SRPSKI PACIJENTI NA EVROPSKOJ LISTI ČEKANJA Brže do organa za decu i teško bolesne po prijemu u “Eurotransplant”

Nakon šest godina, Srbija je ponovo obnovila zahtev za članstvo u “Eurotransplantu”, zaduženom za posredovanje i koordinaciju u donaciji organa, pa ukoliko bord te organizacije krajem januara odobri, naša zemlja bi mogla da potpiše probni ugovor na godinu dana. To znači da bi Srbija u tom periodu morala da ispuni određene uslove, a posle toga bi se proveravali rezultati i odlučivalo o daljim koracima u ovoj oblasti.

Kako saznajemo, uslovi za preliminarno članstvo su postojanje laboratorija koje mogu u roku od 24 časa da testiraju dostavljen uzorak iz neke evropske zemlje i da vrate rezultat. Uspostavljanje mreže koordinatora za transplantaciju po bolnicama i dežurstvo Uprave za medicinu 24 sata dnevno. Pri tom potrebno je i obezbediti i sistem u kome organ davaoca može biti ustupljen nekome van zemlje u najkraćem mogućem roku.

– Stručnjaci “Evrotransplanta” doći će da provere naše laboratorije, kako se rade takozvane tipizacije tkiva, kako se obavlja transport organa, kako radi informacioni sistem – objašnjavaju u Ministarstvu zdravlja.

To bi znatno unapredilo šanse za preživljavanje naših pacijenata, kojih je na listi čekanja oko 790. Iskustva zemalja koje su postale deo “Eurotransplanta” pokazuju da se broj transplantacija nekoliko puta povećao, a da hitni slučajevi brže dolaze do neophodnog organa.

Lista čekanja

Srbija trenutno ima manje od dva donora na milion stanovnika, a za punopravno članstvo je potrebno deset donora, zbog čega se na transplantaciju bubrega, ali i ostalih organa ponekad čeka i po nekoliko godina. Tokom 2016. imali smo samo 14 donora i urađeno je 22 transplantacije bubrega, osam jetri i šest srca.

Statistika, međutim, pokazuje i da od članstva u Eurotransplantu manje zemlje uvek imaju veliku korist. Oko 70 odsto organa transplantira se u zemlji davaoca, a oko 30 odsto van zemlje.

Dijaspora.news Izvor blic.rs