– Neću odustati. Ići ću do suda u Strazburu. Bez novca, ali čistog obraza, bez straha od države i politike -priča Suzana za naš portal
Priča Suzane Šešo (44) koja je pojela dve kriške pršute, pa dobila otkaz, potresla je ceo region. U njenu odbranu stali su mnogi sindikati radnika, ugroženi trgovci, a ona u intervjuu za Telegraf navodi da “nema čega da se stidi, jer nije ništa loše ni uradila i da se oseća kao heroina koja je u Hrvatskoj pokrenula otpor radnika lošim poslodavcima“.
– Ako ćemo baš da idemo do detalja, nisam jela pršutu, koja je jelte najskuplja, nego salamu. U ovoj firmi bila sam zaposlena od 2005. godine, a u poslednje vreme oni su krenuli da štede na rukavicama za rad, toalet papiru, pa su počeli i na radnicima.
– Ja sam radila na delikatesu, imala sam platu od 6.000 kuna (nekih 800 evra), postavili su tu kamere i uhvatili me kako jedem – Suzana priča detalje drame koju preživljava od septembra 2015. godine kada je zvanično dobila otkaz u hrvatskoj firmi.
Suzana je bez straha nakon otkaza, pravdu potražila na sudu, i vraćena je na posao. Posle sedam meseci, žalbom koju je uložila ta hrvatska firma, ona je ponovo ostala bez posla. Kako sama kaže u ponovnom suđenju, sudija je promenjen, a ročišta odlagana tako da ovaj slučaj još nije dobio epilog na sudu.
– Neću odustati. Ići ću do suda u Strazburu. Bez novca, ali čistog obraza, bez straha od države i politike. Ja sam u neku ruku zviždač, za sve radnike u RH i u celoj bivšoj Jugoslaviji – kaže Suzana za Telegraf.
Ona dodaje da joj je u ovoj borbi najviše pomogao “Sindikat trgovine Hrvatske” bez koga ne bi dobila ni poštenog advokata, a kamoli snagu da se bori protiv režima:
– Ranije sam govorila “jao za šta plaćam ovih 60 kuna sindikatu, kad mi neće zatrebati”, tek sada vidim šta znači sindikat. Ovim putem želim da apelujem na sve ljude, nebitno koje su profesije, da se učlane. Ni ne slutite koliko vam mogu pomoći, kada se nađete u poslovnom problemu – priča oštećena radnica.
Suzana navodi da je razvedena i da u kući u Zadru živi sa ocem i majkom, i da ima sina (24). Oni su neprestano uz nju, a sam sin joj neprestano govori “nemoj sada da kloneš, biće sve u redu”. Zbog cele situacije u Zadru, i prašine koja se podigla oko svega, Suzana je odlučila da ode iz Hrvatske:
– Planiram da odem u Nemačku. Javio mi se čovek kada je video vest u medijima i ponudio mi posao tamo. Radiću kao pomoćni kuvar, jer sam kuvarica po profesiji. Nije mi lako da odem, ali šta ću. Moram da se borim. Majka mi je dala 600 evra, da imam da premostim, dok ne primim prvu platu – kroz suze priča Suzana.
A Suzana nije uvek bila Suzana. Majka joj je Srpkinja, iz Banata, a otac je Hrvat. Od rođenja je živela u Zadru, a Srbiju mnogo voli i kako sama kaže ima puno rodbine ovde:
– Dete sam iz mešovitog braka. Do ’91 godine sam se zvala Slađana, sestra mi je dala to ime, da budem slatka, ali nisam mogla nikako da se zaposlim. Kada tamo vide to ime, samo odmahnu rukom. Tako sam promenila ime u Suzana, i kada sam krstila sina, morala sam da postanem katolkinja, inače sam po ubeđenju agnostik. Verujem da postoji neka sila, ali ne verujem u Boga – priča Suzana o svom privatnom životu i verskim ubeđenjima.
Suzana navodi da mnogo voli Srbiju, a za Srbe smatra da su mnogo zabavni i opušteni. Za kraj ima jednu poruku:
– Iako planiram da odem da radim u Nemačku, neću odustati, Boriću se za sebe i za sve svoje koleginice – zaključila je Suzana svoju priču.
(Dijaspora.news/telegraf.rs)
You must be logged in to post a comment Login
Leave a Reply
Morate biti prijavljeni da biste objavili komentar.