Neobično veselje desilo se nedavno u banatskom selu Bašaid kod Kikinde, gde su se indijka Surbi i Atila iz Australije venčali u pravoslavnoj crkvi. Sada kršteni kao Sofija i Pero spoj su dve različite kulture koji ih čini najneobičnijim bračnim parom u Srbiji.
Tridesetdevetogodišnja Surbi Snoubol, Indijka iz Melburna, nakon krštenja u ime Sofija, u pravoslavnoj crkvi u selu Bašaid kod Kikinde udala se za Atilu Fehera, prenosi RTS.
Njen 33-godišnji suprug kršten kao Pero, pre deceniju i po se preselio sa severa Banata u Australiju, a sada su prvi put zajedno došli u Srbiju kako bi se venčali.
Iako se udala kao pravoslavka, Surbi je umesto klasične venčanice nosila tradicionalnu indijsku nošnju.
“Srbi, vi baš znate da proslavljate”
Surbi Snoubol Feher iz Melburna kaže da je oduševljena onim što je videla u Srbiji, da je priroda lepa, a posebno joj se sviđaju kuće u Vojvodini.
– Crkva u kojoj smo se venčali je neverovatna, nikada nisam videla takvu građevinu. Indijci i Srbi imaju mnogo zajedničkih običaja: i kod nas se mladencima vezuju ruke, hoda oko oltara i bacaju se novčići za sreću. Svadbeno veselje je bilo fantastično, vi Srbi baš znate da proslavljate – rekla je Surbi.
Mladoženja Atila kaže da su se na večni zavet odlučili upravo u Bašaidu, kako bi se Surbi upoznala sa kulturom, običajima i ljudima u njegovom rodnom selu.
– Kupili su karte da dođemo u Srbiju, to je bio božićni poklon od prošle godine. I onda su me iznenadili. Kada smo dolazili odlučili smo da se venčamo, pošto smo samo na kratko tu. Da se cela porodica skupi zajedno pošto ne bismo mogli drugačije da se svi nađemo, pa smo onda odlučili da napravimo venčanje – ispričao je Atila Feher.
I sina krstili u pravoslavnom duhu
Svatovi su se nakon ceremonije okupili na veselju u seoskoj mesnoj zajednici.
Banatska snajka osim piletine ne jede ni jednu drugu vrstu mesa i kaže da je oduševljena našim receptima i specijalitetima.
Njih dvoje imaju dvogodišnjeg sina Jožefa Torena, koga su takođe u Bašaidu krstili u pravoslavnom duhu. U Srbiju će sigurno uskoro ponovo doći.
Recommended for you
You must be logged in to post a comment Login
Leave a Reply
Morate biti prijavljeni da biste objavili komentar.
Ova web stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.