imao nesreću”, uzvratili su mi sinovi. Odmah sam, izbezumljena, pitala da li je živ, više puta, i brzo shvatila po njihovoj reakciji da nije.

Kuća pokojnog Dragoljuba u selu Ljiljance

Ubrzo potom stigli su predstavnici firme u kojoj je Marko radio u Gvineji, ljudi iz srpskog Ministarstva spoljnih poslova, kao i iz policije. Vasići u selu važe za izuzetno humanu porodicu, uvek spremnu da pomogne. Mada su se i sami susretali s nemaštinom u vreme rata u Bosni, primili su tridesetak izbeglica u kuću. Dragan i Snežana su, kako kažu, vaspitavali decu da vole ljude.

– Kad su me najbliži ostavili na cedilu, i kad mi je bilo najteže, Marko mi je pomogao kao da sam mu najrođeniji – podsetio je mladićeve roditelje jedan od staraca iz Radalja, koji je, juče, došao da izjavi saučešće.

I selo Ljiljance, nedaleko od Bujanovca, juče je proslavilo seosku slavu Spasovdan, ali nigde nije bilo muzike niti veselja, jer su meštani još u šoku zbog tragične pogibije Dragoljuba Mitića (57). On se put Gvineje otisnuo 15. maja, i do daleke zapadnoafričke zemlje, preko Holandije, stigao je brodom. Jedva nekoliko dana nakon što se smestio, strašna sudbina je zaustavila njegov životni put.

Za razliku od mnogih radilišta po svetu, gde radnici iz Srbije rade u lošim uslovima, u Gvineji to nije bio slučaj, kaže njegov sin Dejan Mitić.

– Kada je stigao tamo, otac se javio i rekao da je zadovoljan uslovima rada – priča Dejan.

Iako mnogi naši radnici odlaze u inostranstvo zbog primamljivih zarada, sa Dragoljubom to nije bio slučaj, jer on i njegova porodica važe za imućnije u selu.

– Otac je bio vredan i sposoban, radio je puno, pa je dosta i stekao. Bio je umešan s mnogim mašinama. Ranije je radio i u Italiji, voleo je da vidi svet, tako da mu je to bio i osnovni motiv odlaska u Afriku, a ne zarada – priča Dejan Mitić.

Boža, brat nastradalog Mitića

Dragoljubov brat Boža Anđelković kaže da je njegovog brata radoznalost odvela u Afriku.

– Nije on to morao da radi, ali je želeo da vidi kakvi su ljudi u Africi i kako žive. On je odranije sarađivao sa vlasnikom preduzeća koje je organizovalo odlazak u Gvineju i bili su u kontaktu. Kako je moj brat bio poznat kao dobar i sposoban radnik, vlasnik ga je sam zvao i nudio mu posao, a Dragoljub je prihvatio. Iza njega je ostala velika praznina – priča potišteno Boža.

(Dijaspora.news/novosti.rs)