Srpski IT stručnjak u SAD: Ulice San Franciska su prepune prosjaka, špriceva, jeziva infrastruktura

Share

Tweet

Share

Share

Email

Comments

Pre sedam godina Lazar Stojković je otišao iz Srbije u Kaliforniju. Upisao je UC Berkeley School of Information, a nakon završetka je, kao asistent profesora Mortena T. Hansena, jednog od najvećih živih stručnjaka za menadžment na svetu, radio na istraživanju aplikacija za promenu ljudskog ponašanja na radnom mestu.

Sada je direktor dizajna u kompaniji “Super”, fintech startapu iz San Franciska, osim toga je i mentor u 500 Startups, najaktivnijem svetskom akceleratoru, i u VC fondu za startape u ranoj fazi razvoja i suosnivač i član Upravnog odbora Serbian Entrepreneurs, poslovne mreže koja okuplja uspešne startap preduzetnike, investitore, inženjere i menadžere našeg porekla koji pružaju podršku srpskom startap ekosistemu širom sveta kroz sveobuhvatan pristup veštinama, resursima i mentorstvu, piše Noizz.

U intervjuu koji je dao za magazin Original, koji izdaje Fondacija Novak Đoković, Srbiju nije napustio “trbuhom za kruhom”, već zato što je smatrao da ovde dalje ne može da raste. Ipak, razlozi za napuštanje San Franciska, iz kog se preselio u Los Anđeles, nešto su drugačiji.

– Gledano kroz prizmu tehnologije, zalivska oblast San Franciska ili, što bi se danas reklo, Silicijumska dolina u širem smislu, jeste centar sveta, a San Francisko je njena prestonica. U tom regionu su sedišta tehnoloških giganata današnjice: Google, Apple, Facebook, Twitter, Uber, Netflix, Tesla, NVIDIA, AMD i mnogih drugih. Tu su Stanford i UC Berkeley, dva od pet najboljih univerziteta na svetu. Tu je 40 odsto sveg kapitala investiranog u tehnologiju u SAD. Novi proizvodi najinteresantnijih startapa na svetu se kao po pravilu prvo testiraju na tom tržištu, tako da imate priliku da iskusite stvari koje su za ostatak sveta još uvek naučna fantastika, kao npr. autonomna vozila. Zaposleni u tehnologiji su izuzetno dobro plaćeni, s obzirom na to da lokalna tehnološka industrija godišnje generiše oko 750 milijardi dolara, više nego cela ekonomija jedne Švajcarske ili Saudijske Arabije. Često se govori o našem mehuru koji živi od nekoliko godina do nekoliko decenija u budućnosti u poređenju sa svima, i ostatkom Amerike i ostatkom sveta. Na druge zemlje, pa i na Srbiju, gleda se uglavnom samo kao na turističke destinacije ili eventualno kao na lokacije za outsourcing, a nikada se ne posmatraju kao bilo kakva ozbiljna konkurenciju u svetskoj tehnologiji – s izuzetkom možda Kine, i to samo u određenim oblastima, kao što su e-commerce i veštačka inteligencija – priča Lazar.

Ipak, iz San Franciska je prešao u Los Anđeles, a ovo su njegovi razlozi.

– Kvalitet života. Ne računajući tehnološku industriju koja je svetla tačka života tamo, San Francisko se tokom poslednjih godina pretvorio u potpunu urbanu distopiju. Centar grada je prepun prosjaka i beskućnika, mnogi od kojih imaju psihička oboljenja. Ulice su prljave, pune špriceva. Ne poznajem bukvalno nikoga ko ima automobil koji nije bar jednom obijen u prethodne tri godine, bez obzira na to da li je bio parkiran na ulici ili na parkingu zgrade zaštićene kamerama. Policija po nalogu gradskih vlasti potpuno ignoriše taj problem, jer nije politički korektno baviti se imovinskim deliktima koje počine beskućnici. Infrastruktura je generalno jeziva. Pri izgradnji novog mosta preko Zaliva su stavljeni pogrešni džinovski zavrtnji i bili su potrebni dodatni radovi od par godina da bi se stabilizovao. Pri čemu, nedostaje bar još tri mosta preko Zaliva da saobraćaj u SF ne bude toliki pakao koliki je danas. Dalje, neboder od 197 metara u gusto naseljenom centru grada se naginje i postoji realna opasnost da padne kada bude sledeći zemljotres. Odmah pored njega, novi saobraćajni terminal koji je koštao 2.2 milijarde dolara i koji je otvoren pre manje od godinu dana već ima napukle noseće stubove. Nedavno je otkriveno čak i to da je ceo jedan istočni deo grada pod imenom Hunters Point u kom je bila vojna baza, a danas smeštena policija – radioaktivan! Kroz sve to, gradska vlast San Franciska je potpuno beskorisna. Bave se glupostima kao što su zabrane električnih skutera, kompanijskih kafeterija i robota za dostavu hrane, a grad oko njih se bukvalno raspada. Čak ne izdaju ni dovoljno građevinskih dozvola, pa time pogoršavaju i onako već vrlo ozbiljnu krizu na tržištu nekretnina koja je dovela do toga da je San Francisko već godinama za redom najskuplji grad u SAD. Najbolji deo? Ceo taj cirkus se dešava u jednom gradu od samo 120 kvadratnih kilometara, 880.000 stanovnika i – godišnjim budžetom od 11 milijardi dolara, što je, poređenja radi, cifra na nivou godišnjeg budžeta cele Republike Srbije. Ozbiljan problem većine nas u tehnološkoj industriji je što u San Francisko dođemo iz svojih matičnih tehnoloških ekosistema koji nisu ni približno toliko napredni kao tamošnji i za dve sekunde razvijemo totalni stokholmski sindrom. “Dobro de, SF jeste totalni raspad i ispod prozora stana koji mesečno rentam za cenu omanjeg stana u centru Beograda mi kampuje desetoro pijanaca u šatorima – ali wow, koliko je ovde dobra startup scena, čoveče!” Kada taj inicijalni momenat oduševljenja izbledi, obično posle nekoliko godina, ljudima se jednostavno otvore oči i shvate gde žive. Kada se to meni desilo, odlučio sam da se preselim u toplije krajeve – i metaforički i bukvalno, zaključuje Lazar.

Dijaspora.news/Noizz