Procene su da oko 400 miliona stanovnika hoće ili ima nameru da savlada engleski jezik, za šta im je potrebno minimum 100.000 stranih predavača. Svi oni rade za plate koje mogu da se kreću od 700 do 2.500 evra
Kina, kao jedna od najvećih ekonomija na svetu, ima konstanu potrebu za razvojem tržišta nastave engleskog jezika, što zbog prisustva stranih kompanija i manufaktura, što zbog želje Kineza za praćenjem globalnog trenda učenja drugog jezika.
Procene su da oko 400 miliona stanovnika hoće ili ima nameru da savlada engleski jezik, za šta im je potrebno minimum 100.000 stranih predavača. Svi oni rade za plate koje u zavisnosti od njihovog znanja i iskustva mogu da se kreću od 700 evra do 2.500 evra.
Tu na scenu, pored nativnih govornika, Britanaca, Australijanaca, Iraca i ostalih naroda engleskog govornog područja, svoju šansu godinama unazad nalaze i ljudi sa naših prostora.
Oni po pravilu rade sa stečenim fakultetskim diplomama, ali i sa TEFL (Teaching English as a Foreign Language), TESOL ( Teaching English to Speakers of Other Languages) ili CELTA (Certificate in Teaching English to Speakers of Other Languages) diplomama – kojima je zajedničko to što se odnose na one kojima engleski nije maternji jezik.
Zoran J. (32) iz Beograda, profesor je engleskog jezika sa diplomom Filološkog fakulteta, koji se na godinu dana preselio u Aziju kako bi u Pekingu našao zaposlenje.
– Zahvaljujući kontaktima u tom gradu, povezao sam se sa poslodavcem koji mi je sredio radnu vizu, ugovor na godinu dana, zdravstveno osiguranje, smeštaj i troškove boravka. Tržište je stvarno ogromno i posao predavača se može naći u različitim državnim i privatnim institucijama: u vrtićima, osnovnim i srednjim školama, fakultetima, u kućama…
– Posao se može tražiti na više načina, preko agenata za poslove u školama, oglasa na internetu ili putem preporuka – objasnio je on i dodao da je sve lakše kad se jednom nađe poslodavac, a da za taj izazov treba imati i strpljenja – oko šest meseci u najgorem slučaju.
Od dolaska u zemlju tada buduće nastavnike deli samo Skype intervju i obavezan medicinski pregled.
Prvi ugovor je uglavnom najgori, ali sve zavisi od nivoa znanja i sertifikata koje imate, radnih obaveza, mesta na kom se nalazi radno mesto, ali i sreće. Po pravilu su veće plate u većim gradovima, dok primanja opadaju kako se približavate manjim mestima u udaljenim provincijama.
– Moja početna plata je bila oko 1.000 evra, ali sam imao plaćen stan. Takođe, drugi, obnovljen ugovor sa školom može da utiče na rast plate od 50 odsto. Cene rentiranja stana u centru grada su oko 800 evra, dok na periferiji mogu da se nađu i za duplo manje para, a računajte da vam izdaci za hranu iznose od 200 do 250 evra, tako da ima prostora da se nešto novca i uštedi – zaključuje Zoran i naglašava da se naši ljudi izuzetno brzo snađu, povežu, udome i naviknu na kulturološke razlike.
Beogradski profesor otkriva kako funkcioniše nastava i kakvi su Kinezi kao učenici.
– Kult obrazovanja je, da tako kažem, izuzetno važan. Insistira se na obrazovanju i roditelji žele da im deca upišu što bolji fakultet, dok istovremeno država želi da ima što bolji nastavni kadar. Zbog brojnosti im je jako bitno da budu dobri učenici, jer će im to kasnije osigurati bolji posao i kvalifikacije. Zato ne čudi što đaci dosta rade posle škole, te samostalne vannastavne aktivnosti su nešto na čemu se insistira.
– Takođe, primetno je da deca tamo uče kroz igru, tehnologija je toliko uznapredovala da učenici postaju deo igrice, jer postoje pametne table sa senzorima i kamerama. Prioriteti su komunikacija i interakcija, a na raspolaganju imamo i pomoćnike iz Kine koji nam pomažu u nepredvidivim situacijama, kao što su povrede, nepogode i slično – objasnio je on za Telegraf.
(Dijaspora.news/telegraf.rs)
You must be logged in to post a comment Login
Leave a Reply
Morate biti prijavljeni da biste objavili komentar.