SRBI KOJI SU DOBILI PULICEROVU NAGRADU: Ovo su naši zemljaci koji su zadivili Ameriku

Šest Srba u svom posedu ima Oskara, a prestižnu Pulicerovu nagradu koja se dodeljuje za najveće doprinose u novinarstvu, književnosti i komponovanju dobila su čak trojica!

Pulicerova nagrada je američka nagrada koja se dodeljuje za najveće doprinose u novinarstvu, književnosti i komponovanju muzike. Dodeljuje se od 1917. godine, a osnovao ju je Džozef Pulicer, mađarsko-američki novinar i izdavač, koji je nakon smrti 1911. sav svoj imetak zaveštao Univerzitetu Kolumbija.  Tokom 99 godina duge tradicije među dobitnicima našla su se i trojica Srba, s tim što je jedan od njih Pulicera dobio čak tri puta!

Mihailo Pupin

Najpoznatiji dobitnik Pulicerove nagrade među Srbima bio je veliki naučnik i pronalazač Mihajlo Pupin. Ovaj veliki naučnik iz banatskog sela Idvor bio je profesor na Univerzitetu Kolumbija, nosilac jugoslovenskog odlikovanja Beli orao Prvog reda i počasni konzul Srbije u SAD. Mihajlo Pupin je tokom svog naučnog i eksperimetalnog rada dao značajne zaključke važne za polja višestruke telegrafije, bežične telegrafije i telefonije, potom rentgenologije, a ima i velikih zasluga za razvoj elektrotehnike. Takođe je zaslužan i za pronalazak Pupinovih kalemova.

Bio je član Američke akademije nauka, Srpske kraljevske akademije i počasni doktor 18 univerziteta. Dobitnik je mnogih naučnih nagrada i medalja, a između ostalog i Pulicerove nagrade koja mu je dodeljena 1924. godine za autobiografsko delo “Od pašnjaka do naučenjaka“.

Preminuo je 12. marta 1935. u Njujorku i sahranjen je na groblju Vudlaun u Bronksu.

Volter Bogdanić

Kada pišu o ovom čoveku, srpski mediji ga uglavnom nazivaju “prvim perom Amerike”. I zaista, reč je o novinaru koji se Pulicerovom nagradom okitio čak tri puta – 1988, 2005, 2008. godine. Volter potiče iz stare srpske kolonije u Čikagu. Novinarstvo i politiku je studirao na Univerzitetu Viskonsin, a kao profesionalni novinar počeo je da radi 1973. Prvog Pulicera dobio je 1988. godine kao reporter „Vol strit žurnala” za istraživanje o ilegalnim medicinskim laboratorijama u Americi, na osnovu kojih je napisao knjigu „Velika bela laž”.

Drugog Pulicera osvojio je za istraživanje nesrećnih slučajeva u američkoj železnici, pod nazivom „Smrt pod vagonima”, a trećeg za istraživački tekst o otrovnim kineskim proizvodima na američkom tržištu. Trenutno je zamenik urednika istraživačke rubrike “Njujork Tajmsa” i predavač u školi novinarstva na Kolumbija univerzitetu. Na ovim prostorima ostaće upamćen po rečima da mu je “srpsko poreklo važnije od svih nagrada u životu”.

Dušan Čarls Simić

Iz rodnog Beograda, Simić je sa porodicom otišao u Ameriku 1954. kada mu je bilo 16 godina. Odrastao je u Čikagu, a diplomirao na Njujorškom Univerzitetu. Pesme je počeo da piše još u srednjoj školi, a u tom svetu je bio zapažen početkom ‘70-ih. Danas je reč o jednom od najautentičnijih avangardnih pesnika koji je Pulicerovu nagradu dobio 1990. za zbirku “The World Doesn't End”.  Član Američke akademije za umetnost i književnost postao je 1995. godine.

Čarls Simić je dugo godina profesor na Univerzitetu u Nju Hempširu gde predaje američku književnost i kreativno pisanje. Kao prevodilac Čarls Simić je veoma značajan za Srbiju, jer je prevodivši Vaska Popu, Ivana Lalića, Milorada Pavića, Radmilu Lazić, Novicu Tadića tako doprineo popularizaciji srpske književnosti u SAD.

(Dijaspora.news/Dnevno.rs)