Prema slovenskoj tradiciji, dete je postajalo član zajednice kada bi napunilo sedam godina. Dešavalo se da tada, prilikom obreda uvođenja u svet odraslih, dobije i novo ime koje bi odgovaralo njegovom karakteru, osobinama koje ima ili kvalitetima za koje bi roditelji i pleme videli u njemu.
Čak i ako dete ne bi imalo neke izražene (ili pohvane) osobine, dobijalo bi „slavno“ ime koje bi ga podsećalo na osobine koje nema, ali kojima treba da teži.
Zato su kod Starih Slovena najrasprostranjenija bila tzv. „dvočlana imena“, sastavljena od dve poželjne osobine ili karakteristike. Ovo su neka od tih imena:
Beloslav – Belina, simbol čestitosti, a slav označava Slovena
Višeslav – Da bude više slavan od predaka Gosterad – Gostoljubiv
Darko – Onaj koji daruje
Žiroslav – U slavu hrastu koji je bio sveto drvo kod starih Slovena
Zor – Sila, snaga
Ivša – Slovensko svešteno drvo (odavde izvedena još i imena Ivko, Ivček, Ivo…)
Jaroslav – Koji slavi Boga Jarila
Tvrtko – Tvrd
Perun – staroslovenski Bog groma, vrhovni bog
Ženska slovenska imena:
Borislava – Ratnica
Vitomirka – Miroljubiva gospodarica, moćnica
Gradislava – ona koja gradi slavu
Daliborka – daleka borba
Žarka – žar, ona koja je vatrena
Ljudmila – ona koja je mila ljudima
Mladenka – da uvek bude mladolika
Ozrenka – ona koja je oštrog pogleda
Svetlana – svetla, čiste duše
Čedna – čista, časna.
Dijaspora.news/Dnevno.rs
You must be logged in to post a comment Login
Leave a Reply
Morate biti prijavljeni da biste objavili komentar.