ŠTA KRIJE TAJNI GRAD KARAĐORĐEVIĆA NA OBALI DRINE: Za lavirint od kiliometar pod zemljom do skora niko nije znao! (FOTO)

Share

Tweet

Share

Share

Email

Comments

Ono što je posebno zanimljivo je da u podzemnim prostorijama uopšte nije hladno, temperatura je od 14 do 16 stepeni i skoro se nikada ne menja
Nedaleko od gvozdenog mosta na Drini, u velikom, stenovitom brdu nalazi se podzemni grad-sklonište. Podzemni kompleks koji je zapravo “šuplja stena” nosio je šifrovano ime “Kamena devojka”. Posetioci u njega mogu ući kroz jedna od 12 čeličnih vrata lavirinta ukopanog u planinu Boranju.

Podzemni lavirint su kopali i betonirali robijaši, dovođeni i odvođeni noću, tako da nisu znali ni gde se nalaze, ni šta grade jer je ceo projekat držan u stogoj tajnosti.

Sam podzemni grad se nalazi u utrobi brda, i izgrađen je po nalogu Aleksandra Prvog Karađorđevića. Sastoji se od soba koje čine lavirint, a u njega staje oko 5.000 ljudi.

Gradnja podzemnog grada počela je 1931.godine i trajala je sve do ubistva kralja Aleksandra u Marseju 1934. godine. Posao je prekinut, a to tada je urađeno oko dve trećine skloništa, rekla nam je Suzana iz opštine Mali Zvornik koja je ujedno bila i naš vodič kroz podzemni grad.

Kako nam je objasnila, ovo mesto korišćeno je samo jednom, aprila 1941. godine, kada je pre odlaska u izbeglištvo, svoju poslednju noć u Srbiji, u nedovršenom skolinštu, proveo mladi Petar II Karađorđević.

Aleksandar Karađorđević nikada nije ni kročio tamo. Radovi su obustavljeni 1934. godine posle ubistva kralja Aleksandra u Marselju.

Sam “tunel” je dugačak oko kilometar i po i u njemu se nalaze prostorije, sobe, sale, kabinet, dvorane koje su izmalterisane i okrečene u belo i koje su po završetku gradnje mogle da prime od tri do pet hiljada ljudi.

Suzana nam je otkrila kako se u podzemnom gradu nalazila i kapela sa mestom za oltar. Sada je to išarana prostorija puna vlage kojoj hitno treba renoviranje.

Ono što je posebno zanimljivo je da u podzemnim prostorijama uopšte nije hladno, temperatura je od 14 do 16 stepeni i skoro se nikada ne menja.

Ceo taj prostor su prirodno šuplje stene koje su dodatno izdubljene, i temperatura nikad ne ide ispod 14 stepeni, niti iznad 16 stepeni, ni zimi ni leti. Ne znam zašto je to tako, ali temperatura skoro nikad ne varira ovde, priča Suzana.

Ona nam je otkrila da se još uvek istražuje šta se sve nalazi u sedamdesetak prostorija, a da se za sada zna da su tuneli iskopani u obliku časnog krsta, kao i da se u ovom lavirintu nalaze ostaci kapele, oltarski prostor i kraljevska česma.

– Sklonište podignuto između dva rata, ima izlaz i u lagume rimskog grada Ad Drinuma, koji je povezivao obe drinske obale. Da je kompleks trebalo da se prostire na mnogo većoj površini, ukazuje jedan od hodnika duži od 20 kilometara, kaže Suzana.

Kako nam je napomenula, glavni arhitekta bio je Rus, stručnjak za kopanje rudnika.

– Objekat je urađen od čvrstog materijala, po tada najsavremenijim građevinskim i vojnim standardima, pa je u stanju da izdrži i najjače udare savremenog oružja. Pored toga podzemni grad ima najmanje dvanaest izlaza, na kojima se nalaze masivna gvozdena vrata, koji su ujedno služili i kao ventilacija.

Za podzemni grad do skoro nisu znali čak ni meštani Malog Zvornika. Kada je otkriven, vlast je procenila da se radi o turističkoj atrakciji pa je investirala novac u osvetljenje. Ipak, ceo kompleks je ugrožen zbog vlage, a slepi miševi su prepoznali povoljno okruženje da se nastane u njemu.

Suzana nam je napomenula kako su hodnici namenski okrenuti ka reci i da su uski kako bi bili lakši za odbranu, ali da se u dubini šire i pretvaraju u prostor za skladištenje oružja. Ipak, kako kaže, tačna namena do danas nije otkrivena jer nema dokumenata koji bi potvrdili bilo koju sumnju.

Kako nam je rečeno sav nameštaj koji je preživeo Drugi svetski rat, naknadno je ukraden.

Ni u jednoj prostoriji ne postoji nameštaj jer je sve opljačkano nakon  Drugog svetskog rata. Pokrali su sve što im se našlo na putu, uključujući i tri ukrasne “kraljeve česme” koje su po nekim tvrdnjama bile pozlaćene. Zbog mitova o blagu, bilo je dosta tragača koji su iskopali otvore na zidovima. Najveći su oni u podzemnoj vojničkoj crkvi, koja se prepoznaje po skromnom ornamentu duž zidova i prostoru predviđenom za oltar, kaže Suzana za Espreso i dodaje:

– Duž hodnika su na gredama ostali ventilatori iz predratnog vremena čija je namena bila da obezbede ravnomernu cirkulaciju vazduha iz skrivenih otvora u steni. Ventilacioni sistem nikad nije uključivan, pa je voda koja se proceđuje kroz stene napravila pećinski nakit.

Do pre nekoliko godina grad je bio nedostupan javnosti, iako se nalazi pored najprometnije magistrale. Sada je interesovanje meštana, ali i gostiju veće, a opština namerava i da napravi projekat kako bi se uradile replike, obnovile prostorije i sačuvalo ovako vredno istorijsko nasleđe.

 

(dijaspora.news/Jelena Jovanović/ESPRESO)