SLOBODANOVA BORBA KAO U RINGU: Životinjski radim da preživim mesec dana na Malti, bio sam spreman da spavam i na plaži! (FOTO)

Share

Tweet

Share

Share

Email

Comments

Sve o odlasku na Maltu, kako rad tamo zaista izgleda i koliko je “lako” naći posao

Retko ko je bio na Malti, a da nije svratio do ostrva Malteškog arhipelaga Gozo i Komino. Slobodanu Bokiju Tanaskoviću (54) rođenom Beograđaninu, ova usputna stanica je poslednja tri meseca i dom. Nedostatak posla i besparica odveli su bokserskog trenera u obećanu ostrvsku državu Maltu, a šta ga je tamo sačekalo nije mogao ni da nasluti. Počev od samog dolaska…

Boki, kako ga svi zovu, imao je dogovor sa klincem iz beogradskog komšiluka da ga sačeka na aerodromu, kao i da kod njega bude smešten prvo vreme.

– Da mi on nije rekao: “Stisni petlju i dođi” ne bih ni otišao. Sleteo sam na Maltu, ali me nije čekao. Srećom, uplatio sam 900 dinara za telefon, za svaki slučaj, da mogu nekoga da okrenem. Komšija se javio uz izvinjenje što nije došao jer je, navodno, imao nekih obaveza. Objasnio mi je kojim prevozom da dođem. Tu sam upoznao našeg momka, rodom iz Ćuprije i njegovu majku na stanici. Čuvši ih kako govore srpski, prišao sam im i pitao ih kako da dođem do gradića Slima – priča Boki.

Ispostavilo se da mladić sa stanice radi kao kuvar u restoranu i da je trenirao Mai Tai što im je bila već druga zajednička tema.

– On i njegova majka su platili dva evra autobusku kartu za mene kada su videli da vadim novčanicu od 50 evra. Tamo svi treba da spreme sitan novac za vožnju, a ja ga tad nisam imao. Kad smo sišli, hteli su čak sa mnom da sačekaju dok ovaj ne dođe po mene. Izgleda da sam taj dan, ipak, imao sreće – priseća se Boki.

Kod komšije je proveo tek nekoliko dana, da bi mu ovaj saopštio da treba da se seli i da mu je našao stan u gradu Budžibi, gde inače ima najviše naših. Iako je znao da sa sobom ima samo 350 pozajmljenih evra koje je poneo iz Beograda, rekao mu je da stan košta toliko.

– Bio sam spreman da spavam na plaži. Kroz glavu mi je prolazilo kako mi je mazao oči pričom da zna prave ljude koji bi me zaposlili da radim kao obezbeđenje, a na kraju ništa od toga nije ispalo. Rekao mi je da je problem što loše govorim engleski i počeo da me šalje po agencijama i da idem od lokala do lokala da pitam za posao.

DOBRA “VILA” IZ BEOGRADA

U tom trenutku se setio momka iz Ćuprije koji mu je pomogao da sastavi CV, ali i prijateljeve ćerke Marijane kod koje je prenoćio i koja mu je ubrzo našla sobu za stanovanje. Krevet u sobi sa još četvoro ljudi je morao unapred da plati 175 evra.

Nije mogao da priušti da sobu deli samo sa jednom osobom jer bi ga to koštalo 200 evra. Ceo stan bi već bio luksuz jer on staje od 400 evra naviše, a prosek je 600 evra.

– Mnogo brže bih ja završio tamo, nego su neki naši ljudi videli na Fejsbuku da sam na Malti, pa su se javili sa kontaktima za pomoć oko posla. Prijateljica iz Beograda me uputila na čoveka preko koga sam našao posao pomoćnog radnika u kuhinji, ali sam morao da čekam dve nedelje. Znaš šta znači čekanje od dve nedelje kada nemaš pare?!

Na Malteškoj info grupi je našao Makedonca koji organizuje pratnju na koncertima. A stigao je i do omanjeg dvorca-restorana gde se Maltežani najradije venčavaju. Radio je, naravno, na “crno”.

– U obezbeđenju sam najviše sreo Makedonaca, Srba i Bugara i dobili smo pet evra na sat. Radio sam i u dvorcu gde se organizuju venčanja. Tamo je sat šest evra, ali nosiš ogromne ovale sa hranom od gosta do gosta 9 sati, a ovali se pune na svakih 20 minuta. Bilo je lepo, ali naporno iskustvo.

Za ta dva dana rada dobio je 130 evra što mu je pomoglo da se skrpi na neko vreme. Svugde gde je video da se traži pomoćno osoblje u kuhinji, poslao je CV. Menadžer jednog restorana u hotelu mu je pomogao.

PUT DO GOZA

Tako je, preko Malte, stigao do hotela u Gozu. Odnosno, kuhinje u kojoj radi od 7 ujutru, pa do 15, 17 sati ili ponoći za 4,05 evra po satu. Spava po četiri, pet sati, prošlog meseca je imao 270 radnih sati i odmara samo ponedeljkom kada drži kondicione treninge i boks nekolicini polaznika.

– Naši ljudi su tamo gladni, rade dosta. Rad ih iscrpljuje kao i Sunce. Većini se ni ne isplati da budu prijavljeni. Sad je nedavno bila inspekcija u hotelu u kom radim. Prvi put kad te uhvate neće ti ništa, ali ako se za 90 dana ne prijaviš, odmah te deportuju.

Kaže da njihovu ličnu kartu može da dobije svako regularno na godinu dana za 400 do 500 evra, zavisno od godina starosti.

Agencija je ta koja ima ugovor sa hotelom, restoranom ili firmom i agencija je zadužena za sakupljanje papira, među kojima treba da bude i pismo preporuke. Stranci masovno rade za agenciju koja plaća sat od 4,25 evra naviše i to je cena kad se odbiju svi troškovi i osiguranje. Ko izdrži 10 godina da radi tamo, može da dobije njihovu penziju.

Srbi najviše rade poslove čišćenja soba, u kuhinji ili obezbeđenje. Problem je što tamo radeći kao obezbeđenje retko ko može da skupi više od 180 sati mesečno. Tamo samo Maltežani rade osam sati. Od naših ko to i nađe, mora da radi dopunski posao, poput pranja čaša.

AKO NE “POJAČAM” TRENINGE, VRAĆAM SE U SRBIJU

Od treninga uspe sebi da plati piće kada ne radi do ponoći. Prija mu, kaže, da prošeta i popije neko, da se opusti…

– Kad bi radio 8 sati i držao treninge bio bih zadovoljan. Pet evra je trening, od čega dva ide teretani, a tri evra je meni. Individualni trening kondicije i boksa naplaćujem 20 evra, ali ću da dignem cenu na 35 jer tamo neki uzimaju i po 50 evra za tih sat vremena.

Cilj mu je da vrati 500 evra koje je pozajmio za put do Malte i da pošalje nešto novca sinu za školovanje. Uzda se u hladnije vreme koje dolazi i zbog kojeg će mnogi umesto na plivanje, krenuti u teretanu na treninge. Održava ga i to što je, čini mu se, uspeo da zainteresuje i druge trenere za svoje treninge.

– Na trening mi je došla žena koja ima karcinom, a inače u taj sportski centar gde treniram, dovodi decu da igraju fudbal. Sad su počeli njihovi treneri da gledaju moje treninge sa velikom pažnjom. Planiram da uradim i nove postere…

Ako mu ne uspe kao treneru, planira da se vrati, jer tamo ga ništa ne zadržava.

– Na Malti je plata 700, 800 evra. Na Gozu je jeftiniji stan, ali je radni sat četiri do četiri i po evra. Može da se uštedi 200, 300 evra, ali samo uz dodatni posao. Vremena za druženje nema, a i Maltezi se ne druže, ne posećuju se. Osim toga, svu hranu uvoze, pa su srpska jela mnogo ukusnija. Mnogo je bolje biti u Srbiji sa svojima.

– Idite ako baš morate, ali gledajte i da kad vas neko pozove tamo, da to budu samo vaši majka ili otac – uz osmeh poručuje Boki.

(Dijaspora.news/telegraf.rs)