Proslavljeni srpski violinista Stefan Milenković, najzvučnije ime 10. festivala “Arlem” u Arilju koji je završen minulog vikenda, privukao je, očekivano, ogromnu pažnju u gradu čuvenom po malinama i pamuku, i po ko zna koji put pokazao, pored toga što je decenijama umetnik svetskog nivoa, da čvrsto stoji na zemlji, da za svakoga ima osmeh i da se u svakom trenutku potpuno prirodno ponaša, pišu Novosti.
Nekadašnji vunderkind je, zajedno sa orkestrom “Muzikon”, odsvirao na prelepom ostrvu Uski vir koncert za pamćenje. Prethodno je Milenković držao i master klas talentovanim polaznicima violine. Priču sa novinarima počeo je upravo govoreći o tome šta najpre kaže mladim muzičarima pri ovakvim susretima, ali i kao profesor na fakultetu muzike Univerziteta Ilinois u Americi.
“Prva rečenica je obično “Ćao, ja sam Stefan””, nasmejao je sve Milenković. “Treba držati otvoren um i gledati ne samo sviranje, već i kakvi su kao osobe. Neke stvari na kojima treba da rade su očigledne, neke su pitanje loše navike, razvoja… Onda pristupam i kratkoročno i dugoročno. Ponešto može brzo da se predstavi i usvoji, ali za nešto treba šest meseci, godina.”
Sve, ipak, kako kaže, zavisi od studenta.
“Nekima treba samo da se otvaraju emotivno, psihološki. Imaju tehniku i sve dobro sviraju, ali treba to što rade da “iznose napolje”. Drugi to imaju, ali im fali preciznost.”
Stefan kaže da mu se često obraćaju roditelji sa dilemom šta dalje, da li da se otisnu u inostranstvo…
“Uvek je nešto napolju, negde drugde “, primećuje čuveni muzičar. “Ono što jeste negde drugde je da ima više orkestara, a što se tiče samog obrazovanja, nema tamo ništa bolje nego ovde. Ima više opcija. Kod nas muzičar može da ode na audiciju na jedno, dva mesta. Ne vidim ništa pogrešno da se ide napolje ako ste ovde formirani, ali da se jednog dana i vrati. Da se napravi krug, a ne da strelica stalno ide u jednom pravcu. Ja sam van zemlje 22 godine. Ima lepih stvari, ali nije sve idealno. Treba da cenimo i razvijamo to što imamo ovde. Dečaci i devojčice srcem sviraju, to je savršeno. To treba neko da neguje, prati, teško je kad si sam.”
Milenković je za “Novosti” izneo mišljenje o spajanju klasike sa drugim žanrovima, odnosno, popularno nazvanom krosoveru, kao i o kolegi Najdželu Kenediju.
“On je genijalan, veliki umetnik, bez obzira na žanr – veli Stefan. – Klasično je školovan, ali je odlučio da izađe iz te kocke, i to je super. Sve dok je kvalitet tu, ako ide u komercijalu, nije problem. Vreme krosovera je čak pomalo i prošlo. Bili su popularni pre 15, možda i više godina. To se izvrtelo, pojavile su se razne varijante. Sada je tu nova generacija umetnika koji sviraju klasično, ali je prezentacija više pop ili “fešn”. Svaki album izgleda kao iz nekog časopisa za modu, ali, na samom koncertu, ta muzika je i dalje nepromenjena.”
Na radost ovdašnje publike, Stefan redovno nastupa u Beogradu. Sudeći po onom što je rekao za Novosti, možemo ponovo da ga očekujemo 2020, i to povodom velikog jubileja.
“Sledeće godine biće četiri decenije od mog prvog nastupa. Ne znam da li ću samo da jedem tortu sa 40 svećica ili će biti nešto veće. Razmišljam u raznim pravcima.”
Po ko zna koji put, spontani Milenković je izazvao smeh novinara “pohvalivši” se da je od pre dva i po meseca na “Instagramu”.
– “Napalio” sam se, pet godina kasnije – smeje se i Stefan. – Pre toga sam, tu i tamo, postavljao nešto na “Fejsbuk”, baš sam bio izgubljen u svemiru. Sad svi ovi klinci me zapitkuju “Je l’ možete da me zapratite?”. Nešto mi je “kliknulo” i shvatio sam to kao igru, a ne kao nešto užasno ozbiljno, i onda mi je postalo veoma zabavno. Svi savremeni, uspešni umetnici, to rade, manje ili više. Sve je u redu dok iza toga stoji zdrav princip. Tehnologija nije zla. Zlo je da se navikavamo i da nas iskorišćavaju kroz nju, i da postoji ta ideja da možeš da budeš poznat, a da ne moraš ništa da radiš, ili da ništa ne umeš dobro da radiš. Sposobnost da stavite nešto na “Jutjub”, da budete influenser – treba i to znati, nije loše.
Upitan zbog čega je došao baš u Arilje, na “Arlem”, Stefan je sve iznenadio odgovorom:
“Zato što je to najbolji festival na svetu”.
Posle pauze, izazvane oduševljenjem i smehom novinara, nastavio je:
“Kao da sam hipnotisan. Ceo grad učestvuje u festivalu, svi ga osećaju. To je nekad u većoj sredini nemoguće. Svako zna svakog, narod se pozdravlja na ulici. Ne bulje svi u telefone ceo dan. Recimo, na ovom motivacionom govoru ljudi su slušali, bez mobilnih, i to mi je divno. Neki od najvećih svetskih festivala su u manjim mestima. Ovde je sve direktno – kao što skočiš u Rzav, tako “skočiš” i u ovaj festival.”
Izdvojio je Stefan jednu anegdotu:
-“Dva klinca su zujala biciklima i kočila, onako, gangsterski. Jednom su to učinili pored mene. “Izvinite, jeste li vi Stefan Milenković?” “Jesam.” “Mi smo volonteri, je l’ treba nešto?” Oni su patrolirali tim korzom, zezali se.
Dijaspora.news/Novosti.rs
Recommended for you
You must be logged in to post a comment Login
Leave a Reply
Morate biti prijavljeni da biste objavili komentar.
Ova web stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.