Aktuelno

Titov najveći strah: Zbog ove žene se zaključavao noću u WC-u i ostajao tamo do jutra (FOTO)

By admin

Posted on 27/03/2017

Život doživotnog predsednika SFRJ Josipa Broza Tita i danas je predmet interesovanja ljudi. Svako bi želeo da zna šta je voleo, sa kim se družio i kakva je osoba bio privatno. Njegov odnos sa Jovankom Broz takođe zanima sve ljubitelje istorije, a posebno jugonostalgičare. On je oduvek bio predstavljen kao veliki zavodnik, koji je često menjao partnerke, pa čak postoje i informacija da je Jovanka bila posebno nesrećna u tom braku.

Iako je ona uvek tvrdila suprotno da je on zapravo dobar i brižan muž, mnogi su oduvek imali svoje sumnje u njene tvrdnje. Međutim, izgleda sada se pretpostavlja da je istina potpuno drugačija i da je ona ta koja je bila dominantna figura u njihovoj vezi, koja je stalno maltretirala svog supruga.

– Ja sam bila okružena velikom pažnjom sa njegove strane, velikom ljubavlju. Ne mogu se požaliti na Titovo ponašanje prema meni, tih poslednjih dana. Bio je vrlo korektan. On je mene jako voleo, onako zbilja iskreno… On je znao biti tako pažljiv. Onako, na primer, nekad kad nešto uspe da napravi i donese. Puno sam puta pričala o tome kako je dvadeset i više godina svako jutro kuvao kafu meni i sebi. Mi smo imali poslugu, konobare, sve to. Ali ne, on je to napravio i meni doneo. Ja sam volela ujutru da spavam i on je to svaki dan uradio.Rano se dizao, uzimao novine i dok je on čitao, a imao je jedan espreso aparat, svaki bi mi dan skuvao kafu. Dvadeset godina to je činio za mene – rekla je Jovanka poznatoj beogradskoj novinarki Miri Adanji Polak, koja je imala priliku da poseti njen dom tokom godina izolacije, prenosi Express.hr.

Ponašala se kao kraljica

Iz dokumenta koje je sastavila posebna komisija Saveza komunista Jugoslavije (uz saradnju tajne policije), a koji je u SFRJ mogao videti samo ograničeni broj ljudi, vidljivo je da je Jovanka Broz bila elementarna nepogoda za većinu Titovih saradnika, a često i za njega samog.

Jovanka se ponašala poput kraljice, nametala svoju volju u svim mogućim situacijama, bila osorna, teška, zločesta, prema mišljenju nekih lekara, klinički paranoična

Nisu mogli da joj se suprotstave

Niko nije mogao da joj se suprotstavi. Onaj ko je to učinio, bio je sklonjen. Najveći neprijatelj bio joj je general Ivan Mišković, moćni šef jugoslovenske tajne službe, kojeg je na kraju koštala vojne karijere. A takvih je, osim Miškovića, bilo mnogo. No Jovanki se u mnogim situacijama nije mogao suprotstaviti ni njen suprug.

U spomenutom dokumentu, “Beloj knjizi” (službeni naziv je “Ponašanje i delovanje Jovanke Broz do 1974. godine/ do obrazovanja komisije SKJ”), izneseno je nekoliko zapanjujućih podataka koji ilustruju tu tezu. Josip Broz Tito, prema iskazu Nikole Ljubičića, bivšeg saveznog ministra odbrane, naspram Jovanke nije bio trostruki narodni heroj.

Tito je zatražio razvod

“Ljubičić kaže da je predsednik Republike očekivao da će vreme, i to što nije zajedno sa Jovankom Broz, uticati da ona promeni svoje držanje te da je zato povremeno dolazio u Užičku 15. Jednom prilikom kad je došao Jovanka Broz je toliko vikala i grdila ga da je predsednik bio primoran – kad je ona popodne zaspala – pozvati ađutanta, generalmajora Marka Rapu, i lekara da ga, pošto je bio bolestan, u pidžami izvedu iz kuće i prebace u Beli dvor”.

Kad se Tito vratio iz Kine 1978. godine, sa putovanja na koje je otišao sam jer je Jovanka postavljala neprihvatljive uslove, doneo joj je poklon. Jovanka je poklon bacila na – supruga! Tu je građanin Josip Broz doneo odluku o razvodu. O tome je tada nagađala cela Jugoslavija, ali stvarne razloge razlaza znali su samo retki

Maltretirala ga je noću

Nikola Ljubičić tvrdi kako je Jovanka na Tita vršila nepodnošljivi pritisak. U vezi sa tim sledi jedna gotovo neverovatna epizoda: “Ističe, takođe, da mu se Tito u nekoliko navrata žalio kako ga Jovanka Broz noću maltretira, kako je dolazila u njegovu spavaću sobu pa celu noć vršila pritisak na njega u pogledu kadrovskih i drugih pitanja ne dopuštajući mu da spava, da je povremeno direktno vređala i njega te da je često bio prisiljen da se zaključa u kupatilo i tako dočeka jutro”.

Poverio se: “Ne mogu da živi od nje”

Heroj Sutjeske i Neretve, čovek na kojega je Hitler slao Ota Skorzenija, div koji je Staljinu rekao: “Ne!”, morao je, dakle, bežati u kupatilo i spavati u kadi pred nadmoćnom silom Jovanke Broz. Stane Dolanc, ipak je opisao istoj Komisiji Josipa Broza Tita kao – papučara.

“U raspravi na sednici Veća za zaštitu ustavnog poretka 1980. godine, između ostalog, rekao je da je zajedno sa Petrom Stambolićem bio prisutan kad je predsednik Republike u kućnim papučama pobegao iz Užičke 15 u Beli dvor. Te noći Predsednik ih je pozvao i zamolio da osiguraju da Jovanka Broz ne dolazi kod njega jer on “ne može da živi od nje”, prenosi Express.hr.

Bio mekši nego što se misli

Stvari su tu, oko Tita, na jednom planu jasne, a na drugom posve protivrečne. Jasno je da mu se Jovanka popela na glavu. Nejasno je zašto jedan “despot” – ako je uistinu bio takav – nije stvar sredio despotski, nego se evakuisao u papučama i pidžami, sramoteći se naočigled Dvora?

Ako je bio heroj, zašto stvar sa Jovankom nije sredio junački – što god to značilo? Kakvu to sliku daje o Brozovu stvarnom karakteru? On je, kao privatna osoba, bio mekši nego što se misli.

Bio je hedonista

Voleo je da bude voljen, popularan, obožavan. Bio je hedonista. Obračune sa protivnicima prepuštao je drugima. Tito nije birao sukobe i ratove ako nije morao.

Poznato je da nikad nije potpisao odluku o smrtnoj kazni. Te je odluke potpisivao Aleksandar Ranković, dok je bio na dužnosti. Josip Broz Tito potpisivao je samo aktove pomilovanja. Žene su mu znale nametnuti jaram, a to ni Staljin nije uspeo. Jovanka je u tome očito bila najbolja. Štura partijska biografija Jovanku opisuje na sledeći način.

Do rata živela u rodnom selu

“Jovanka Budisavljević-Broz rođena je 7. decembra 1925. godine u selu Pećani, Titova Korenica, SR Hrvatska. Po nacionalnosti je Srpkinja. Završila je četiri razreda osnovne škole u rodnom selu, u kojem je živela do početka rata i bavila se uobičajenim poslovima u seljačkom domaćinstvu. Njen otac Mićo Budisavljević bio je na radu u Americi i pred rat se vratio kući. Otac i majka su umrli tokom rata. U Narodnooslobodilačkoj vojsci Jugoslavije učestvovala su joj dva brata, od kojih je jedan poginuo 1943. godine. Josip Broz Tito je 1952. godine stupio u brak sa Jovankom Budisavljević, koja je udajom uzela prezime svoga supruga – Broz. Iz materijala sa kojima se raspolaže proizlazi da je Jovanka Broz do 1958. godine obavljala uglavnom poslove u okviru svojih redovnih obveza supruge predsednika Republike.”

Mešala se u kadrovska pitanja

“Međutim, posle toga ona sve više utiče na kadrovska rešenja i odnose u rezidencijama predsednika Republike, a počinje se više angažovati u redovnim državnim i političkim obvezama predsednika Republike, pa pokušava da utiče na određene odluke. Mešanje Jovanke Broz u kadrovska pitanja i njen odnos prema osoblju koje je radilo u rezidencijama najneposrednije je uticalo da pojedina radna mesta ili pojedine službe nisu popunjavane radnicima potrebnih profila stručnosti. To je uticalo da predsedniku Republike u to vreme nisu bili osigurani osnovni uslovi za obavljanje složenih i brojnih obaveza niti mu je bila osigurana odgovarajuća zdravstvena zaštita”.

Partija je morala da se angažuje

“Jovanka Broz se u to vreme takođe sve više uključuje u mnoga pitanja vezana za izvršavanje državničkih obaveza i političkih funkcija predsednika Republike. Zahteva da joj se dostavljaju konkretni materijali za pojedina pitanja, a sve se više uključuje u programe i neposredne razgovore predsednika Republike tokom boravka u zemlji ili putovanja u inostranstvo, zbog čega je, neretko, dolazila u sukobe i sa najbližim saradnicima predsednika Republike.

Predsednik Republike nije odobravao takvo ponašanje Jovanke Broz pa je povremeno dolazilo do prepirki i prikrivenih ili otvorenih sukoba između njih. Takvo ponašanje Jovanke Broz dovelo je do toga da je predsednik SKJ 22. januara 1974. godine doneo odluku da se obrazuje Komisija SKJ sa zadatkom da utvrdi stanje i odnose u rezidencijama i pokušaj spoljašnjeg uticaja na te odnose, kao i pitanja uslova života i rada predsednika Republike”.

(Dijaspora.news/telegraf.rs)