Jedanaestočlana američka porodica Maldonado iz Nju Džerzija obeležila je nedavno tri godine boravka u Srbiji. Milagros (46) i Majkoi (41) Maldonado i njihova deca Abigejl (19), Viviana (18), Debora (15), Semjuel (14), Markos (13), Valeria (12), Viktoria (11) i Markos (6) doseli su se u Niš u avgustu 2016. godine, dok je njihova najstarija ćerka Milagros (26) ostala da živi u Sjedinjenim Američkim Državama.
Abigejl je završila gimnaziju “9. maj“, Viviana, Debora i Semjulel učenici su gimnazije “9. maj“, Markos, Valeria i Viktoria idu u Osnovnu školu “Dositej Obradović“, dok je Markos (6) krenuo u vrtić.
Milagros je domaćica, a Majkoi drži časove engleskog preko interneta.
Porodica Maldonado se nije doselila u Niš zbog posla, već igrom slučaja – zato što su Srbiju i Niš izvukli “iz bubnja“ kao mesto za preseljenje.
Prema rečima Majkoija Maldonada (41) njegova porodica pripada Katoličkoj crkvi koja, poput drugih crkava, organizuje odlazak svojih parohijana u različite zemlje sveta.
– Ko je zainteresovan za odlazak prijavi se i imena porodica i zemalja stave se u bubanj. Kada smo se mi prijavili, u ponudi su pored Srbije bile i Kina i Brazil. Mi smo izvukli Niš i Srbiju i odlučili da dodjemo ovde, kazao je Majkoi Maldonado.
Njegova supruga Milagros istakla je da im je u početku bilo teško i da su bili uplašeni, ali da je sada sve mnogo lakše, naročito što svi, osim najmanjeg deteta manje, više govore srpski jezik.
– Dolazak u Niš bio je veliki izazov za sve nas, posebno za decu koja nisu znala jezik. Naš dolazak bio je šokantan i za nastavnike u školama, jer su dobili američke đake koji ne pričaju srpski, rekla je Maldonado.
Dolazak u Srbiju i polazak u školu nezaboravni je događaj i za svu decu porodice Maldonado.
Debora Maldonado (15), učenica drugog razreda gimnazije “9. maj“ priseća se da su doputovali u Niš u četvrtak, a već u ponedeljak su morali da krenu u školu.
– U školi u Nišu je sve mnogo drugačije nego u Americi, između ostalog tamo se nose uniforme a ovde ne. U početku smo koristili gugl prevodioca da bi se sporazumevali. Učimo jezik, ali je jako težak, naročito izgovor, rekla je Debora.
Ona je kazala da su ih deca u školi “Dositej Obradović“ i gimnaziji “9. maj“ lepo prihvatila, a uopšte ljudi u Nišu su ljubazni i prijateljski naklonjeni prema njima.
– U Americi nije ništa neuobičajeno kada imate više dece, mi volimo da kažemo da smo jedan veliki bend. Porodicama sa više dece je lakše da žive u Americi. Mogu da kupe velike porcije hrane i da imaju za nekoliko dana, ovde svakog dana idu u nabavku, rekla je Debora.
Majkoi Maldonado (41) dodao je da im je na početku dolazak u Srbiju bio izazov i sticanje novog iskustva, a sada im je mnogo lepo, upoznali su grad i komšije.
– U Srbiji je sve blizu, a u Americi je sve veliko i daleko. Niš nam se mnogo sviđa jer ima dugu istoriju. Porodice ovde decenijama žive u istom mestu, u Americi se ljudi stalno sele. Život je mnogo jednostavniji u Srbiji. Tamo se mnogo više para troši na nepotrebne stvari, ovde ljudi kupuju samo ono što im je neophodno, kazao je Maldonado.
Svi članovi porodice Maldonado sa oduševljenjem govore o srpskim specijalitetima – bureku, pljeskavici i ćevapima, a kažu i da su krenuli da sami prave ajvar.
– Hrana je ovde mnogo zdrava i vidite šta jedete. Naučili smo da spremamo i ajvar. Slično jelo postoji i u Peruu, spremala ga je moja baka, tako da volim da kombinujem ta dva jela i pravim svoj ajvar, rekao je Majkoji Maldonado.
Porodica Maldonado za sada ne planira povratak u Ameriku, mada bi deca volela da po završetku školovanja u Nišu upišu neki od koledža u domovini.
Odluku o preseljenju prepuštaju roditeljima, a Milagros i Majkoji su kazali da njihov ostanak u Nišu zavisi i od srpske vize za koju moraju da konkurišu i dobijaju svake godine.
Dijaspora.news/(Kurir.rs/Niške Vesti)
You must be logged in to post a comment Login
Leave a Reply
Morate biti prijavljeni da biste objavili komentar.