Manitoba je mesto u Boliviji u kojoj živi oko 1.800 ljudi u koloniji koja beži od modernog života. Osnovno sredstvo prevoza su manje kočije jer je u koloniji zabranjeno voziti automobil ili motor, zbog čega bi ministri i biskupi prekršioca ovog pravila mogli da kazne progonom iz zajednice. Na prvi pogled, reč je o jednoj mirnoj i misterioznoj zajednici, ali se to promenilo 2009. godine.
Te godine je u ovoj maloj hrišćanskoj koloniji Menonita grupa muškaraca optužena za napad na 151 ženu i devojčicu.
“Kod nas o toj zajednici važi mišljenje da se ljudi dižu u šest i rade do 21 sat, da su pobožni, ne plešu i ne konzumiraju alkohol. Kada sam primio taj poziv nisam mogao da verujem”, priseća se Fredi Perez, istražitelj koji je radio na tom slučaju.
Mislili su da ih opseda đavo
No, nešto nije bilo u redu, osećali su to mnogi koji su živeli u Manitobi.
“Noću bi čuli pse kako laju, ali kad bi izašli napolje, nismo mogli da vidimo ništa”, rekao je muškaraca nazvan Abraham, koji je 2009. godine imao ćerke, tinejdžerke.
“Ujutro ne bismo mogli da se probudimo, jer smo bili drogirani, nismo mogli da se pomerimo. Nismo znali šta se dogodilo, ali znali smo da se nešto dogodilo. I dogodilo se to više puta”, priseća se.
Dok su roditelji bili drogirani, njegove ćerke napali su muškarci koji su provalili u njihove kuće. Devojke su zbog sramote i straha ćutale. I niko nije znao šta se događa, piše BBC.
“Zbog svojih verskih uverenja misli su da se u koloniju uvuklo neko zlo, ujutro bi se budile sa glavoboljom i sa spermom po telu. Bez donjeg veša. O tome nisu pričale ni sa kim, iz straha da bi im rekli da se u njihovu kuću uvukao đavo”, rekao je Perez.
Neke žene su ipak progovorile, i ubrzo ih je bilo sve više i više. U Boliviji ovakvih kolonija ima 90 i zasnivaju se na poljoprivredi, a većinom su samoodržive i poput su države u malom. Menoniti svoje korene vuku do 16. veka i Holandije i Nemačke.
Oni su pacifisti, veruju u jednostavan život. U Boliviju su stigli u potrazi za religioznom slobodom, zemljom i izolacijom, preko Rusije, Kanade i Meksika. Na put bi se odvažili u trenucima kada su pomislili da im je ugrožena autonomija.
Uz brojne prijave o seksualnim napadima i silovanjima među tako malom populacijom, stanovnici Manitobe suočili su se sa stopom kriminala toliko šokantnom da se ne može ignorisati. Ti su događaji preuzeli celu koloniju. Jedne noći pre čitave decenije, mladi muškarac je uhvaćen u nečijoj kući.
Zarobili su ga lokalni muškarci i zatim optužili i druge. Menoniti, svi iz Manitobe osim jednog. Abraham kaže kako su, pre nego su ih predali policiji, muškarci zločine priznali i ispričali detalje tih stravičnih događaja.
Silovano je oko 200 osoba
“Rekli su mi da su provalili u moju kuću i radili šta god su hteli. Četvorica njih”, rekao je. Ubrzo su i devojke priznale svojim roditeljima i tako potvrdile ono što su rekli muškarci.
“Moje se ćerke sećaju da se nešto dogodilo, ali nisu znale šta. I rekle su nam za bolove u vagini i nogama”, kaže Abraham.
U sudskim dokumentima priče slične njihovima ispričale su i druge žrtve. Žene i devojčice silovali su različiti muškarci, jednu za drugom. Nekada bi pronašle krvavu krpu koja nije bila njihova, neke su pokušavale da vrište, ali nisu mogle.
Pravo je pitanje šta se tu dogodilo?
Supstanca koju su identifikovali i koju su navodno koristili napadači dolazi od jedne tropske biljke, dobro poznate u Latinskoj Americi, a Menoniti farmeri koriste je kako bi dali biku anesteziju pre kastracije. U koloniji su je muškarci koristili po sobi, kroz prozor, pre nego bi ušli. Učinak je dramatičan, posebno na pamćenje.
Neko će znati da se nešto ružno dogodilo, ali neće moći da se seti toga.
Margaret sada sedi ispred prozora, na kojem danas stoje šipke. Govori jednom vrstom nemačkog jezika, dijalektom starom stotinu godina. Većina žena u koloniji ne govori španski, retko napuštaju farmu i nemaju gotovo nikakvog kontakta sa Bolivijcima.
“Ne mogu vam reći koliko je to bilo strašno. Rekli su mi da se to u mojoj kući dogodilo više od jednom. Sa pet žena. Jednom sam videla neke muškarce u mraku, uperila svetiljku u njih, ali ih nisam prepoznala”, priseća se.
Dok je biskup odbijao psihološku pomoć za žene jer je mislio da im ne treba ako nisu bile svesne, tužioci su pripremali svedoke. Retko je koja žena htela da svedoči, jer su stidljive i ne žele kontakt sa spoljnim svetom. No 2011. godine prevazišle su te strahove i počelo je suđenje.
“Imale su snage da se suoče se sa svojim silovateljima i da ih optuže licem u lice. To me je impresioniralo”, rekla je jedna od sudija Gladis Alba. Žrtava je bilo i više, smatra, a među njima i muškaraca.
“Može ih biti više od 200. No neke se i dalje skrivaju, nisu otišle na ispitivanje, jer je ženama Menonita teško da se udaju ako su imale seksualne odnose.
Zato su mnogi roditelji ćutali, i govorili: “To se nije dogodilo u našoj kući”, kaže Perez.
Na suđenju je trebalo da bude devetoro muškaraca, ali je jedan pobegao ubrzo nakon hapšenja. Sedam njih je u avgustu te godine, osuđeno na po 25 godina zatvora zbog silovanja. Jedan je dobio 12 godina zbog nabavke droge sa kojom su uspavljivali žrtve. Osuđena su još dvojica. Svi su smešteni u zatvor Palmasolu, na kraju Santa Kruza.
Iza tih betonskih zidina zatvoreno je 7.000 muškaraca. Dozvoljene su im bračne posete, a najmanje dvojica su osnovali porodicu dok su izdržavali kaznu. Manitoba muškarci i dalje negiraju da su silovatelji.
Mnogi podržavaju silovatelje – Zašto bi devojke lagale?
“Samo zato što su im roditelji rekli da moraju da nas optuže. Čak su ih vodili u školu i učili španski kako bi mogle da nas optuže na sudu. Mislim da su nas optužili jer smo bili siromašni, nismo mogli da se branimo. Kad su me uhvatili rekao sam im da sam nevin, i da je to sve laž, ali svejedno su me zatvorili. Bez ikakvog dokaza. Pretili su mi, i gotovo nedelju dana me držali u koloniji pre nego što su me odveli na policiju”, rekao je danas 31-godišnji Franc Dik.
Nije retko da optuženi negira zločin koji mu se stavlja na teret, ali u ovom slučaju, bilo je niz priča koje bi mogle da potvrde njihovu. Neki će tako reći da optuženi nisu bili popularni u Manitobi, i da je kolonija platili sistemu da ih zatvori. Ostali veruju da su oni bili žrtveno jagnje mnogo većeg sistema silovanja, a neki sumnjaju i u upotrebu tog spreja.
“To je njihov pogled. Ipak, napisali su priznanja na svom jeziku, i opisali kuće koje su opljačkali, i koga su silovali. Što se poklapa sa forenzičkim istraživanjima na žrtvama”, naglašava Perez.
Sudija je uverena da su doneli ispravnu odluku. Danas se nije mnogo toga promenilo u koloniji, i dalje veruju da ih težak rad odvodi u raj, i moraju da poštuju stroga pravila. Ako se otkriju mobilni telefoni će se zapaliti, a zbog slušanja muzike osoba može biti pretučena. Ipak, jima su spremni da oproste i da ih prime nazad.
“Naši ministri kažu da moramo oprostiti pa čak iako je neko počinio zločin. Zato su poslali ljude da vide mogu li da im pomognu”, rekao je Bernard Dik.
Lobiranje za njihovu slobodu u koloniju je uvuklo nervozu i tenzije.
“Puno ih ljudi podržava, ako mi žrtve progovorimo, to će ti muškarci čuti i pretiće našim porodicama”, rekla je jedna žrtva. Da to nije dobro rešenje smatra i Abraham, otac silovanih devojki.
“Donedavno su pretili ljudima, i to iz zatvora. I govorili šta će uraditi kada izađu. Vođe kolonije žele da ih oslobode, ali ja kažem ne”, rekao je.
Kritičari tvrde da konzervativne menonitske kolonije često ne razlikuju greh i zločin, tako da se u slučajevima seksualnog zlostavljanja počiniocima oprašta ako kažu da im je žao. Johan Fehr, jedan od Manitobinih ministara, to poriče.
“Silovanje je jedan od najvećih grehova”, kaže on. “I to je zločin – to nije nešto što možemo rešiti unutar kolonije.”
Neki će reći i kako su svedočanstva žena bila lažna, pa da su i sada odrasle žene spremna svedočiti u korist muškaraca. Kazne im se mogu smanjiti uz nove dokaze i novo suđenje, no do sada ništa nije počelo. Muškarci moraju odslužiti najmanje 16 godina i osam meseci, pa bi se i nakon toga moglo videti koliko je snažna njihova moć opraštanja.
Dijaspora-news/Kurir.rs/Express.hr
Recommended for you
You must be logged in to post a comment Login
Leave a Reply
Morate biti prijavljeni da biste objavili komentar.
Ova web stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.