SVETI STARAC SA SVETE GORE SAVETUJE: Ako hoćeš da vaspitaš svoje dete drži se ovih pravila

“Nisu kriva deca. Danas ih drže zatvorene u stanovima i nemaju prostora da trče, da se igraju. Deca bivaju prisiljena na nemirnoću. Ne mogu da se kreću, da se isprazne. Da bi se deca prirodno razvijala potrebno im je dvorište. Ako uđem u neki stan sa decom i vidim da je tu sve do savršenstva uređeno, znaj da to nije dobro. Tu deca žive pod vojničkom disciplinom i tako strah ulazi u njihove duše.

“!Ne bojte se za decu koja su od malena othranjena u poštovanju. I da malčice izmaknu s puta, zbog svog uzrasta, zbog iskušenja, vratiće se na pravi put. Ona su kao drvenarija koju smo premazali uljem, pa se na nju ne hvata trulež.”

“Svoju decu od najmanjih nogu treba da naučite da se kale, da rade, da budu muževna. I dečake i devojčice. I devojčice treba da budu plemenite, da budu hrabre. Treba da rade kućne poslove od malena, jer većina roditelja razmazi svoju decu, pa kasnije u životu bivaju nesrećna.”

“Dobar učitelj je velika stvar, naročito u naše vreme! Deca su prazne kasete: snimiće se na njih ili bezvredne pesme (šund), ili vizantijska muzika. Posao učitelja je sveti posao”.

“Mlado drvo vezuje se labavo likom, a ne žicom, jer se žicom povređuje kora mladog drveta, pa ono vene i suši se. Mlado biće treba sapinjati sa blagonaklonošću. Mladića prepunog živosti i egoizma ne treba smiravati odjednom, jer pušta mlade izdanke, baš kao i mlado drvo sa mnogo sokova.”

“Deca još u kolevci “snimaju” roditelje. “Kopiraju” sve što čine odrasli i beleže na svojoj praznoj kaseti. Zato roditelji moraju da se bore da odseku svoje strasti.”

“Danas ne gledaju da decu ispune nečim, nego ih ostavljaju praznima. U porodici, danas, jedan roditelj gleda na jednu stranu, a drugi na drugu, i kako će dete naći ljubav pod takvim okolnostima. Treba se prvo pobrinuti da se deca ispune nekim dobrim sadržajem, a obrazovanje dolazi posle toga.”

“Danas se u civilizaciji dogodio jedan veliki skok, roditelji ne razumeju decu, a deca pak roditelje. Trebalo bi svako da se postavi na mesto onog drugog i tako bi se razumeli. Nisu kriva deca. Bombarduju ih sa svih strana raznim teorijama: ovo je pravo a ono nije itd. Tako deca, na kraju, ne znaju šta da misle. Treba vezati decu, ali pažljivo i nežno. Evo, ja sam moj paradajz vezao kanapom, da sam ga vezao žicom šta bi bilo? Zar ga ne bi povredio?”

“Smatram da će dete koje je pošlo stranputicom surovi postupci učiniti još gorim. Govorite s njim o dobru i na dobar način i ne dopustite da primeti koliko vas žalosti što ide takvim putem. Neka se pokažu dela i samo dela, jer ni radost ni patnja neće ostati neprimećene. Vi ispunite svoju obavezu i posavetujte ga, a zatim svoje dete poverite Bogu.”

“Koliko god možete, potrudite se da dete ne odgurnete od sebe, kao što sam vam već rekao, jer bi on mogao da pokida veze i da pobegne iz porodice. Zatim se može dogoditi da on zbog egoizma neće hteti da Vam se približi i Vi ćete ga sasvim izgubiti.”

“Roditelji ponekad iz prevelike ljubavi čine zlo deci. Guše ih preteranom pažnjom. To je bolesna stvar. Vidiš, i ljubav hoće neku kočnicu, neku meru.”

“Starče, treba li tući decu kad su nemirna?

– Da ih bijete? Malo ili mnogo? (smeh). Gledajte, i strah je neka kočnica i kad dete ne razume izbavlja ga od mnogo čega. Recimo, dete se penje na stolicu ne znajući šta će biti ako padne. Ako dobije malo batina od majke drugi put će da porazmisli. Međutim, kad deca počnu da razumevaju treba im s blagošću i strpljenjem objašnjavati ono što mogu da shvate.”

“Neki roditelji mnogo prekorevaju svoju decu i to pred drugima! Kao da imaju nekakvu mazgu, pa je zauzdanu vode da ide pravo napred. Drže povodac u ruci i kažu: “Samo ti koračaj slobodno!” Ne treba previše da navijamo sat… Danas i mladi i stari na ovome svetu žive kao u ludnici. Zato je neophodno mnogo trpeljivosti i mnogo molitve.

Mnogo dece danas dobijaju moždani udar. Sat je malčice pokvaren, a i roditelji ga navijaju malo previše, pa opruga puca. Potrebno je rasuđivanje. Jednom detetu treba više “navijanja”, a drugom manje.”

“Svet je postao ludnica. Mala deca odlaze na spavanje u ponoć, iako bi trebalo da legnu sa zalaskom sunca.

Zatvorena su u mnogospratnim zgradama u betonu i uklapaju se u dnevni raspored odraslih. Šta da rade ta deca, šta da rade njihovi roditelji? Deca dolaze i kažu mi: “Roditelji nas ne razumeju”. Dolaze roditelji i kažu mi: “Deca nas ne razumeju”. Stvorio se jaz između dece i roditelja. Da bi se to prevazišlo, potrebno je da roditelji sagledaju stvari iz ugla dece i deca iz ugla roditelja. I ako sada deca ne poštuju roditelje i njihova deca kasnije neće njih da poštuju. Jer ako oni danas ne slušaju i ne poštuju svoje roditelje, i njih će kasnije mučiti njihova sopstvena deca, jer će delovati duhovni zakoni”.

“Roditelji koji ne razumeju značaj discipline ostavljaju deci na volju, i na kraju od njih stvaraju propalice. Ti kažeš jednu reč, a oni tebi pet bezobraznih! Takvi mogu da postanu kriminalci. Današnja mladež je sasvim raspuštena. Sloboda!

“Ne dirajte decu!” A deca kažu: “Gde još postoji ovakav režim?” Nastoje stoga da se bune, da ne slušaju roditelje, da ne slušaju učitelje, da ne slušaju ništa, da ne čuju nikoga. Ovo im olakšava njihov cilj. Ako od dece ne stvaraju buntovnike, kako će ta deca kasnije da unište sve sisteme vrednosti?

“Sad kad su vaša deca još mala, dužni ste da im pomognete da shvate šta je dobro. To i jeste najdublji smisao života.”

Starac Pajsije Svetogorac: “Pouke božanstvene ljubavi” i “Čuvajte dušu”.