Sudbina regiona može biti rešena u Beogradu ove sedmice!
U Beograd će u samo tri dana doći Predsedništvo Bosne i Hercegovine i trojica premijera država regionan na razgovore sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem. Trojka iz BiH stiže usred povećanih tenzija, kako zbog izjave Bakira Izetbegovića u vezi Kosova, tako i zbog poslednjih presuda Haškog tribunala, dok premijeri Bugarske, Grčke i Rumunije stižu manje od mesec dana uoči početka predsedavanja Sofije EU, koja je već istakla da će evrointegracije Zapadnog Balkana biti jedan od prioriteta u narednih šest meseci.
Foto: Tanjug/Sava Radovanović
Nepun mesec posle izjave da je BiH odavno trebalo da prizna Kosovo i bure negativnih reakcija Beograda i Banjaluke, Bakir Izetbegović u sredu stiže u dvodnevnu zvaničnu posetu Srbiji. S njim dolaze i druga dva člana Predsedništva BiH, Mladen Ivanić i Dragan Čović, ali će svakako, posle oštrih reči koje su tada izgovorene, posebno zanimljiv biti susret Izetbegovića s predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem.
Dodatno odnose u regionu su zakomplikovale i predusude Haškog tribunala Ratku Mladiću, kao i u slučaju “Prlić i ostali”. Osim smirivanja teznija, trojka iz BiH bi sa svojim domaćinom predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem trebalo da razgovara i o pitanju granice između dve države, odnosno o četiri sporne tačke.
Srpski član Predsedništva BiH Mladen Ivanić je uoči posete rekao da bi na sastanku sa predsednikom Srbije, pre razmatranja tekućih pitanja, “prvo trebalo obaviti jedan normalan ljudski razgovor, nakon svega što se poslednjih meseci dešavalo”.
Foto: Tanjug/Dragan Kujundžic
Smatra da bi dogovor oko granica trebalo napraviti, ali sumnja da će bošnjački član predsedništva Bakir Izetbegović biti spreman na kompromis.
Dodaje i da se takvim dogovorom stavlja tačka na sukob i eliminiše mogućnost budućih problema.
– Oko granice nema puno stvari koje se nedefinisane, to se sve svodi na prostor opštine Rudo jer se tamo nalazi ta pruga i selo koje je praktično u Srbiji, a vodi se da je u okviru BiH. Ako bude spremnosti može se postići dogovor. Na žalost, bojim se da, uveren sam da spremnosti ima kod mene i kod hrvatskog člana Predsedništva da se postigne dogovor, ali mislim da neće biti kod Bošnjaka zato što oni takve stvari tumače nekom vrstom suvereniteta, iako je to jako glupo – ocenjuje Ivanić.
Foto: Google Maps, pixabay.com
Generalni sekretar Saveta za regionalnu saradnju Goran Svilanović kaže da se pomirenje u regionu stalno “sapliće”, kao i da pravna dejstva presuda koja su izricana u Haškom tribunalu nisu razjašnjena.
– Postoji različito razumevanje odnosa država posle presuda – neki veruju da ove presude jesu osnov odnosa, drugi ne – kaže Svilanović.
On smatra da je jedini način da se ovo pitanje razjasni taj da se o tome otvoreno razgovara.
– Sastanak koji dolazi je važan i mora se na njemu razgovara o mnogim pitanjima, jer imamo zajedničke interese – navodi Svilanović i napominje da delegacija BiH u goste dolazi posle važnih sastanaka, pre svega posle sastanka sa komesarom Hanom.
Foto: mc.rs
– Razgovori u Sarajevu su jednako važni koliko i razgovori u Beogradu i jako bih se obradovao kada bi se razrešila neka pitanja – granica, autoput, tarifne barijere – kaže Svilanović.
A, koliko domaćin Vučić bude ispratio goste preko Drine, u Beograd u petak stižu na sastanak kvadriliterale predsednik vlade Bugarske Bojko Borisov, Grčke Aleksis Cipras i Rumunije Mihaj Tudose.
Posle susreta u Varni, gde je održan prvi sastanak, lideri četiri zemlje razgovaraće o evropskoj perspektivi Srbije, zajedničkim projektima, ekonomskoj saradnji.
Naime u bugarskom letovalištu, 3. oktobra na sastanku “jedan plus tri”, predsednik Srbije i premijeri Grčke, Rumunije i Bugarske razgovarali o unapređenju saradnje u oblasti infrastrukture i energetike, a ključni dogovor državnika odnosio se na odluku da Bugarsko-grčki projekat “Od mora do mora” dobije dva nova kraka – ka Srbiji i Rumuniji.
– Postoji nova vizija o Balkanu, zato ćemo uskoro sarađivati u oblasti energetike, transportnih veza, upravljanja krizama i bezbednosti – rekao je tada Aleksis Cipras.
Međutim, ovaj sastanak je značajan pre svega zbog evrointegracija Srbije, jer kroz 20-ak dana, tačnije od 1. januara Bugarska preuzima predsedavanje EU.
Premijer Bugraske Bojko Borisov već je najavio da će evrointegracije Zapadnog Balkana biti jedan od prioriteta bugarskog predsedavanja Savetom EU tokom prve polovine 2018. godine.
Foto: Tanjug/AP
Borisov je naglasio da se o proširenju već dugo razgovara i da je sada “prava prilika” da se naprave ”konkretni pomaci” i donesu ”konkretne odluke” kada je EU pespektiva Zapadnog Balkana u pitanju.
– Mogućnost je tu jer posle nas dolaze Austrija i Rumunija (kao predsedavajuće zemlje članice) koje su upoznate sa regionom, znaju šta može da ponudi i kako da se napravi progres u regionu – poručio je Borisov iz Brisela.
I Generalni direktor Direktorijata Evropske komisije zadužen za susedstvo i pregovore o proširenju, Kristijan Danijelson, kaže da će 2018. godina biti značajna kada je u pitanju proces evrointegracija zemlja Zapadnog Balkana.
Foto: Tanjug/Sava Radovanović
On ocenjuje da postoji ”novi momentum pojačanih odnosa, važnosti i jasne perspektive” Zapadnog Balkana i EU, koji mora da se iskoristi.
– Predstojeća 2018. godina biće krucijalna u tom smislu. Evropska komisija radi na Strategiji za verodostojnu perspektivu proširenja Zapadnog Balkana koja će biti usvojena u februaru 2018. godine. U aprilu imaćemo uobičajni ”paket proširenja”, gde ćemo dati ocene o tome gde se zemlje nalaze i gde bi trebalo da budu kada je reč o ulasku u EU. O tome će raspravljati zemlje članice u junu. U međuvremenu, imaćemo važan samit EU-Zapadni Balkan u Sofiji – naveo je visoki predstavnik Evropske komisije.
Iz svega navedenog je jasno zašto ova nedelja može biti ključna za budućnost Zapadnog Balkana i koliko su u tom smislu važni predstojeći razgovori, koji će se voditi u Beogradu, a čiji će domaćin biti predsednik Aleksandar Vučić.
(dijaspora.news/Telegraf.rs)
You must be logged in to post a comment Login
Leave a Reply
Morate biti prijavljeni da biste objavili komentar.