Titova najtragičnija i najveća ljubav: Stariji od nje 28 godina, oteo je od Jove Kapičića, a sahranio u dvorištu Kuće cveća kako bi mu bila bliže (FOTO)

Share

Tweet

Share

Share

Email

Comments

Oblačila se moderno i ženstveno, pošto je bila iz bogate porodice. Sve ovo ju je preporučilo da postane partijska kurirka

Za Josipa Broza Tita se i dan danas mogu čuti priče da je osim toga što je bio veliki državnik i predsednik koji je vodio računa o svojoj zemlji i narodu, da je sto tako mnogo voleo žene i da je imao brojne veze. Ipak, i pored svih žena koje su prošle kroz njegov život najveći trag je istavila upravo Davorjanka Paunović Zdenka koja je bila njegova najveća ljubav. Umrla je veoma mlada, a Tito je nikada nije preboleo. Sahranio ju je na Belom dvoru kako bi mogao da bude blizu nje.

Davorjanka Paunović rođena je 19. januara 1921. godine u Kučevu. Polovinom 1922. godine njena porodica se preselila u Požarevac. Njen otac Milan bio je učitelj i ugledna ličnost, kao učesnik Prvog svetskog rata i nosilac mnogih odlikovanja, među kojima i Ordena Karađorđeve zvezde. Majka Bisenija—Bisa, rođena Miletić, bila je domaćica.

U školu je krenula 1927. godine, sa šest godina. Od malena se interesovala za knjigu i sve vreme školovanja je bila odlična učenica. Nakon osnovne škole pohađala je Požarevačku gimnaziju. Kao gimnazijalka, zajedno sa svojom sestrom od ujaka Verom Miletić, koja joj je bila i najbolja drugarica, uključila se 1936. godine u revolucionarni omladinski pokret.

Iste godine je primljena i u članstvo tada ilegalnog Saveza komunističke omladine Jugoslavije (SKOJ). Pošto je poticala iz ugledne porodice, kada je bila u višim razredima gimnazije, direktor gimnazije je posetio njene roditelje i rekao im da će je morati izbaciti iz gimnazije, zbog njenog učešća u komunističkom pokretu.

Zajedno sa sestrom, Verom Miletić, odmah po dolasku na studije u Beograd, uključila se u revolucionarni studentski pokret na Beogradskom univerzitetu. Davorjanka je bila veoma obrazovana, pored francuskog, govorila je nemački i češki jezik.

Oblačila se moderno i ženstveno, pošto je bila iz bogate porodice. Sve ovo ju je preporučilo da postane partijska kurirka. Zbog ilegalnog rada KP Jugoslavije, posao partijskih kurira, koji su često prenosili važna partijska dokumenta i informacije, bio je veoma složen i opasan.

Februara 1941. godine u Zagrebu je pohađala ilegalni radio-telegrafski kurs. Tom prilikom je upoznala generalnog sekretara KPJ Josipa Broza Tita, koji je pratio kurs i upoznao sve učesnike, među kojima je bila i Davorjanka.

 

Ljubav Davorjanke Paunović i Josipa Broza Tita bila je velika i tragična. U periodu kada ga je srela ona je bila u emotivnoj vezi sa Jovom Kapičićem, studentom medicine, s kojim se upoznala krajem 1939. godine, a Tito je bio u vanbračnoj vezi sa Hertom Has, koja je bila u drugom stanju.

Tokom Titovog boravka u okupiranom Beogradu, od maja do septembra 1941. godine, Davorjanka je bila njegova specijalna kurirka. Tito je boravio na Dedinju, u vili porodice Nenadović, a Davorjanka je boravila u neposrednoj blizini u Rumunskoj ulici.

Krajem marta 1941. godine, posetila je svoje roditelje u Požarevcu i rekla im da odlazi na sigurno mesto i da ne brinu. Potom se u Beogradu oprostila od svog dotadašnjeg momka i saopštila mu da je partija poslala na zadatak. Njihova rastanak bio je veoma emotivan, jer su se veoma voleli.

 

U toku Titovog boravka u Beogradu, od početka maja do polovine septembra 1941. godine, razvila se ljubav između njega i Davorjanke. Bila je to „zabranjena ljubav” između skojevke i generalnog sekretara KPJ, koji je od nje bio stariji više od 28 godina. Titu se svidelo što je ona bila impulsivna i odlučna, a istovremeno nežna i emotivna devojka.

Njena lepota, elegancija i postupci činili su je pravom damom. Tito je zbog njene hrabrosti, odvažnosti, temperamenta, otmenosti i poznavanja stranih jezika, osećao da će sa njom lakše obavljati zadatke koji su mu predstojali.

U toku čitavog Narodnooslobodilačkog rata, Davorjanka je bila uz Tita i Vrhovni štab NOV i POJ — prošla je ratni put od Užica, preko boravka u Sandžaku i Foči, pohoda u Bosansku krajinu, bitaka na Neretvi i Sutjesci, desanta na Drvar do dolaska na Vis.

Kada je tokom bitke na Sutjesci, 9. juna 1943. godine Tito bio ranjen u ruku od gelera avionske bombe, Davorjanka mu je prva pritekla u pomoć. Zajedno sa pratiocem Radetom Ristanovićem, pružila mu je prvu pomoć i previla ranjenu ruku. Zajedno sa Titom, prošla je kroz najgora iskušenja partizanskog ratovanja.

Učešće u dugim i napornim marševima, kao i u neprijateljskim ofanzivama, izlagalo je posebnim naporima i uticalo na njeno krhko zdravlje. Juna 1944. godine, kada je Vrhovni štab prešao na ostrvo Vis, Tito je uspeo da je ubedi da pođe u Sovjetski Savez na lečenje.

Nakon oslobođenja Jugoslavije, Davorjanka je postala lična sekretarica maršala Jugoslavije i stanovala je u najpre u rezidenciji u Rumunskoj 15, a potom u Belom dvoru, gde je preuzela i ulogu domaćice. Početkom 1946. godine, ponovo se razbolela i dobila zapaljenje desne plućne maramice.

Najpre je lečena u Beogradu, a onda je bila upućena u sanatorijum u Golniku, kod Kranja, gde je umrla 1. maja 1946. godine. Po ličnoj želji, sahranjena je u krugu Dvorskog kompleksa na Dedinju, u blizini Belog dvora.

Poput svoje velike ljubavi, Josip Broz Tito je pred kraj svog života odlučio da se ne sahrani na groblju. Kao mesto svog večnog počivališta odabrao je dvorište svoje rezidencije u Užičkoj 15, odnosno zimsku baštu danas poznatu kao Kuća cveća.

(Dijaspora.news/kurir.rs)