SOFIJA JE OTIŠLA U AMERIKU DA RADI, A ZAVRŠILA JE U KANDŽAMA TRGOVCA BELIM ROBLJEM: Njena priča je šokirala svet!

Pomislila sa da nešto nije u redu, a onda mi je prošlo kroz glavu da na taj način funkcioniše lanac hotela u kom sam trebala da radim. Nakon što je platio jednom vozaču, promenili smo vozilo… i tako nekoliko puta. Kada smo četvrti put sele u vozilo, u njima je bio vozač sa pištoljem koji nas je odvezao do Bruklina, gde nas je pozdravila madam bordela i poželela nam dobrodošlicu. Tek tada sam shvatila da sam upala u zamku!

Ni ja, ni devojke nismo mogle da mrdnemo. Dve je bilo obezbeđeno! Oko nas su se nalazili ogromni muškarci koji bi sprečili bilo koju devojku da pobegne ili napravi neki incident. U jednom trenutku su se otvorila vrata i videla sam devojčicu od 14 godina, kako leži i vrišti dok je grupa ljudi siluje je, smenjivajući se – jedan po jedan. Samo što smo došle u tu ogromnu kuću, posle nekoliko sati bila sam prinuđena na seks. Malo je reći da sam bila šokirana, prestravljena i da sam morala da uradim to što traže inače ne bih bila živa!

Sledećeg dana se pojavio se Patrik i izvinio zbog svega što nam se desilo i rekao da je došlo do greške. Dan nakon dolaska smo se fotografisale, mi nove devojke, “radnice” bordela. Nakon toga smo otišle po uniforme i pravac u hotel u Njujorku. Patrik je kako će sve biti u redu i kako se to neće ponoviti. Verovala sam mu i on je bio pravi anđeo u odnosu na ono što sam upravo doživela.

Međutim, kada smo krenule po uniforme, odveli su nas u seksi šop. Želela sam da pobegnem ali bila sam jako uplašena, a onda sam videla kako nas naš muškarac koji nas je pratio sve vreme gleda sa sakivenim pištoljem ispod jakne. Njegov pogled me je zaledio i znala sam da ne smem ništa da uradim.

Nekoliko meseci kasnije odveli su nas na mesto gde su se nalazili trgovci. Prilikom vožnje su nam stavljali povez na oči kako ne bi videle gde nas vode. Dolazili su trgovci iz Dubaija, Indonezije, Tajvana, Malezije, Kine i Amerike. Samo trojica su pričala engleski, dok su ostali koristili govor tela i bili su veoma grubi. Ono što me je posebno uplašilo jeste čovek koji je imao policijsku značku i nikada nisam saznala da li je on pravi policajac. Sećam se da su mi rekli da im dugujem 50.000 dolara i da ću to otplaćivati uslugama koje ću pružati, a svaka mušterija donosi 100 dolara. Tokom nekoliko meseca vodili su me različite bordele, zgrade, hotele i kazina. Gotova dva dana nisam bila na istom mestu, a nisam znala gde sam bila, niti gde idem.

Inače, do tada nisam znala da bordeli liče na obične kuće, a unutrašnjost podseća na diskoteke. Kokain i alkohol su bili svuda po stolovima. Trgovci su me držali na nišanu i terali da uzimam drogu, da pijem viski i pivo. Ceo dan smo sedele gole i čekale mušterije. Ako niko ne bi došao imale smo malo vremena da odspavamo, ali to nikada ne bi bilo u krevetu. Neretko su te “mirne” sate koristili trgovci kako bi nas silovali. Bila sam toliko utrnula, da uprkos tome što sam bila svesna šta mi se dešava, nisam mogla da plačem.

Setila sam se devojčice koju sam videla prvog dana i svega što su trgovci radili, ako bi devojka odbila seks. Pištolj, nož i bejzbol palica su način komunikacije u tom svetu.

Oko ponoći bi me jedan od trgovaca odvezao u kazino. Oblačili su me kao princezu, a moji trgovci su nosili crna odela i uglancane crne cipele i izigravali moje telohranitelje. Nikada nismo ulazili kroz predvorje, nego kroz ulaz za zaposlene i lift za poslugu. Sve vreme bi mi pištolj bio prislonjen na leđima, tako da ništa nisam mogla da učinim. Kada sam prvi put otišla u hotelsku sobu, mislila sam da ću moći da pobegnem, ali trgovac me je čekao u hodniku. Pokazao mi je samo vrata od sledeće sobe u koju je trebalo da uđem i tako 45 minuta po prostoriji iz noći u noć, a trgovac bi uvek bio s druge strane vrata. Pošto sam bila poslušna nikada me nisu tukli trgovci, ali su mušterije često bile nasilne. Bilo je tu raznih ljudi od pripadnika mafije i biznismena, a ja sam bila njihova imovina tih 45 minuta. Morala sam da uradim šta god mi narede ili bi me povredili. Radila sam razne gadsoti, sramota me je da pričam o tome!

Bila sam slaba i psihički i fizički. Trgovci su me hranili samo pirinčem sa malo povrća, a često sam bila pod jakim drogama. Bila sam pod stalnom pretnjom nasiljem. Jedne noći sam bila zaključana u potkrovlju u bordelu. Prostorija je imala prozor koji sam mogla da otvorim, pa sam vezala posteljinu i garderobu koju sam imala i pokušala da napravim uže kako bih pobegla, ali bilo je prekratko. Jednog dana su me odveli u bordel u Bruklinu gde sam bila sa 14-godišnjom devojkom iz Indonezije Miom. Pričale smo sa ženom koja je u tom bordelu bila zadužena za nas.

Bila je jako ljubazna i dala nam je broj tipa, koga treba da pozovemo, ako ikada uspemo da pobegnemo, jer će nam on pomoći. Nedugo nakon toga, otišla sam u kupatilo i videla prozor. Ali on je bio zatvoren. Mia je odvrnula sve slavine, kako bi stvorila buku, a ja sam svom snagom razvaljivala prozor. Uspele smo da iskočimo i odmah smo pozvale broj koji nam je dala žena iz bordela. On nas je nahranio, dao nam odeću i obećao da će nam naći posao.

Posle nekoliko nedelja hteo je da nas odvede u hotel, kako bismo opet radile s mušterijama, ali pošto smo to odbile on je pozvao Patrika. Ispostavilo se da je on bio samo još jedan od umešanih u trgovinu. Kada smo došli do hotela u kome je Patrik trebalo da nas pokupi ja sam upela da pobegnem, a u rukama sam imala samo moju tašnicu i papuče na nogama. Nina nije uspela da se otrgne trgovcu, koji ju je čvrsto držao. Našla sam jednu policijsku stanicu i ispričala policajcu celu svoju priču. Nije mi verovao i rekao mi je da odem. Bila sam očajna! Tražila sam pomoć od policajaca na ulici, koji su mi dali isti odgovor.

Otišla sam u konzulat Indonezije, kako bih zatražila pomoć za dobijanje dokumenata, poput pasoša. Znala sam da imaju i sobu u kojoj ljudi mogu da prespavaju u hitnim slučajevima, ali mi nisu pomogli. Bila sam ljuta i uznemirena, nisam znala šta da radim. Bližila se zima, a ja sam bila na ulici. Spavala sam u njujorškom metrou, u parkovima i na Tajms skveru. Prosila sam i molila za pomoć, ali niko nije čuo moju patnju.

Jednog dana pojavio se prolaznik koji me je odvezao do stanice FBI-ja i tamo su me dva detektiva ispitivala nekoliko sati. Zvali su avio-kompaniju i imigraciono kako bi proverili moju priču. Pitali su me da li sam spremna da krenem. Upitala sam gde, a oni su rekli: “Da pokupite svoje prijatelje”.

Bilo je to poput prave scene iz filma i bila sam  srećna što sam uspela da te nevine ljude spasem, a mnoge zle ljude strpam u zatvor. Kasnije su mi se u SAD-u pridružile ćerka i majka, jer su trgovci počeli da ih traže po Indoneziji, pa to više nije bilo sigurno mesto za njih.

Danas i dalje idem na terapije, često imam noćne more. Moji seksualni odnosi s muškarcima su užasni i nikako ne mogu da se naviknem iako je prošlo nekokoliko godina. Odlučila sam da učinim sve što mogu da pomognem drugim žrtvama trgovine ljudima. Danas sam aktivni član organizacije, koja povezuje sve žrtve sa budućim poslodavcima. Želim da pomognem svima koji su se našli u ovakvoj ili sličnoj situaciji.”

(dijaspora.news/Kurir.rs, Foto: Profimedia)