ŠTA JE AMERIČKI SAN: Zašto ga većina ljudi želi i koliko je daleko od realnosti?

Share

Tweet

Share

Share

Email

Comments

Otkad je američki predsednik Donald Tramp održao govor o stanju nacije, ponovo je fokus javnosti dospeo termin “Američki san”. On je istakao da ovo najbolji trenutak za Amerikance da žive svoj “Američki san”. On je istakao da želi saradnju svih strana kako bi Amerika ponovo počela da beleži dobre rezultete. Postavlja se pitanje šta zapravo danas predstavlja “Američki san” i ko sve može da ga ostvari, tj. da li svi imaju jednake šanse, kao što se priča, ili su neko od samo starta “blokiran” na tom putu.

Tramp o “Američkom snu”

– Ovo je naš novi američki trenutak – poručio je predsednik SAD Donald Tramp u svom prvom govoru o stanju nacije u kojem je istakao i da pruža ruku demokratama za saradnju.

– Nikada nije bio bolji trenutak da počnemo da živimo američki san. Ko god da ste i odakle god da ste ovo je vaše vreme. Ako verujete u sebe i Ameriku možete sanjati i biti šta god želite i zajedno možemo da postignemo apsolutno sve – rekao je Tramp u govoru koji je trajao 80 minuta, preneo je BBC.

Agencija AP ocenjuje da se Tramp obraćao duboko podeljenoj naciji ali da je govor obilovao pozivima na optimizam u svetlu rastuće ekonomije. S druge strane, upozorenja je uputio na račun kriminalnih grupa, trgovine drogom i nasilnih imigranata koji u SAD žive

ilegalno.

On je pozvao republikance i demokrate da rade na postizanju kompromisa i isticao rezultate njegove administracije u privredi.

– Večeras sve pozivam da stavimo razlike na stranu, da nastojimo da nađemo zajednički jezik – rekao je Tramp u govoru pred Predstavničkim domom američkog Kongresa.

Tramp je naveo da je predložio “pošten kompromis” za reformu imigracije i izrazio nadu da će dobiti podršku demokrata za usvajanje zakona u Kongresu, prenosi Agencija.

Pozvao je i da se dodela viza za ulazak u SAD lutrijom zameni sistemom “utemeljenom na zaslugama”, kao i da se zaustave imigracije putem porodičnih veza sem u slučaju supružnika i maloletne dece.

Šta je to “Američki san”?

Američki san je nacionalni etos SAD, što predstavlja skup uverenja kao što su demokratija, ljudska prava, slobode, mogućnosti i jednakost, u kojoj vlada sloboda i mogućnost napretka i uspeha, što se postiže kroz naporan rad, u društvu koje nema mnogo prepreka.

Džejms Adams rekao je 1931. godine: “život mora da bude bolji, ispunjeniji i bogatiji za svakoga, sa mogućnostima za svakog, u skladu sa njihovim sposobnostima i dostignućima”, bez obzira na društvene klase ili okolnosti rođenja.

Američki san ukorenjen je u Deklaraciji nezavisnosti, koja proglašava da su “svi ljudi stvoreni jednaki” sa pravom na “život, slobodu i potragu za srećom”.

Značenje pojma “Američki san” menjalo se tokom istorije, gde su uzete u obzir individualne ideje (kao što su pravo svojine i pravo slobodnog kretanja) i globalne ideje.

Kako je guverner Virdžinije rekao u 1774. godini, Amerikanci su “oduvek maštali o zemljama koje su bolje od onih koje su oni naseljavali”. On je dodao da, “ako bi pak stigli do Raja, oni bi krenuli dalje, kada bi čuli o boljem mestu, koje se nalazi zapadnije”.

Američki ideali

Mnogi američki autori koriste izraz “Američki ideali” u svojim radovima kao motiv ili ideju, kako bi iskazali svoj stav. Mnogo ideala se pojavljuje u američkoj literaturi, kao što su: svi ljudi su jednaki, Sjedinjene Američke Države su zemlja mogućnosti, Američki san svako može ostvariti, i svako može uspeti kroz naporan rad i odlučnost.

Džon Vintrop takođe je pisao o pojmu “Američke izuzetnosti”. Ova ideologija se odnosi na ideju da su Amerikanci izabran narod, koji će predvoditi napredak.

Mišljenje stanovnika SAD  o “Američkom snu”

Danas se podrazumeva da Amerikanci mogu da žive “Američki san” samo dožive uspeh i naporno rade.

Prema značenju pojma “San”, ovo uključuje mogućnost za odgajanje i školovanje dece i uspeh u karijeri bez prepreka. Ljudi imaju mogućnost ličnog izbora, bez ograničenja u skladu sa njihovom klasom, kastom, religijom, rasom ili etničkom pripadnošću.

U Sjedinjenim Američkim Državama, posedovanje kuće ponekad se koristi kao merilo uspeha, ali ovaj tip svojine je statusni simbol, što odvaja srednju klasu od siromašnih.

Težnja drugih delova sveta ka “Američkom snu”

Težnja ka ostvarenju “Američkog sna” proširila se na druge nacije 90-ih godina 20. veka, kada su američki misionari i biznismeni nastojali da šire ideju o “Snu”.

U Zapadnoj Nemačkoj nakon Drugog svetskog rata, kaže Pomerin, “je vladao motiv i želja za boljim životom, nalik Američkom snu, što je postao Nemački san”. Silvija Kasamanjagi tvrdi da su za žene u Italiji nakon 1945. godine, filmovi i časopisi o američkom životu prikazali “Američki san”.

Njujork je posebno predstavljen kao neka vrsta utopije, gde se svi snovi i želje mogu ostvariti. Italijanske žene su videle model za sopstvenu emancipaciju u patrijarhalnom društvu.

Posle pada komunizma u SSSR-u 1991. godine, Američki san fascinira Ruse. Prvi post-komunistički vođa Boris Jeljcin podržava “američki način” i u saradnji sa ekonomistima sa Harvardskog univerziteta, Džefrijem Saksom i Robertom Alisonom, sprovode u Rusiji ekonomske “šok terapije” 1990.ih godina 20. veka. Nezavisni ruski mediji idealizuju Ameriku i podržavaju šok terapiju za privredu.

Migracije u SAD

Od 2000. godine dozvoljeno je da u SAD uđe oko jedam milion legalnih migranata. Prema podacima iz 2015. godine broj migranta u Americi iznosi oko 47 miliona. Najveći broj migranta je dolazio iz Latinske Amerike i Evrope tokokm 1992. godine. Sada su to uglavnom ljudi iz Azije i Afrike.

Svi ovi podaci se odnose na legalne tokove migracije. Ilegalnih migranta ima izuzetno mnogo i njihov tačan broj se ne zna.

Američkom predseniku Donaldu Trampu posebno smetaju oni, a naročito oni koji dolazi iz Meksika i muslimanskih zemalja.

Njegova ideja je bila još tokom predsedničke kampanje da sagradi zid na granici sa Meksikom kako bi sprečio priliv ilegalnih migranta. Čak je jednom prilikom i rekao da će naterati Meksiko da plati izgradnju zida. To je dovelo do zategnutih odnosa između ove dve države.

Poznata je Trampova zabrana da se u SAD ne puštaju ljudi koji dolaze iz pretežno muslimanskih zemalja. Ona je izdata u januaru prošle godine, ali je blokirana od strane federalnih sudova.

Potom je izdao novu zabranu koja uključuje zabranu izdavanja američkih viza građanima Irana, Libije, Sirije, Somalije, Sudana i Jemena u periodu od 90 dana.

Svima njima je san da dođu SAD kako bi pokušali da izgrade bolji život i pronađu svoj put do uspeha. Međutim čini se da nova američka administracija ima sve manje razumevanja za njih, i da su više fokusirani da svom stanovništvu učini život udobnijim.

Promenjena ideja o “Američkom snu”

Nekada je važilo pravilo da neko živi svoj “Američki san” ako ima dobar posao, platu, ako poseduje kuću… Danas se to u velikoj meri promenilo pa sada većina misli da je “Američki san” podrazumeva lične slobode i uređen porodični život.

Oko 36 odsto Amerikanaca smatra da je njihova porodica ostvafila američki san, dok oko 46 odsto smatra da će u tome uskoro uspeti. Oko 17 odsto Amerikanaca neće moći da ostvari svoj san jer im je u potpunosti izvan domašaja, prenosi Biznis Insajder.

Prema podacima iz 2015. godine broj siromašnih ljudi u SAD je iznosio 13, 5 procenata. To znači da čak 43,1 miliona Amerikanaca živi u teškoj situaciji.

Kada se kaže da neko u SAD živi u ekstremnom siromaštvu to znači prema podacima iz 2011. godine da jedno domaćinstvo živi sa manje od dva dolara dnevno.

Novac određuje životni vek Amerikanaca?

Novac i mesto prebivališta imaju veliku ulogu u određivanju očekivanog životnog veka u Sjedinjenim Državama, zaključak je studije objavljene 2016. godine u kojoj se tvrdi da najbogatiji Amerikanci žive u proseku 15 godina duže od siromašnih, prenosi Hina.

Najbogatiji američki državljani – što znači 1 odsto populacije – živi u proseku 15 godina duže od svojih sugrađana s malim prihodima, navodi se u istraživanju ekonomista Raj Četija sa Stanfordovog univerziteta objavljenom u Časopisu američke lekarske zadruge (JAMA).

Autori su do tog zaključka došli na osnovu podataka američke porezne i penzione službe. Oni pokazuju da bogati žive duže bez obzira gde žive. Kod siromašnih, mesto prebivališta ima veću ulogu u životu i smrti.

Na primer, rezultati pokazuju da Amerikanci s niskim godišnjim prihodom od oko 23.000 dolara imaju velikih izgleda da žive i do 89. S druge strane, oni s manjim prihodima u Detroitu, sedištu američke automobilske industrije, i u drugim industrijskim gradovima, u proseku ne dožive 74.

 

(dijaspora.news/Telegraf.rs/A.T.)