Dobrosav Gavrić (41), osuđen na 30 godina zbog ubistva Željka Ražnatovića Arkana, u svom zahtevu za azil, koji je podneo vlastima Južnoafričke Republike, tvrdi da nije ubica i navodi da je jedini koji je imao motiv i moć za to ubistvo bio tadašnji predsednik – Slobodan Milošević!
On navodi da se Milošević plašio Arkana kao nezgodnog svedoka protiv njega u Hagu, te da se verovalo da je on i naručio atentat.
– Jedina osoba koja je imala moć i motiv da ubije čoveka poput Arkana bio je predsednik Slobodan Milošević. On je bio poznat po tome što je bio spreman i sposoban da ubija protivnike. Do 2000. godine snage NATO su tražile Miloševića i istraživani su zločini počinjeni tokom njegovog mandata. Tada se očekivalo da će biti prihvaćena optužnica Međunarodnog krivičnog suda za optužbe protiv Miloševića za ratni zločin ili genocid. To je povećalo pritisak na Miloševića. Za istragu je bio potreban svedok visokog profila koji bi lično mogao da svedoči o Miloševićevom znanju i odobravanju zločina počinjenih tokom rata. U tom pogledu, Arkan je bio očigledan izbor. Iz tog razloga je verovatno da je Milošević naredio atentat na Arkana, u pokušaju da sakrije svoja kriminalna dela – piše Gavrić u zahtevu za dobijanje političkog azila.
– Jedina osoba koja je imala moć i motiv da ubije čoveka poput Arkana bio je predsednik Slobodan Milošević. On je bio poznat po tome što je bio spreman i sposoban da ubija protivnike. Do 2000. godine snage NATO su tražile Miloševića i istraživani su zločini počinjeni tokom njegovog mandata. Tada se očekivalo da će biti prihvaćena optužnica Međunarodnog krivičnog suda za optužbe protiv Miloševića za ratni zločin ili genocid. To je povećalo pritisak na Miloševića. Za istragu je bio potreban svedok visokog profila koji bi lično mogao da svedoči o Miloševićevom znanju i odobravanju zločina počinjenih tokom rata. U tom pogledu, Arkan je bio očigledan izbor. Iz tog razloga je verovatno da je Milošević naredio atentat na Arkana, u pokušaju da sakrije svoja kriminalna dela – piše Gavrić u zahtevu za dobijanje političkog azila.
Gavrić tvrdi da nije poznavao Arkana i da nije imao nikakav motiv da ga ubije. Ističe da je te večeri, 15. januara 2000, došao u „Interkontinental“ da se nađe sa društvom i da je tada to bilo jedino pristojno mesto za izlazak. Naveo je da je tada video Arkana, ali da nije obraćao pažnju na njega.
– Bilo je puno pritiska na policiju da nađe osumnjičenog za atentat na Arkana, a ja sam kasnije nevin optužen za Arkanovo ubistvo – piše on u aplikaciji za status izbeglice u Južnoafričkoj Republici, koju je sud odbio.
On je opisao kako je prve tri godine u zatvoru bio u samici zbog bezbednosti, kako ga ne bi ubio neko od mnogih Arkanovih saradnika.
– Posle izlaska iz zatvora vratio sam se u Loznicu, gde sam radio za oca.
Drugostepeni sud je zaključio da su im srpske vlasti odgovorile da Gavrić nije počinio politički zločin i da nema osnova da dobije status izbeglice. U odluci navode da su im srpske vlasti garantovale da mu ne preti smrtna kazna ukoliko bude deportovan u Srbiju.Međutim, ni u Loznici ja i porodica nismo bili sigurni. Loznica je mali grad i često su me upozoravali da izbegavam neka mesta jer su tamo viđali opasne ljude koji su me čekali. Dobijao sam anonimne pretnje i stalno su me čuvali, a na suđenje me je uvek pratilo šest-sedam prijatelja – tvrdi Gavrić u aplikaciji za status izbeglice, koju je Viši sud u Kejptaunu odbacio kao neosnovanu.
Čuvao afričkog bosa
Gavrić je uhapšen krajem novembra 2011, prilikom atentata na tamošnjeg bosa Sirila Biku. Kod njega je tada nađeno devet grama kokaina, kao i lažne isprave na ime Saša Kovačević, zbog čega je takođe optužen. Jedno vreme je bio u pritvoru u zatvoru „Gudvud“, a njegova porodična kuća se nalazila u naselju Tokaj.
Gavrić uporno tvrdi da bi mu povratak u Srbiju značio sigurnu smrt jer bi ga ubili Arkanovi prijatelji, koji su, kako tvrdi, ubili sve one za koje su smatrali da su učestvovali u njegovom ubistvu.
(dijaspora.news//Alo/D.Ćuruvija)
Recommended for you
You must be logged in to post a comment Login
Leave a Reply
Morate biti prijavljeni da biste objavili komentar.
Ova web stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.