Navikli smo da slušamo priče o tome kako su naši ljudi povoljno kupili razne proizvode u Mađarskoj ili Bugarskoj, ali i kod ostalih suseda. Iznenadiće vas da isti ti Mađari, Rumuni i Bugari dolaze kod nas zbog iste stvari. Pa ko je onda ovde “lud”, ili ko je u pravu?
MAĐARSKA
Srbi u Mađarskoj po tehniku i hranu, a Mađari u Srbiji po garderobu i slatkiše
Svaki drugi kupac na subotičkom buvljaku je iz Mađarske, ali ovu pijacu u poslednje vreme posećuje i sve više ljudi iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine. U četiri natkrivene hale, sa ponudom većom od 50.000 artikala na više od 1.700 tezgi vikendom je na subotičkom buvljaku kao u košnici sa najmanje 10.000 kupaca.
“Mađari kupuju med po ceni od 250 dinara, čokolade proizvedene u Srbiji, vegetu i crvenu papriku, čokolade sa rižom i čokoladne bananice u paketu od 32 komada po ceni od 120 ili 140 dinara. Najviše kupuju garderobu, “markirane” trenerke, dukseve i drugi tekstil”, kaže jedan prodavac na buvljaku.
Organizovane ture autobusom kao Srbi nekada
Za komad odeće, recimo, donji ili gornji deo trenerke, plaćaju od 1.000 do 1.300 dinara. Kupuju i donji veš, čak i povrće. Prodavci kažu da vikendom Mađari dolaze i organizovano autobusima, a osim za lične potrebe garderobom sa ove pijace snabdevaju i svoje butike.
Nije redak slučaj da upravo kupac iz Mađarske kupi robu na buvljaku koja je stigla iz njegove domovine, jer je kod nas cena niža ili ista zbog pogodnosti povratka poreza na kupovinu, takozvane “Afe”. A upravo je to glavni razlog zbog čega i naši građani odlaze u šoping u Mađarsku.
“Mesečno jednom sa prijateljima odlazimo u Segedin i u marketima se snabdevamo hranom. Nisu svi proizvodi jeftiniji, ali je izbor mnogo veći, a za kupovinu namirnica, veću od 180 evra, vraća nam se 18 odsto “Afe” ili PDV-a. Na tehniku je povrat novca čak 27 odsto i pouzdano znam da ljudi iz cele Srbije čak i telefonom naruče televizor u Mađarskoj od „Extreme Digital“ i oni po dogovoru uređaj isporuče u svojoj radnji u gradu koji je nama najbliži. Računica je prosta, ako je kod nas televizor 600 evra, isti i bolji u Mađarskoj je 500 evra i još vam vrate 135 evra. Čuo sam da je isplativo kupovati kod njih i bebi opremu”, kaže Marko Ž. iz Subotice.
BOSNA I HERCEGOVINA
Tamo jefitnije gume i benzin, a u Srbiju se ide po meso i ribu
Od Užica do graničnog prelaza Uvac, preko Priboja, i nazad je oko 200 kilometara, a Užičani, opet imaju dobru računicu da pređu taj put ako žele da kupe automobilske gume. Uvac je granica između Priboja i Rudog na međi Srbije i Bosne i Hercegovine, a nedaleko od rampe, sa bosanskohercegovačke strane, nalazi se par prodavnica pneumatika.
Cena jedne gume zavisno od promera, ovde je od 10 do 30 evra jeftinija nego u Srbiji. Pod uslovom da Užičanin na Uvac krene automobilom koji troši osam litara na sto kilometara, i za gorivo točeno u Srbiji po prosečnoj ceni od 145 dinara u dva smera potroši 2.320, odosno oko 20 evra, na kupovini četiri gume može da uštedi i do 100 evra. Računica je još unosnija ako se sa Uvca vrati dobro natankovan banzinom koji je tamo jeftiniji i do 20 feninga.
Od pazara na Uvcu mnogo više mogu da ućare Pribojci kojima je Uvac na dva, tri kilometra od grada, a nešto manje od njih i Prijepoljci i Novovarošani kojima do Uvca i nazad treba 50 odnosno 60 kilometara.
U BiH i po PVC stolariju
Pored guma i goriva, treći razlog prelaska preko Uvca je PVC stolarija, za 10 do 20 odsto jeftinija nego u Srbiji. Jeftinije automobilske gume su i primarni razlog zbog kojih Bajinobaštani prelaze u par kilometara udaljene Skelane.
– Kupio sam tamo nedavno četiri gume koje su me koštale 8.000 dinara. Za te pare u Srbiji ne bih mogao da kupim ni dve. Natočio sam i 40 litara goriva i na tome uštedeo 800 dinara jer je benzin kod njih jeftiniji 20-25 dinara – priča jedan Bajinobaštanin.
Povraćaj PDV
“Caka” isplativosti trgovine u BiH leži u činjenici da se na izlasku iz ove zemlje vrši povraćaj PDV-a koji je u Bosni 17 odsto, a opet Srbija ne naplaćuje carinu za robu ispod 100 evra. I građani Loznice, Banje Koviljače i Malog Zvornika uglavnom prelaze preko Drine u BiH takođe zbog jeftinijih pneumatika, goriva, ali i akumulatora za automobile.
“Ne pamtim kada sam u Srbiji sipao gas jer je u Zvorniku jeftiniji za oko 30 dinara, a do tamo mi treba samo da pređem most preko reke”, kaže meštanin Malog Zvonika.
Od nameštaja i garderobe do mesa za sušenje
Skelani su malo mesta u BiH sa svega nekoliko prodavnica, pa Skelanci dolaze u Bajinu Baštu po belu tehniku, nameštaj i garderobu. Građani BiH u srpsko Podrinje dolaze po sirovo meso koje koriste za sušenje, i ribu naročito pred Nikoljdan.
HRVATSKA
Hrvatima u Srbiji jeftinija hrana njihove proizvodnje
Naše komšije iz Hrvatske najčešće dolaze u pogranična mesta u Bačkoj gde pazare piće i hranu, a mi im se revanširamo odlaskom u Slavoniju u kupovinu električnih uređaja. Vojvođansko naselje Bogojevo uz hrvatsku granicu poslednjih godina doživelo je pravi preporod “mravljeg šverca”, a njihove male prodavnice pretvorile su se u velike šoping centre.
U jednom takvom od skoro 2.000 kvadrata gužve su od jutra do mraka, dok automobilske tablice na parkingu većinom imaju šahovnicu.
“Dolazimo iz Osijeka obično porodično, dva do tri puta mesečno u Bogojevo u nabavku. Ovde je kilogram začina (poznati takozvai žuti dodatak jelima popularnog hrvatskog brenda) 400 dinara, a kod nas preračunato, skoro 800, iako se proizvodi u Hrvatskoj. Ljudi kupuju većinom hranu, mesne prerađevine, kao i sokove i alkoholna pića”, kaže nam Sven Marić kog smo zatekli sa punim plastičnim kesama u Bogojevu.
U Srbiju po cigarete, alkohol i sokove
Tu kilogram svinjskog mesa dođe oko 400 dinara, a u Hrvatskoj je skoro duplo skuplje, kao i sokovi i alkoholna pića. Litar soka u Srbiji je oko 100 dinara, preračunato na našu valutu u Hrvatskoj je minimalno 150. Pri kupovini cigareta primeti se najveća razlika, paklica u proseku kod nas košta 250 dinara, a u Hrvatskoj je oko 400 dinara.
Idu i kod stomatologa i optičara
Sličnu navalu šoping turista iz Hrvatske imaju i druga pogranična mesta – Bačka Palanka, Šid i Odžaci, a komšije dolaze čak da popravljaju zube, te na preglede kod optičara koji su ovde i tri puta jeftiniji.
U poslednje vreme dosta ljudi dolazi da pazari zlato, naročito burme koje kod nas koštaju od 10.000 pa nadalje, a u Hrvatskoj ispod 20.000 dinara ne mogu da se nađu.
Jeftinija elektronika i naravno povraćaj PDV-a
Sa druge strane mi u Slavoniji najčešće pazarimo elektroniku, pre svega računare i televizore.
“Cene elektronike su jeftinije u Hrvatskoj za 10 do 20 odsto, još kad vam odbiju 25 odsto PDV-a isplati se da odete do Iloka ili Vukovara u šoping. Tamo sam pazario dobar laptop za 150 evra i smart TV za 200 evra”, kaže Momir Antić iz Novog Sada.
RUMUNIJA
Biciklom u Srbiju po hleb i mleko
Otkako je u Nakovu kod Kikinde, pre tri godine otvoren granični prelaz između Srbije i Rumunije, sve veći broj građana te zemlje dolazi u prodavnice u Nakovu da pazare robu široke potrošnje. Budući da su Nakovo i susedno rumunsko selo Lunga udaljeni svega nekoliko kilometara, ima Rumuna koji skoro svakodnevno u Nakovo dolaze radi kupovine osnovnih životnih namirnica, hleba, mleka, ulja i ostale hrane.
“Rumuni kod nas najviše pazare prehrambene artikle, zatim cigarete i alkohol, i to sve vrste rakije i piva. Kupuju i začin, ulje, brašno, sredstva za higijenu, kao i sve drugo za svakodnevne kućne potrebe jedne porodice, jer im je sve jeftinije. Ima i onih koji dolaze po hleb i mleko, a granicu prelaze biciklom”, kaže Velimir Jarić, vlasnik prodavnice mešovite robe u Nakovu.
Rumuni dolaze i u Kikindu radi kupovine, ali najčešće, vikendom, jer radnim danima oni koji su zaposleni ne mogu da stignu pošto prelaz kod Nakova radi samo do 19 sati. Vikendom, ipak, nije primetan veliki broj kupaca iz Rumunije u kikindskim prodavnicama.
Sa druge strane, Kikinđani ne odlaze u Rumuniju radi velike kupovine. Uglavnom odlaze na jednodnevni izlet u Temišvar da obiđu taj grad, pa posetu iskoriste i za šoping u velikom tržnom centru. Međutim, takvih centara ima i u Novom Sadu, tako da Temišvar nije meka za tu vrstu kupovine.
BUGARSKA
Bugari dolaze u Pirot i zbog večernjeg provoda
Stanovnici našeg istočnog suseda Bugarske subotom i nedeljom masovno dolaze u Pirot u šoping, ali i u provod u pirotskim kafanama i hotelima.U Pirotu bugarski državljani najviše kupuju meso i mesne prerađevine, roštilj, sir, kačkavalj, ceđeno mleko sa paprikom, kore za pitu, čak i voće i povrće na zelenoj pijaci.
Kupuju i kažu da takve kvalitetne proizvode i domaće meso nema kod njih. Piroćanci u susednoj Bugarskoj najviše pazare garderobu, obuću i belu tehniku, ali i nameštaj u sofijskoj “Ikei” koji su znatno jeftiniji nego kod nas.
Piroćanka Milena Jovanović često putuje u susednu Bugarsku u šoping i u velikim trgovačkim centrima pazari uglavnom garderobu za sebe i porodicu.
“Garderoba u Bugarskoj, posebno na pijaci “Ilinci” jeftinija je i za viš od 50 posto. Zimska jakna kod nas košta 220 evra, a u Bugarskoj može da se kupi za 100”, kaže ona.
“Kupila sam sebi i deci obuću u jednom šoping molu koja je jeftinija od 30 -50 posto nego kod nas. Isplati se putovati od Pirota do Sofije i preći 70 kilometara i kupiti jeftiniju obuću ili odeću. Čujem da mnogi u Sofiju odlaze i na lečenje”, kaže Piroćanka Snežana Petrovic.
Prodavačica u jednoj od prodavnica mlečnih proizvoda pored zelene pijace u Pirotu Danijela Petković kaže da Rumuni kod njih kupuju sir, kačkavalj, maslo, vurdu, jogurt, kore za pitu…
“Ne pitaju za cenu. Vikendom dnevno prođe oko 300 bugarskih državljana. Kupuju ne samo za sebe već i za prijatelje. Zadovoljni su kvalitetom proizvoda koje ne mogu da kupe u Bugarskoj”, kaže Petkovićeva.
To potvrđuje Rosica Vasileva iz Sofije: “Obavezno kupim sir, kačkavalj, kore za pitu, gotove pite.Ovako kvalitetnih proizvoda nema kod nas”.
“Vikendom najviše gostiju imamo iz susedne Bugarske. Dolaze jer im se dopada naš roštilj koji obavezno ponesu kući. Dnevno ugostimo i pedesetak gostiju iz Bugarske”, priča nam vlasnik poznate pirotske krčme Boban Tančić koja se nalazi u kompleksu Muzeja Ponišavlja.
Srpska roba bolja, ali je bugarska jeftinija
Omiljena šoping odredišta žitelja naših siromašnih i nerazvijenih opštine su bugarski gradovi Sofija, Ćustendil i Blagojevgrad. Ivan Nikolov kaže da Bosilegašani bezmalo svakog dana odlaze u Bugarsku da bi kupovali garderobu, suhomesnate proizvode i drugu robu, koja je manje kvaltetna od srpske, ali jeftinija. Neki idu i po automobile. U trgovinu Bosilegrađani odlaze zbog većeg izbora robe. Pojedini proizvodi su za 10 do 20 odsto jeftiniji od srpskih.
Pomama za korama za gibanicu
Prema rečima Mitka Korzanova, Bugari u Bosilegradu najviše kupuju kore za gibanicu i pite, prerađevine od mesa i popularan univerzalni začin za jela.
Državljani Bugarski najviše organizuju šoping ture u Pirotu, Nišu i Dimitrovgradu gde uglavnom pazare prašak za pranje veša i druga sredstva za higijenu,ali i kačkavalj, sir, salame, kobasice i druge mesne prerađevine, koje su nešto jeftinije od bugarskih. Bugari u Bosilegad najviše dolaze petkom na gradsku pijacu, gde kupuju kvaltetan sir i druge mlečne proizovde.
MAKEDONIJA
Na ulicama i u dućanima u Vranju u dane vikenda sve se više čuje makedonski jezik, jer u kupovinu dođe peko 200 džavljana iz susedne zemlje. Makedoci u Vranju najviše pazare suhomesnateprozvode, sir, kajmak, garderobu, obuću zbog čega vranjski trgovci u brojnim buticima zadovoljno trljaju ruke, jer svaki kupac u proseku ostavi u proseku najmanje 5.000 dinara.
Rtko Debarlijev svake subote sa suprugom Violetom od Skoplja o Vaja prevaljuje 90 kilometara da bi napuio gepek “opela” kvalitetnijom i za 20 do 30 osto jevtinijom srpskom robom. Najviše kupaca Je Iz Kumanova, u kojem živi zata broj Srba. Najviše pazare donji veš, dukserice, farmerke, majice, posteljinu, a omljeno odredište su im i dve gradske pijace.
U Makedoniju odlaze i kupci sa juga Srbije.Uglavnom kupuju suhomesnate proizvode, sir fetu, kafu, cigarete i garderobu.Do pre nekoliko godina mogo više Vranjanaca, Bujanovčana i Preševljana odlazilo je da trguje u Makedoniji. Obavezi kupci uglavom su vlasnici vranjskih butika.
CRNA GORA
Ponude i cene su uglavnom iste sa obe strane granice, izuzev benzina koji je desetak centi jeftiniji u Crnoj Gori. Ali niko ni iz pravca Srbije ka Crnoj Gori ni obrnuto ne ide da bi kupovao.
(Blic/B. Vučković, V. Lojanica, S. Pajić, A. Latas, R. Šegrt, Z. Panić, V. Pešić/Foto: Reuters)
Recommended for you
You must be logged in to post a comment Login
Leave a Reply
Morate biti prijavljeni da biste objavili komentar.
Ova web stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.