STRAVIČNA ISPOVEST NIŠLIJKE ŽRTVE NATO BOMBARDOVANJA: Podigla sam pantalone, moje noge više nije bilo

Share

Tweet

Share

Share

Email

Comments

Čuo se huk aviona, a sa neba je počelo da pada nešto što mi je ličilo na loptice. Usledilo je praštanje, vrisci, priča Gita Jović, jedna od ranjenih u Šumatovačkoj ulici u Nišu.

Kasetna bomba koja mi je raznela nogu oduzela mi je mnogo više…

Oduzela mi je mogućnost da kao svaka majka brinem o svom detetu, koje je tad imalo samo pet godina, da se bavim poslom koji sam obožavala, ogorčena je Gita Jović (59), koja je 7. maja 1999. godine teško ranjena u bombardovanju Šumatovačke ulice u Nišu.

– Devetnaest godina sam u invalidskim kolicima. Umesto da ja brinem o njima, sin i suprug se staraju o meni. Šta sam ja to i kome skrivila da me snađe takva sudbina – pita se Gita.

 

FOTO: KURIRSin Filip

NADAO SAM SE DA ĆE MAMA HODATI

Imao sam pet godina kada je mama ranjena. Sećam se kako sam je obilazio u bolnici, ali tada nisam bio svestan šta joj se desilo. Govorio sam: „Napraviće mami nogu u fabrici, ponovo će hodati“ – priča Gitin sin Filip.

Projektili koje su tog dana bačeni na okolinu gradske pijace i Klinički centar ubile su 16 ljudi, a ranile osmoro, među kojima i medicinsku sestru Gitu, koja je tog dana išla na posao u ambulantu „12. februar“. Zbog teških povreda amputirana joj je desna noga, a eksplozija joj je oštetila sluh, zbog čega ima problema i s govorom.

– Pamtim taj dan kao da je juče bio. Neko sivo, tmurno vreme. Taman sam stigla do ambulante, kada se čuo huk aviona, a s neba je počelo da pada nešto što mi je ličilo na loptice. Usledilo je praštanje, vrisci, videla sam jednu baku kako se bacaka, a zatim se smirila…. Mene je nešto udarilo u nogu, osetila sam trenutni bol, ali ništa više. Htela sam da ustanem, da pomognem ranjenim ljudima. Ali kada sam pokušala da se pridignem – pala sam. Zadigla sam pantalone i videla da moje noge nema! Iz desne nogavice visile su samo kosti – priča Gita o užasu koji je preživela.

Život duguje Milanu Ajdukoviću, koji se tog dana zatekao na pijaci, pa je transportovao ranjenike.

– Previše je bilo mrtvih i ranjenih. Hitna pomoć je jurila, a Milan im se svojim kombijem pridružio i prevezao me do bolnice. Bilo mi je jasno da mi za tu nogu nema spasa, ali mi je teško palo kada je odsečena iznad kolena. I druga je bila izrešetana. Lekari su uspeli da je spasu, ali sam ostala zauvek vezana za kolica.

Poginula i trudnica

POŠLA DA KUPI PRVE TREŠNJE

Među onima koji su tog dana ostali mrtvi u Šumatovačkoj ulici bila je i dvadesetšestogodišnja Ljiljana Spasić. Ženu u osmom mesecu trudnoće svekrva je povela na pijacu da joj kupi prve trešnje kada su ih zasule kasetne bombe. Tokom NATO agresije poginulo je 56 Nišlija, a grad je bombardovan 40 puta.

(dijaspora.news/kurir.rs)