Nedavno je jedan Novosađanin na fejsbuku podelio svoje loše iskustvo sa novosadskom policijom, koju je, slobodno možemo reći, mrezelo da juri lopova, i pored nebrojeno dokaza i otkrivenog identiteta mladića koji je provalio u njegov dom i ukrao tablet i skupoceni prsten.
Novosađanin je sam pronašao i lovopa i svoj tablet, i došao do svih podataka koji su bili potrebni da bi se počinilac krivičnog dela uhapsio. Ali, to mu nije pomoglo, niti je policija pokazala želju da interveniše. Umesto toga, njegov prsten je i dalje izgubljen, lap top je ostao na stolu kod inspektora koji je otišao na odmor, a lopov se i dalje slobodno šeta Novim Sadom.
Nekada je to bilo sasvim drugačije, iako nije bilo naprednih tehnologija poput praćenja signala i kamera. Počinioci su vrlo lako mogli biti pronađeni.
Na starim ličnim kartama na dnu prve leve i druge desne stranice su bili crvenom bojom ispisani brojevi koji na obe strane. Uz pomoć ove fore su u SFRJ policajci znali da li imate dosije čim vam pogledaju u ličnu kartu.
Međutim, ukoliko se poslednja brojka na prvoj strani razlikuje od brojke na istoj poziciji na drugoj strani, to znači da je ta osoba krivično osuđivana onoliko puta koliko se te brojke razlikuju.
Naime, to je u bivšoj državi, pre svega policiji, pa onda i drugim državnim organima kojima su građani davali lične karte na uvid, bio prvi znak s kim imaju posla.
(Dijaspora.news/Kurir.rs)
Recommended for you
You must be logged in to post a comment Login
Leave a Reply
Morate biti prijavljeni da biste objavili komentar.
Ova web stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.